Ivan Ivanović u emisiji „Crno-beli svet“: Nisam hteo da budem dekor za lažnu slobodu, dostojanstvo se gubi samo jednom u životu; Ovde je pređena granica - režim će pasti zbog tog preterivanja

Đorđe Vukadinović: Kaže se „lako je odoleti iskušenju - kada ga nema“. Lako je reći „ne“ izazovima koji nisu ni stavljeni pred vas. Međutim, večeras razgovaram sa čovekom koji je imao iskušenje, pred kojim je stajao izazov, krupan izazov sa mnogo nula i on ga je odbio. On je rekao „ne“. Zato sam i rekao u jednom tvitu, da je, zapravo, za mene gospodin, naglašavam ovo „gospodin“, Ivan Ivanović ličnost godine 2018. i moj i vaš večerašnji gost.

Ivan Ivanović: Lepa najava moram da priznam. Emotivna je i meni znači.

Đorđe Vukadinović: Dakle, ono čime ste zaslužili ovu najavu jeste činjenica da ste vi osoba koja je odbila ponudu, nije vam skinuta emisija, nego ste sami oštišli. A imali ste jednu gledanu emisiju, na gledanoj televiziji, emisiju koja je donosila novac...

Ivan Ivanović: U mom slučaju je skinuta samo poslednja epizoda. Poslednja epizoda je skinuta, ne znam da li je uopšte potrebno komentarisati to je glup potez uprave, novog vlasnika i ne može drugačije da se objasni. Ali suštinski, ja sam napustio emisiju zbog dva razloga, jedan je transakcija i sama kupovina Prve. Ne mogu sada mnogo nešto tu optužujem ljude, jer ne postoje neki dokazi i nisam toliko u materiji, ali je sama transakcija toliko brzo, efikasno i nespretno izvedena - da prosto miriše na mućak.

Drugi razlog je ponašanje predsednika države na toj konferenciji za štampu i čuveni slučaj "Barbara“. Te dve stvari su u kombinaciji sa stalnim pritiscima koji su postojali i nekim dvogodišnjem, trogodišnjem davljenjem u toj emisiji, bilo dovoljno da kažem da je dosta Na stolu je bio ugovor koji smo trebali da potpišemo na još šest meseci, to je bio neki minimum. Na kraju sam zamoljen ako bih mogao da potpišem na samo tih šest meseci pa „da napravimo neku otpremninu“. Ugovor je trebalo da bude do 2020. godine. To je mislim inače jedan najvećih televizijskih ugovora ikada. Prosto sam to veče shvatio da je to – to. Verujem da svako ima neku tu donju granicu, moguće je da je moja granica bila dosta nisko, jer i sam sam nizak, pa je trebalo vremena da nekako dođe do nje, ali prosto pređena je ta granica.

Nekako sam mislio i da treba ljudima da pošaljem poruku da probaju da nađu svoju tu donju granicu. Ne u nekom političkom smislu, mada je sve politika u životu, ali prosto sam mislio da će običan neki čovek to kad vidi da kaže sebi „čekaj malo bre, stvarno je dosta“.

"Nisam hteo da budem dekor za neku lažnu slobodu"

Đorđe Vukadinović: Vi ste vodili popularan, gledan šou, dobro plaćen, niko vas nije oterao, ali negde se prešla ta crvena linija i vi ste smatrali da je dosta?

Ivan Ivanović: To je jedno maltretiranje, to je jedno psihičko zlostavljanje i na neki način konstantna borba, gde ti za svaku rečenicu koja izađe u emisiji treba da prođeš neku borbu. Oni gledaju prvu ruku scenarija, pa gledaju drugu ruku scenarija, pa ti sve lepo snimiš, sve se montira, pa onda ta neka komisija kako bih je nazvao... bolje da ne govorim ko je gledao emisiju i odlučivao šta se sme, a šta ne sme. Onda oni kao odlučuju...

Đorđe Vukadinović: Komisija je sa televizije ili...?

Ivan Ivanović: Vidite, situacija je sledeća. Oni (menadžment televizije) je taj koji to „seče“. Oni se uvek pozivaju na predsednika ili na njegove saradnike. Da li se to stvarno dogodilo mi ne možemo da znamo, možda oni lažu pa se pozivaju na njega znajući da je to neproverljivo, ali ja verujem da istina negde na sredini, da od deset puta, pet puta su tražili iz kabineta, a pet puta je samovolja ljudi koji tu rade.

Đorđe Vukadinović: Veliki je taj strah...

