Иван Ивановић у емисији „Црно-бели свет“: Нисам хтео да будем декор за лажну слободу, достојанство се губи само једном у животу; Овде је пређена граница - режим ће пасти због тог претеривања

Ђорђе Вукадиновић: Каже се „лако је одолети искушењу - када га нема“. Лако је рећи „не“ изазовима који нису ни стављени пред вас. Међутим, вечерас разговарам са човеком који је имао искушење, пред којим је стајао изазов, крупан изазов са много нула и он га је одбио. Он је рекао „не“. Зато сам и рекао у једном твиту, да је, заправо, за мене господин, наглашавам ово „господин“, Иван Ивановић личност године 2018. и мој и ваш вечерашњи гост.

Иван Ивановић: Лепа најава морам да признам. Емотивна је и мени значи.

Ђорђе Вукадиновић: Дакле, оно чиме сте заслужили ову најаву јесте чињеница да сте ви особа која је одбила понуду, није вам скинута емисија, него сте сами оштишли. А имали сте једну гледану емисију, на гледаној телевизији, емисију која је доносила новац...

Иван Ивановић: У мом случају је скинута само последња епизода. Последња епизода је скинута, не знам да ли је уопште потребно коментарисати то је глуп потез управе, новог власника и не може другачије да се објасни. Али суштински, ја сам напустио емисију због два разлога, један је трансакција и самa куповина Прве. Не могу сада много нешто ту оптужујем људе, јер не постоје неки докази и нисам толико у материји, али је сама трансакција толико брзо, ефикасно и неспретно изведена - да просто мирише на мућак.

Други разлог је понашање председника државе на тој конференцији за штампу и чувени случај "Барбара“. Те две ствари су у комбинацији са сталним притисцима који су постојали и неким двогодишњем, трогодишњем дављењем у тој емисији, било довољно да кажем да је доста На столу је био уговор који смо требали да потпишемо на још шест месеци, то је био неки минимум. На крају сам замољен ако бих могао да потпишем на само тих шест месеци па „да направимо неку отпремнину“. Уговор је требало да буде до 2020. године. То је мислим иначе један највећих телевизијских уговора икада. Просто сам то вече схватио да је то – то. Верујем да свако има неку ту доњу границу, могуће је да је моја граница била доста ниско, јер и сам сам низак, па је требало времена да некако дође до ње, али просто пређена је та граница.

Некако сам мислио и да треба људима да пошаљем поруку да пробају да нађу своју ту доњу границу. Не у неком политичком смислу, мада је све политика у животу, али просто сам мислио да ће обичан неки човек то кад види да каже себи „чекај мало бре, стварно је доста“.

"Нисам хтео да будем декор за неку лажну слободу"

Ђорђе Вукадиновић: Ви сте водили популаран, гледан шоу, добро плаћен, нико вас није отерао, али негде се прешла та црвена линија и ви сте сматрали да је доста?

Иван Ивановић: То је једно малтретирање, то је једно психичко злостављање и на неки начин константна борба, где ти за сваку реченицу која изађе у емисији треба да прођеш неку борбу. Они гледају прву руку сценарија, па гледају другу руку сценарија, па ти све лепо снимиш, све се монтира, па онда та нека комисија како бих је назвао... боље да не говорим ко је гледао емисију и одлучивао шта се сме, а шта не сме. Онда они као одлучују...

Ђорђе Вукадиновић: Комисија је са телевизије или...?

Иван Ивановић: Видите, ситуација је следећа. Они (менаџмент телевизије) је тај који то „сече“. Они се увек позивају на председника или на његове сараднике. Да ли се то стварно догодило ми не можемо да знамо, можда они лажу па се позивају на њега знајући да је то непроверљиво, али ја верујем да истина негде на средини, да од десет пута, пет пута су тражили из кабинета, а пет пута је самовоља људи који ту раде.

Ђорђе Вукадиновић: Велики је тај страх...

