Иванка Поповић о доласку страних факултета: То је део распродаје ресурса једне земље. Освета лоших ђака који не разумеју вредност знања

Некадашња ректорка Универзитета у Београду, професорка Технолошко-металушрког факултета (ТМФ) и чланица иницијативе ПроГлас Иванка Поповић изјавила је у емисији Н1 Студио Лајв, говорећи о најави доласка страних факултета у Србију, да је то "део распродаје ресурса једне земље".

„Распродаја људских ресурса, оно најелементарније улажење у нашу егзистенцију и будућност наше земље. Ниједна земља која нема снажно сопствено образовање, не може да напредује и нема никакве будућности“, навела је.

Осврћући се на најаве доласка страних факултета, некадашња ректорка Универзитета у Београду оценила је да је то „део једне систематске приче која се спроводи годинама“.

„Мислим да се мало опет ради замена теза, ниједан универзитет који добро и квалитетно ради не плаши се конкуренције. Државни се не плаше конкуренције приватних, приватни се не плаше државних, ако квалитетно раде“, нагласила је.

Додала је, међутим, да брига што долазе страни универзитети не би ни постојала, да се не отвара питање под којим условима они долазе.

„Неком одлуком Министарства, које се ставило изнад Националног акредитационог тела, Министарство постаје то место које ће одобрити да један може да држи, други не, то ће можда и дебело да се наплати, све се нетранспарентно дешава, поставља се питање који су и какви то студијски програми. Можда ћете имати апсурдну ситуацију, да ћете добити диплому у Србији од универзитета који је регистрован другде, па ћете овде морати да нострификујете ту диплому“, каже она.

„Земља која нема снажно сопствено образовање, не може да напредује“

Истакла је да који год то универзитет био – Бокони, Оксфорд, па и Кембриџ, „да може слободно да функционише у једној земљи је део распродаје ресурса једне земље“.

„Распродаја људских ресурса, оно најелементарније улажење у нашу егзистенцију и будућност наше земље. Ниједна земља која нема снажно сопствено образовање, не може да напредује и нема никакве будућности. Ударац који треба све да релативизује, да покрене опет приче о правој елити, лажној елити, доприноси настављању напетости и олакшавају пута до дипломе, за неке особе које сматрају да тако лакше могу да добију“, каже она.

Према њеним речима, „студенти који желе да оду у иностранство, не раде нужно то јер мисле да ће тамо имати боље услове студирања“.

„Него јер знају да је то први корак, да одатле имају одскочну даску за тражење посла, није приоритетни разлог да студирају на бољем месту да би стекли боља знања. Једини начин да зауставимо одлив мозгова је да променимо услове у овој земљи, почнемо да живимо у нормалној земљи која функционише као правна држава. Људи желе да живе у нормалним уређеним системима и док Србија не буде таква, људи ће наставити да одлазе“, каже она.

„Релативизација струке“

Додаје да је то и „питање релативизације струке“.

„Кад је власти и владајућој странци погодно да се хвали образовањем, успесима, она ће то да чини, кад је згодно да упери прст у струку да је одговорна за нешто, радо ће то учинити, у причи о квазиелити такође… Нису то само високошколске институције на мети тога, свако ко може бити инструментализован за потребе интересне групе владајуће странке и њених партнера ће бити начин како уништавате сопствени ресурс“, каже она.

Досад се, истиче, „академска заједница није показала спремном да се бори“.

„Да има капацитет да се бори, верујем да има, али очигледно није била довољно мотивисана. Тај потенцијал који има академска заједница у Србији, сви универзитети у нашој земљи су наше благо, наш огроман ресурс и наша шанса, други желе да га уруше, а сами немамо ни снаге ни воље да одбранимо“, каже она.

Апеловала је на „све оне који воле ову земљу“.

„Морамо образовање да спасимо, јер без образовања нема будућности“, каже она.

„Освета лоших ђака који не разумеју вредност знања“

Професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић изјавио је јуче да „све што се ради у вези са Београдским универзитетом делује као освета једног плагијатора који се налази на челу Министарства финансија“.