„Promena režima desiće se zbog preterivanja“

Ivan Ivanović: I to je postao jedan užas u toj informativi i mnogo gori slučaj nego kod nas. Ja sam shvatio da ja služim kao tu neki dekor za neku lažnu slobodu i da on može na konferenciji da kaže „pa eto ako je pritisak na medije, kako onda Ivanović radi ovo, ili Kesić radi ono...“. Vi kad pogledate, ne vidim kako humor može da toliko utiče na politiku i da bude opasan po jedan režim. Humor svakom pametnom čoveku zaista služi kao neki ventil. Čak je i Slobodan Milošević imao dovoljno mozga da ostavi dve televizije, dve novine, dve radio stanice. Znači, i ovde ako se desi promena režima desiće se zbog preterivanja.  

Čovek može da izgubi novac i da ga zaradi ponovo, ali dostojanstvo se gubi samo jednom u životu

Đorđe Vukadinović: Tu se slažem sa vama.

Ivan Ivanović: Kontrolisati moć je u stvari najteže. Ja sada mogu da pričam o tome iz perspektive javne ličnosti i popularnog voditelja. Vi dobijete neku veliku količinu moći i uticaja, a sad morate da budete takav čovek toliko moralno jak - da to ne zloupotrebite. Kažu da je Cezar imao jednog saradnika, koji je išao iza njega i stalno ponavljao „ti si samo čovek, ti si samo čovek...“.

Đorđe Vukadinović: Ne samo Cezar...

Ivan Ivanović: Tako je. Lako je zbuniti se. Ne zloupotrebiti tu silnu moć je velika stvar koja traži određene ljudske kvalitete, a ja se bojim da ovaj čitav establišment koji je trenutno aktuelan nema te ljudske i moralne kvalitete. Pre svega kod sebe to nemaju.

Bio sam spreman da vozim pikap u nekoj pekari. Nemam nikakav problem da radim bilo šta, kao što sam i radio u svom životu teške poslove. Ja ne bežim od toga, za mene je uvek bilo važno da mogu uspravno da hodam

Đorđe Vukadinović: Da li se kajete zbog te svoje odluke?

Ivan Ivanović: Ne kajem se. Kao što rekao sam u jednom intervjuu: „Čovek može da izgubi novac i da ga zaradi ponovo, ali dostojanstvo se gubi samo jednom u životu“. Kako da gledam program Prve,  kako to izgleda i na šta to liči ovih dana i sama činjenica da je kolega bio tamo sa Đukom, ili šta već. Ovo je ta vrsta poniženja koja sebi nisam mogao da dozvolim i u suštini, eto to je to (...)

Bio sam spreman da vozim pikap u nekoj pekari. Nemam nikakav problem da radim bilo šta, kao što sam i radio u svom životu teške poslove. Ja ne bežim od toga, za mene je uvek bilo važno da mogu uspravno da hodam (...)

(...) Ovde je pređena granica zato što ovde nije postojao ni jedan miligram istine. Znači niti miligram istine i to je jedan bezobrazluk i jedno pokazivanje sile da bih ja „shvatio“. Ja sve shvatam. Ti si majstore šef, vlasnik svega u ovoj zemlji, gospodar našeg života, ja nemam problem sa tim. Ali druže sto je plav - izvini ne mogu da kažem da je crven, nisam taj tip. Bogu hvala ima on svojih petsto-šesto ljudi koji govore šta im on kaže i koji može da ubedi da je belo crno i da je crno-belo itd.. Ali suštinski ja nisam taj i ako je problem to što ja postojim na nacionalnoj frekvencije - evo ti sve, evo radite sami. (...)

O spotu SNS - "Neukus je dostigao svemirske razmere"

Ivan Ivanović: (...) Neukus je dostigao svemirske razmere i više ne može da se podnese. Vi ne možete da budete na televiziji na kojoj se emituje onaj spot, jer svi znamo da je to mimo pravila, da se to ne radi, da to nije dozvoljeno, da nije vreme kampanje. Svi znamo da je nameštena igra, da bi REM kao „zabranio“ spot, jer smo to već videli tokom izborne kampanje. Ide spot i ti se pobuniš, a oni posle dvadeset četiri sata „brzo“ reaguju u stilu „sram ih bilo – zabranjeni su“. Sve je budalaština. Čitavo postojanje REM-a je smešno, ta institucija je izgažena kao otirač za noge i samo služi da 150 ljudi dobije posao preko veze i nizašta drugo.

Đorđe Vukadinović: Šta mislite o građanskim protestima?