„Промена режима десиће се због претеривања“

Иван Ивановић: И то је постао један ужас у тој информативи и много гори случај него код нас. Ја сам схватио да ја служим као ту неки декор за неку лажну слободу и да он може на конференцији да каже „па ето ако је притисак на медије, како онда Ивановић ради ово, или Кесић ради оно...“. Ви кад погледате, не видим како хумор може да толико утиче на политику и да буде опасан по један режим. Хумор сваком паметном човеку заиста служи као неки вентил. Чак је и Слободан Милошевић имао довољно мозга да остави две телевизије, две новине, две радио станице. Значи, и овде ако се деси промена режима десиће се због претеривања.  

Човек може да изгуби новац и да га заради поново, али достојанство се губи само једном у животу

Ђорђе Вукадиновић: Ту се слажем са вама.

Иван Ивановић: Контролисати моћ је у ствари најтеже. Ја сада могу да причам о томе из перспективе јавне личности и популарног водитеља. Ви добијете неку велику количину моћи и утицаја, а сад морате да будете такав човек толико морално јак - да то не злоупотребите. Кажу да је Цезар имао једног сарадника, који је ишао иза њега и стално понављао „ти си само човек, ти си само човек...“.

Ђорђе Вукадиновић: Не само Цезар...

Иван Ивановић: Тако је. Лако је збунити се. Не злоупотребити ту силну моћ је велика ствар која тражи одређене људске квалитете, а ја се бојим да овај читав естаблишмент који је тренутно актуелан нема те људске и моралне квалитете. Пре свега код себе то немају.

Био сам спреман да возим пикап у некој пекари. Немам никакав проблем да радим било шта, као што сам и радио у свом животу тешке послове. Ја не бежим од тога, за мене је увек било важно да могу усправно да ходам

Ђорђе Вукадиновић: Да ли се кајете због те своје одлуке?

Иван Ивановић: Не кајем се. Као што рекао сам у једном интервјуу: „Човек може да изгуби новац и да га заради поново, али достојанство се губи само једном у животу“. Како да гледам програм Прве,  како то изгледа и на шта то личи ових дана и сама чињеница да је колега био тамо са Ђуком, или шта већ. Ово је та врста понижења која себи нисам могао да дозволим и у суштини, ето то је то (...)

Био сам спреман да возим пикап у некој пекари. Немам никакав проблем да радим било шта, као што сам и радио у свом животу тешке послове. Ја не бежим од тога, за мене је увек било важно да могу усправно да ходам (...)

(...) Овде је пређена граница зато што овде није постојао ни један милиграм истине. Значи нити милиграм истине и то је један безобразлук и једно показивање силе да бих ја „схватио“. Ја све схватам. Tи си мајсторе шеф, власник свега у овој земљи, господар нашег живота, ја немам проблем са тим. Aли друже сто је плав - извини не могу да кажем да је црвен, нисам тај тип. Богу хвала има он својих петсто-шесто људи који говоре шта им он каже и који може да убеди да је бело црно и да је црно-бело итд.. Али суштински ја нисам тај и ако је проблем то што ја постојим на националној фреквенције - ево ти све, ево радите сами. (...)

О споту СНС - "Неукус је достигао свемирске размере"

Иван Ивановић: (...) Неукус је достигао свемирске размере и више не може да се поднесе. Ви не можете да будете на телевизији на којој се емитује онај спот, јер сви знамо да је то мимо правила, да се то не ради, да то није дозвољено, да није време кампање. Сви знамо да је намештена игра, да би РЕМ као „забранио“ спот, јер смо то већ видели током изборне кампање. Иде спот и ти се побуниш, а они после двадесет четири сата „брзо“ реагују у стилу „срам их било – забрањени су“. Све је будалаштина. Читаво постојање РЕМ-а је смешно, та институција је изгажена као отирач за ноге и само служи да 150 људи добије посао преко везе и низашта друго.

Ђорђе Вукадиновић: Шта мислите о грађанским протестима?