„Хајде да кажемо да је ово освета лоших ђака, освета лоших ђака у смислу људи који не разумеју вредност знања, људи који би радо да се ките дипломама, а нису спремни да уложе рад да до те дипломе дођу. Битно је знање које стоји иза те дипломе, то знање обезбеђује напредак ове земље. Чини ми се да смо толико пасивни да ћемо дозволити да се тај најзначајнији ресурс, не само уруши, него да буде до те мере ослабљен да неће моћи јако дуго да се поврати“, каже Поповић.

„Кад држава не реагује, грађани морају својим активностима да врше притисак“

Говорећи о дешавањима у Новом Саду, каже да јој је жао да присуствујемо таквим сценама.

„Мислим да морају некако бити очекиване. Прошло је сувише времена да се држава не одазива и не предузима мере, макар их јавно не обелодањује. То што се десило у Новом Саду није несрећа, то је немар. Сматрам да прве реакције током оног великог протеста у Новом Саду који је био један достојанствени скуп одавања почасти преминулима, као захтев да се преузму одговарајуће мере, да те независне институције које извргава руглу наша председница Скупштине раде свој посао, то није политичка категорија, већ нешто што захтева решење“, каже Поповић.

Како време одмиче, додаје, и ништа се не дешава и „како се они који желе да дође до помака кажњавају, хапсе, то је нешто што буди револт код људи“.

„Очекујем да ће грађани реаговати на ово и даље. Сматрам да је нормално да се посланици нађу на првој линији одбране и срамно је да председница Скупштине своје колеге назива погрдним именима, заиста непримерено. Тај говор мржње не доприноси да се ствари смире, него долива уље на ватру“, каже она.

Поповић не искључује да ситуација ескалира. „Нажалост, када држава не реагује, онда грађани морају својим активностима да врше притисак да држава одговори на нешто што јој је првенствено дужност и обавеза. Овако клизимо у хаос у друштво на почетном степену развоја где ће надвладати воља јачега, мислим да смо ипак превазишли ту фазу развоја у друштву“, каже она.

Слути да би „било каква привођења људи који имају адекватна сазнања могла да доведу до сведочења исказа који ће почети да одмотавају клупко корупције и саучесништва и довести до откривања неких информација које не пријају СНС“.

Ипак верује да је изостанак тога „погрешан приступ“, јер је ово „мала средина и на крају увек све процури“.

„Информације не можете сакрити, али кроз такву реакцију можете повећати незадовољство грађана. Једна оставка није довољна, сад ми сви вагамо који ће следећи представник владајуће странке дати оставку, то не бива, а излазе информације које су фирме биле укључене, те ствари више нису непознате, нема разлога тужилаштво да не предузима кораке. Стиче се утисак да тужилаштво чека миг од представника владајуће странке како да се влада. Типичан пример заробљених институција, нашом државом управља једна странка, једна интересна група. На дуге стазе ово не може да помогне владајућој странци, али овај шок који доживљавамо сваког дана можда ће неке људе освестити да се прикључе грађанском протесту, да се овај и други случајеви реше“, каже она.

„Председник ће глобалну трагедију искористити за своје потребе“

Осврнула се и на најављено обраћање председника јавности.

„Страшна је чињеница да живимо 1.000. дан рата у Украјини, сматрам да ће и ту глобалну трагедију председник искористити за своје и потребе владајуће странке да покрије оно што се дешава код нас. Ми у региону нисмо угрожени од глобалног сукоба и не можемо да утичемо, опет једна замена теза да се склони од оног што је суштина, а то је процесуирање одговорних за ову страшну трагедију“, каже она.

Истиче да је „потпуно јасно да више ни за један вид јавних радова у овој земљи, од канализационе цеви до оваквих пројеката, не можете бити сигурни да је поуздан“.

„Улазимо у врло озбиљне, захтевне пројекте, рецимо према подацима из РЗС, водоводне цеви у Србији губе једну трећину воде у токовима, ту неће нико да страда, али расипамо наш ресурс кроз незнање, немар, неодржавање, то су све ствари које могу да се реше, али животи не могу да се поврате. Свако ко иоле поштује људски живот, све око себе и друге, а плашим се да смо мало отупели и на то, мора да реагује. Ако ову ствар не истерамо, опет смо пустили нешто, губимо део сопствене хуманости, а клизимо у диктатуру“, каже она.

(Н1)