Ivan Ivanović: Ja sam već nekoliko puta rekao, na kraju krajeva, zar to nije smisao demokratije? Jednom prilikom naveo primer Atine. Sticajem okolnosti, pošto je bivši vlasnik Prve bio Grk, imao sam priliku da odem u Atinu šest, sedam puta u poslednjih par godina, i kad god sam bio u Atini - bile su demonstracije na glavnom trgu. Svaki put. Da li demonstriraju demonstriraju migranti, da li demonstriraju studenti, radnici, da li na u ulici ima 10.000 ljudi ili ima dva miliona, milion i po kao sad oko imena Makedonije, nije bitno ali se non-stop demonstrira.

"Slobodu olako shvatamo, njen značaj uviđamo tek kada je izgubimo"

To je tekovina demokratije. Narod koji nije zadovoljan, ima sva moguća prava da u nekim normalnim zakonskim okvirima izrazi svoje nezadovoljstvo na ulici. Po mom mišljenju, upravo to se i događa. Ako izuzmemo ovu glupost sa vešalima, za koje stvarno mislim da se svaki normalan čovek ograđuje od toga, apsolutno mislim da nasilje nikada nije rešenje zaista nikada, ali demonstrirati - apsolutno da. Narod je gladan, narod je nezadovoljan, određeni deo naroda željan je slobode, jer mi slobodu olako shvatamo kada je imamo, ali kada je neko oduzme, onda tek u stvari možete da primetite koliko ona važna u vašem životu. (...)

Strah je toliko uteran u kosti ljudima i sada imate grupu ljudi koja je rešila da izađe na ulicu i kaže „alo bre majstore, dosta je bilo. Ne može više ovako“. A ti sad sipaš i drvlje i kamenje na njih. Sva ova sumanuta gostovanja, pet puta nedeljno na televiziji, štampanje tvitova, opšti jedan pritisak, kao da su najgoru stvar na svetu uradili što su izašli na ulicu da duvaju u pištaljku i da kažu „ovo nije u redu“.  Njegova terminologija je uvek na ivici provokacije tipa „ko su bre oni“ i „da vas ima pet miliona neću nikad da vam ispunim nijedan zahtev“. Da vam kažem Đorđe, da ima pet miliona ljudi na ulici, on radi sklekove ispred zgrade Predsedništva i peva pesmu koja mu se kaže. I to treba svi da znaju.

Đorđe Vukadinović: Ne treba pet miliona, nego petsto hiljada, ili sto hiljada

Ivan Ivanović: Da uđemo u te cifre o kojima on priča. Pet miliona ljudi da ima na ulici, ti majstore radiš sklekove ili bežiš avionom iz zemlje.

Đorđe Vukadinović: Nema u Srbiji toliko ljudi.

Ivan Ivanović: Znam. Hoću da kažem ako je već hteo da toliko banalizuje i ode do tog nivoa, red je da zna to. Znači, ljudi  treba da šetaju, imaju pravo da slobodno izražavaju svoje mišljenje, svoje nezadovoljstvo (...)

Osnovni elementi komedije su da se ne možete da se šalite na tuđi račun, ako ne pravite šalu na svoj, ili niste spremni da istrpite šalu na svoj račun. Uvek volim šale na svoj račun, da ih sam pravim ili da mi drugi prave. Nama nedostaje tog rasterećenja. Mi smo svi u grču i ovi koji su na vlasti i ovi koji nisu i ovi koji su neutralni. Svi smo u grču. Svi smo na ivici nerava.

Đorđe Vukadinović: Ja pomalo razumem ove iz opozicije, jer nevolja je kada počneš nešto da pišeš na netu, odmah razmišljaš kako će to osvanuti na nekom Informeru ili negde drugde.

Ivan Ivanović: Ja recimo, dve godine ništa nisam tvitovao, osim promocije epizode emisije, jer šta god da napišem završi kao naslovna strana u nekim „novinama“ i to neka njihova „verzija“ tog teksta.

Generalno to je sve orkestrirano, oni su dobro organizovani. Tačno se zna koje novine te napadaju, tačno se zna šta se piše o tebi. Te floskule su poznate, svi ih delimo na internetu „strani plaćenici“, „nato pudlice“, „izdajnici“, „lopovi“, „soroševci“, ne znam ovo, ne znam ono. Tako da je to sve jedna mašinerija.

Jel’ vi imate fotku sa Sorošem?

Đorđe Vukadinović: Nemam

Ivan Ivanović: Nemam ni ja, ali zato predsednik ima.

Đorđe Vukadinović: Prošli protesti kada su bili posle predsedničkih izbora, onda je to bila glavna optužba – da su „soroševci“. Sada više nema „soroševci“  

„U ovoj zemlji apsolutno ništa nije u interesu mladih“

Ivan Ivanović: Zato što je u međuvremenu...Setite se prošlih protesta, šta smo mi kao država uradili?

