Italijanski geopolitičar Lorenco Maria Paćini: Australija je novo žrtveno jagnje anglosaksonske politike. Nije teško zamisliti da bi Australija mogla da postane nova Ukrajina za Kinu

Ne treba da se čudimo što se sporazum o formiranju AUKUS-a, potpisan 15. septembra 2021. između Britanije, SAD i Australije, sa ciljem unapređenja vojne odbrane tri zemlje, fokusirao na razvoj podmornica na nuklearni pogon i povećano prisustvo u Pacifiku, piše italijanski geopolitičar Lorenco Maria Paćini za portal "Fond strateške kulture".

AUKUS se usredsredio na razvoj alata za hibridno ratovanje, sa fokusom na veštačku inteligenciju, sajber rat i rakete dugog dometa, u tandemu sa savezom za razmenu obaveštajnih podataka "Pet očiju", koji uključuje i Novi Zeland i Kanadu (obaveštajni savez SAD, Britanije, Kanade, Novog Zelanda i Australije).

Zašto se povećava vojni angažman na Pacifiku, pita se Paćini. U skladu sa klasičnom pomorskom doktrinom, SAD i Britanija moraju da dominiraju morima kako bi održale svoju talasokratsku (pomorsku) moć. Angloamerički imperijalizam je potpuno pomorski, a Pacifik je more na zapadu SAD.

Kada je Britansko carstvo počelo svoju ekspanziju, uspostavljajući kontrolu nad Istočnom Indijom, bilo je jasno da bez Pacifika neće moći da održi ravnotežu. SAD su ušle u ovu igru posle Drugog svetskog rata, pozicionirajući brojne vojne baze raštrkane po ostrvima Tihog okeana, kako bi stvorile "nuklearni pojas", od Kine i Jugoistočne Azije do Južne Amerike, kontrolišući pomorske puteve, konstatuje italijanski geopolitičar.

Sa strateškog stanovišta, ovaj nuklearni pojas je usmeren pre svega na suprotstavljanje Kini, koja je "najopasnija" sila po angloameričke interese na Pacifiku, iako Kina nikad nije bila pomorska sila. Na drugom mestu, ovaj nuklearni pojas postaje instrument obuzdavanja Indije, u skladu sa potrebom da se spreči dalje jačanje evroazijskih saveza.

Treći razlog je, primećuje Paćini, strategija odvraćanja Severne Koreje, koja nema deklarisane pomorske interese, ali ostaje nuklearna sila, koja definiše odnose snaga u severnom Pacifiku, posebno neprijateljska prema SAD i Japanu.

Strateški pregled odbrane iz 2023. eksplicitno dodeljuje odbrambenim snagama Australije novu međunarodnu ulogu. Glavni razlog za izgradnju podmornica u Australiji je njihov snažan strateški efekat, jer one mogu da obezbede Australijskim odbrambenim snagama (ADF) superiorne regionalne sposobnosti, tvrdi italijanski geopolitičar.

Zemlje Komonvelta ne mogu da rade ništa drugo osim da se pokoravaju i rade ono zbog čega su kolonizovane, a to je da služe britanskoj kruni. Putovanje australijskog ministra odbrane Ričarda Marlesa u Britaniju je obavezna stanica za primanje naređenja i dogovor o operativnim strategijama.

Jasno je da je ovo podela rada sa NATO-om: Severnoatlantska alijansa upravlja jednim okeanom, AUKUS Pacifikom.

Marles je u Britaniji posetio pomorsku bazi Klajd u Škotskoj. Kao što je tamo izjavio australijski ministar odbrane: "Ujedinjeno Kraljevstvo je jedan od naših bliskih, najboljih i trajnih partnera. U sve složenijem strateškom okruženju, Britanija ostaje ključni partner, koji podržava globalni poredak zasnovan na pravilima."

Nije teško zamisliti da bi Australija mogla da postane nova Ukrajina za Kinu, smatra ovaj geopolitičar. Američko i britansko vojno prisustvo u regionu je značajno povećano. Radi se o stvaranju pretnje Kini korišćenjem Australije, na isti način na koji su SAD iskoristile Ukrajinu protiv Rusije.

Očigledno je da savez SAD i Britanije sada u stanju da izaziva sukobe samo uključivanjem strateških partnera. Same za sebe, one više nemaju stvarnu stratešku, ekonomsku i političku moć, podvlači Pačini.

Uz trenutno mešanje Britanije i SAD u spoljnu politiku Australije, verovatno je da će ta zemlja biti izabrana kao novo žrtveno jagnje u jezivom geopolitičkom ritualu žrtvovanja Kolektivnog zapada, zaključuje Paćini.

(RT Balkan)