Иван Ивановић: Ја сам већ неколико пута рекао, на крају крајева, зар то није смисао демократије? Једном приликом навео пример Атине. Стицајем околности, пошто је бивши власник Прве био Грк, имао сам прилику да одем у Атину шест, седам пута у последњих пар година, и кад год сам био у Атини - биле су демонстрације на главном тргу. Сваки пут. Да ли демонстрирају демонстрирају мигранти, да ли демонстрирају студенти, радници, да ли на у улици има 10.000 људи или има два милиона, милион и по као сад око имена Македоније, није битно али се нон-стоп демонстрира.

"Слободу олако схватамо, њен значај увиђамо тек када је изгубимо"

То је тековина демократије. Народ који није задовољан, има сва могућа права да у неким нормалним законским оквирима изрази своје незадовољство на улици. По мом мишљењу, управо то се и догађа. Ако изузмемо ову глупост са вешалима, за које стварно мислим да се сваки нормалан човек ограђује од тога, апсолутно мислим да насиље никада није решење заиста никада, али демонстрирати - апсолутно да. Народ је гладан, народ је незадовољан, одређени део народа жељан је слободе, јер ми слободу олако схватамо када је имамо, али када је неко одузме, онда тек у ствари можете да приметите колико она важна у вашем животу. (...)

Страх је толико утеран у кости људима и сада имате групу људи која је решила да изађе на улицу и каже „ало бре мајсторе, доста је било. Не може више овако“. А ти сад сипаш и дрвље и камење на њих. Сва ова суманута гостовања, пет пута недељно на телевизији, штампање твитова, општи један притисак, као да су најгору ствар на свету урадили што су изашли на улицу да дувају у пиштаљку и да кажу „ово није у реду“.  Његова терминологија је увек на ивици провокације типа „ко су бре они“ и „да вас има пет милиона нећу никад да вам испуним ниједан захтев“. Да вам кажем Ђорђе, да има пет милиона људи на улици, он ради склекове испред зграде Председништва и пева песму која му се каже. И то треба сви да знају.

Ђорђе Вукадиновић: Не треба пет милиона, него петсто хиљада, или сто хиљада

Иван Ивановић: Да уђемо у те цифре о којима он прича. Пет милиона људи да има на улици, ти мајсторе радиш склекове или бежиш авионом из земље.

Ђорђе Вукадиновић: Нема у Србији толико људи.

Иван Ивановић: Знам. Хоћу да кажем ако је већ хтео да толико банализује и оде до тог нивоа, ред је да зна то. Значи, људи  треба да шетају, имају право да слободно изражавају своје мишљење, своје незадовољство (...)

Основни елементи комедије су да се не можете да се шалите на туђи рачун, ако не правите шалу на свој, или нисте спремни да истрпите шалу на свој рачун. Увек волим шале на свој рачун, да их сам правим или да ми други праве. Нама недостаје тог растерећења. Ми смо сви у грчу и ови који су на власти и ови који нису и ови који су неутрални. Сви смо у грчу. Сви смо на ивици нерава.

Ђорђе Вукадиновић: Ја помало разумем ове из опозиције, јер невоља је када почнеш нешто да пишеш на нету, одмах размишљаш како ће то осванути на неком Информеру или негде другде.

Иван Ивановић: Ја рецимо, две године ништа нисам твитовао, осим промоције епизоде емисије, јер шта год да напишем заврши као насловна страна у неким „новинама“ и то нека њихова „верзија“ тог текста.

Генерално то је све оркестрирано, они су добро организовани. Тачно се зна које новине те нападају, тачно се зна шта се пише о теби. Те флоскуле су познате, сви их делимо на интернету „страни плаћеници“, „нато пудлице“, „издајници“, „лопови“, „сорошевци“, не знам ово, не знам оно. Тако да је то све једна машинерија.

Јел’ ви имате фотку са Сорошем?

Ђорђе Вукадиновић: Немам

Иван Ивановић: Немам ни ја, али зато председник има.

Ђорђе Вукадиновић: Прошли протести када су били после председничких избора, онда је то била главна оптужба – да су „сорошевци“. Сада више нема „сорошевци“  

„У овој земљи апсолутно ништа није у интересу младих“

Иван Ивановић: Зато што је у међувремену...Сетите се прошлих протеста, шта смо ми као држава урадили?