Mi smo se obruši li drvljem i kamenjem na koga? Na svoju decu! Znači deca su nam protestovala i bila na ulici i mi smo kao država uzeli i prosuli drvlje i kamenje na svoju decu

Đorđe Vukadinović: Ja sam se naslušao toliko toga od svojih kolega, što je najgore, i to ne čak od ovih što rade sa SNS (mada  većina su bili oni), toliko teorija zavera „ko stoji iza protesta“ Dakle, prosto nisam mogao da ubedim te ljude. Pa čekajte, ne znam u šta će tačno da se to izrodi (mada najčešće se izrodi u ni u šta, kao što se i desilo), ali verujem da niko ne stoji. Stajalo je jedno ogorčenje, jedno iznenađenje rezultatima predsedničkih izbora. Ti klinci nisu verovali da će to da se desi i da će da bude takav rezultat, i kada se desilo bili su u šoku i spontano se pokrenuli.

Ivan Ivanović: Od tog dana kada smo mi kao društvo prema njima se poneli kako smo se poneli, oni su krenuli da vade viza i da odlaze iz ove zemlje. Cela ta priča o zadržavanju mladih je potpuna laž! U ovoj zemlji ništa nije u interesu mladih. Ništa apsolutno.

Đorđe Vukadinović: Tako je i sa ovim protestima. Ja tvrdim da to niko ne vodi spolja. Da vodi neko spolja, kao prvo, bilo bi bolje vođeno.

Ivan Ivanović: Prvo, da se mi razumemo, ceo protest, cela šetnja košta (po mojoj slobodnoj proceni) negde oko 1.500 evra. Znači, tu nema ničega što može da košta. Treba kamion, treba ozvučenje – i to je to.

„Rešavanje Kosova je kapitulacija i kraj“

Đorđe Vukadinović: Dakle, neverovatno je kako se to lepi, kako se ta teorija zavere prima kod ljudi te „makedonski scenario“, te „ukrajinski scenario“

Ivan Ivanović: To je iz Slobinog vremena ostalo, gde čim neka reakcija postoji „to mora da  je orkestrirano, jer mi imamo toliko neprijatelja“

Đorđe Vukadinović: Samo nije jasno da li ga ruše sa Zapada ili sa Istoka. Ubih se objašnjavajući da ga ne ruše ni jedni ni drugi, dobar im je i jednima i drugima. Ako nekome ne valja – nama ne valja.      

Ivan Ivanović: Ja mislim, da se razumemo neke stvari su jasne. Čovek treba da potpiše to što treba da potpiše i u ovoj fazi, on, po mom mišljenju, donosi odluku na koji način to da izvede i kako da produži svoj ostanak na vlasti. Mislim da je bojkot izbora dosta ideja koja može da ga pritisne, jer to je to.

Đorđe Vukadinović: Samo ako bude složan.

Ivan Ivanović: Pa dobro, to se podrazumeva. Naravno, da li će biti složan, to svi znamo - da neće!

Šta hoću da kažem. On dolazi u jednu situaciju, da li sada da raspiše izbore, pa da uđe u rešavanje Kosova i da ima još dve godine mandata zagarantovano, ili da čeka izbore posle rešavanja Kosova, a što nije povoljno po njegov establišment, jer rešavanje Kosova je kraj i kapitulacija. Kapitulacija koju je Milošević započeo u svoje vreme.

Đorđe Vukadinović: Da li možete da zamislite Aleksandra Vučića kako šeta po Kalemegdanu i igra šah, ili šeta sa unučićima?

Ivan Ivanović: Pa, ako uzmemo u obzir da bi to u njegovom slučaju bilo za trideset godina – mogu. U Srbiji nisu zlopamtila, to svi znamo. Ja bih voleo, evo reći ću iskreno, ja bih voleo da on za 30 godina šeta Kalemegdanom i igra šah sa svojim unucima. Mislim da bi to značilo da je ovo društvo zaista zdravo i mislim da nam treba da i  bivši predsednici ostanu u ovom gradu i ovoj zemlji žive. Normalan život i da bude u kontaktu sa svojim građanima svaki ko je nekad bio predsednik zemlje.

Đorđe Vukadinović: Ali se to teško postiže na način na koji gospodin Vučić vodi politiku...

Ivan Ivanović: Kako je sejao tako će i da žanje.

Celu emisiju „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ možete pogledati ovde:

(NSPM)

Videti još: Ivan Ivanović: Oproštajno obraćanje publici u zabranjenoj novogodišnjoj emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ – neću da stvaram iluziju da je sve normalno