Mи смо се обруши ли дрвљем и камењем на кога? На своју децу! Значи деца су нам протестовала и била на улици и ми смо као држава узели и просули дрвље и камење на своју децу

Ђорђе Вукадиновић: Ја сам се наслушао толико тога од својих колега, што је најгоре, и то не чак од ових што раде са СНС (мада  већина су били они), толико теорија завера „ко стоји иза протеста“ Дакле, просто нисам могао да убедим те људе. Па чекајте, не знам у шта ће тачно да се то изроди (мада најчешће се изроди у ни у шта, као што се и десило), али верујем да нико не стоји. Стајало је једно огорчење, једно изненађење резултатима председничких избора. Ти клинци нису веровали да ће то да се деси и да ће да буде такав резултат, и када се десило били су у шоку и спонтано се покренули.

Иван Ивановић: Од тог дана када смо ми као друштво према њима се понели како смо се понели, они су кренули да ваде виза и да одлазе из ове земље. Цела та прича о задржавању младих је потпуна лаж! У овој земљи ништа није у интересу младих. Ништа апсолутно.

Ђорђе Вукадиновић: Тако је и са овим протестима. Ја тврдим да то нико не води споља. Да води неко споља, као прво, било би боље вођено.

Иван Ивановић: Прво, да се ми разумемо, цео протест, цела шетња кошта (по мојој слободној процени) негде око 1.500 евра. Значи, ту нема ничега што може да кошта. Треба камион, треба озвучење – и то је то.

„Решавање Косова је капитулација и крај“

Ђорђе Вукадиновић: Дакле, невероватно је како се то лепи, како се та теорија завере прима код људи те „македонски сценарио“, те „украјински сценарио“

Иван Ивановић: То је из Слобиног времена остало, где чим нека реакција постоји „то мора да  је оркестрирано, јер ми имамо толико непријатеља“

Ђорђе Вукадиновић: Само није јасно да ли га руше са Запада или са Истока. Убих се објашњавајући да га не руше ни једни ни други, добар им је и једнима и другима. Ако некоме не ваља – нама не ваља.      

Иван Ивановић: Ја мислим, да се разумемо неке ствари су јасне. Човек треба да потпише то што треба да потпише и у овој фази, он, по мом мишљењу, доноси одлуку на који начин то да изведе и како да продужи свој останак на власти. Мислим да је бојкот избора доста идеја која може да га притисне, јер то је то.

Ђорђе Вукадиновић: Само ако буде сложан.

Иван Ивановић: Па добро, то се подразумева. Наравно, да ли ће бити сложан, то сви знамо - да неће!

Шта хоћу да кажем. Он долази у једну ситуацију, да ли сада да распише изборе, па да уђе у решавање Косова и да има још две године мандата загарантовано, или да чека изборе после решавања Косова, а што није повољно по његов естаблишмент, јер решавање Косова је крај и капитулација. Капитулација коју је Милошевић започео у своје време.

Ђорђе Вукадиновић: Да ли можете да замислите Александра Вучића како шета по Калемегдану и игра шах, или шета са унучићима?

Иван Ивановић: Па, ако узмемо у обзир да би то у његовом случају било за тридесет година – могу. У Србији нису злопамтила, то сви знамо. Ја бих волео, ево рећи ћу искрено, ја бих волео да он за 30 година шета Калемегданом и игра шах са својим унуцима. Мислим да би то значило да је ово друштво заиста здраво и мислим да нам треба да и  бивши председници остану у овом граду и овој земљи живе. Нормалан живот и да буде у контакту са својим грађанима сваки ко је некад био председник земље.

Ђорђе Вукадиновић: Али се то тешко постиже на начин на који господин Вучић води политику...

Иван Ивановић: Како је сејао тако ће и да жање.

Целу емисију „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“ можете погледати овде:

(НСПМ)

Видети још: Иван Ивановић: Опроштајно обраћање публици у забрањеној новогодишњој емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ – нећу да стварам илузију да је све нормално