Италијани су на референдуму одбацили уставне реформе, премијер Матео Ренци поднео оставку

 Италијански премијер Матео Ренци, током обраћања нацији у палати Киђи, седишту италијанске владе, поднео је оставку након објављених резултата референдума, јавља "Би-Би-Си".

Он се захвалио народу, али и својој породици која је, како је навео, све време била уз њега. Нагласио је и да ће у понедељак формално поднети оставку, а референдум је назвао "великом прославом демократије".

Пре говора, Ренци је обавио телефонски позив са председником Италије Серђом Матарелом, јавља "Република".

АП преноси да ће се Ренци данас састати са члановима свог кабинета и после тога, након две и по године владавине, предати оставку председнику Италије.

Италијани су на референдуму одбацили уставне реформе чији је циљ био јачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената, пренео је Ројтерс.

Према анкетама Института "Пијеполи", за реформе је гласало између 42 и 46 одсто гласача, док је против било између 54 и 58 одсто.

Према подацима министарства унутрашњих послова, до 19 сати одзив бирача је био нешто већи од 57 одсто.

Након што су Британци гласали за излазак из Европске уније и Американци изабрали Доналда Трампа за председника, референдум у Италији, на којем право гласа има 51 милион грађана, доживљава се као судбински, оцењује Ројтерс.

Његов циљ је смањење овлашћења и величине Сената, а према оценама аналитичара, председнику владе би била дата много већа овлашћења, наводи британска агенција.

С друге стране, америчка агенција АП, наводи да се референдум претворио се у "виртуелни плебисцит" о влади левог центра премијера Матеа Ренција.

Уколико би се изменио устав, највеће промене доживео би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласају о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.

Италијански премијер Матео Ренци позвао је Италијане да подрже референдум, поручивши да би Италија могла да постане најснажнија европска земља уколико исход гласања буде позитиван.

Док он и његови савезници са левог центра, уз банке и индустријалце, тврде да би реформе помогле у модернизацији земље, противници уставних промена, међу којима је и Покрет 5 звезда, сматрају да би оне угрозиле демократију јер би превелика моћ била концентрисана у канцеларији премијера.

Предложеним реформама устава противе се, између осталих и бивши премијер Силвио Берлускони и лидер Северне лиге Матео Салвини који се залаже за давање већих, а не мањих, овлашћења регионима.

Већина анкета указивала је да је више Италијана који би могли заокружити "не" и одбацити реформу Устава, иако је велики број анкетираних био неодлучан.

С обзиром на промене изборног закона које су ступиле на снагу још летос, реформа устава олакшала би рад владе, наводи Ројтерс.

Странка, која убудуће освоји 40 одсто гласова, у парламенту би добила апсолутну већину. Ојачана на такав начин, она би могла да спроводи хитно потребне реформе.

Управо то је одувек била слабост италијанске политике - та земља је у последњих 70 година имала 63 владе.

Премијер Ренци најавио је да ће поднети оставку уколико Италијани на референдуму буду одбили реформе, али је касније ревидирао став.

Признао је да је почнио "велику грешку" обећавши да ће дати оставку уколико победи глас против реформи.

До 19.00 часова гласало 60 одсто гласача

Раније вечерас, објављено је да се близу 60 одсто људи са правом гласа изјаснило до 19 часова на референдуму о уставним реформама у Италији, што ће одредити политичку будућност премијера Матеа Ренција.

Финансијска тржишта и европски политичари страхују да би победа опције "Не" могла довести до политичке нестабилности и до поремећаја у италијанским банкама што би еврозону гурнуло у нову кризу.

Предложене реформе укључују драстично смањење улоге горњег дома парламента и смањење овлашћења регионалним управама.

Око 51 милион Италијана има право гласа.

Агенција Анса јавила је вечерас да је највећа излазност забележена у Милану где је до 19.00 гласало 60,9 одсто гласача.

У Риму, излазност је до 19.00 била 55,9 одсто, а у Торину 57,3 одсто.

Нешто нижи одзив био је на југу Италије, наводи Анса.

Италијани су на референдуму, судећи према вечерас објављеним излазним анкетама, одбацили уставне реформе чији је циљ био јачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената, пренео је Ројтерс.

Око поноћи се очекује и обраћање премијера Матеа Ренција коме ће ово гласање одредити политичку будућност, с обзиром да је раније најавио да ће поднети оставку ако реформе не буду потврђене на референдуму.

Према анкетама Института "Пијеполи", за реформе је гласало између 42 и 46 одсто гласача, док је против било између 54 и 58 одсто.

Према подацима министарства унутрашњих послова, до 19 сати одзив бирача је био нешто већи од 57 одсто.

Након што су Британци гласали за излазак из Европске уније и Американци изабрали Доналда Трампа за председника, референдум у Италији, на којем право гласа има 51 милион грађана, доживљава се као судбински, оцењује Ројтерс.

Његов циљ је смањење овлашћења и величине Сената, а према оценама аналитичара, председнику владе би била дата много већа овлашћења, наводи британска агенција.

С друге стране, америчка агенција АП, наводи да се референдум претворио се у "виртуелни плебисцит" о влади левог центра премијера Матеа Ренција.

Уколико би се изменио устав, највеће промене доживео би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласају о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.

Први резултати током ноћи

Први резултати референдума на коме Италијани одлучују о приједлогу за уставне реформе, које би премијеру као шефу државе дале већа овлаштења, а ограничиле утицај Сената, очекују се током ноћи.

Биралишта су отворена јутрос у 7.00 часова, а биће затворена у 23.00 часа. Право одлучивања има више од 46 милиона Италијана. Прве излазне анкете очекују се при затварању биралишта, а први резултати током ноћи.

ЕУ такође с нестрпљењем очекује резултате италијанског референдума, који би могао бити највећа претња Унији након "Брегзита".

Премијер Матео Ренци који је предлагач референдума, обећао је да ће поднети оставку уколико Италијани не гласају за реформе, али је касније ревидирао став.

Римска "Република" преноси да се Ренци на гласачком мјесту појавио без личних документа.

- Немам документа, али мислим да сам познат - рекао је Ренци.

Он се претходно нашалио када му је упућено питање за коју опцију ће гласати.

Десничари, али и популисти, Покрет пет звезда, позивали су грађане да на референдуму заокруже не, јер би у супротном, уставним реформама превелика моћ била концентрисана у рукама једног човека.

Ако буде усвојена биће то најрадикалнија реформа од када је прије 70 година Италија постала република.

Реформа би влади олакшала доношење закона, посебно у комбинацији с новим изборним законом, усвојеним прошле године, који победнику идућих избора, који се очекују 2018. године, омогућава сигурну парламентарну већину.

Кључни елемент реформе јесте то што укида обавезу да све законе морају одобрити оба дома парламента. Представнички дом одлучивао би убудуће о већини питања, укључујући гласања о поверењу влади и државном буџету.

Сенат се смањује с 315 на 100 мјеста, а чланове више не би бирали грађани. Петорицу би именовао председник републике, а 95 би се бирало међу регионалним одборницима и градоначелницима. Сенатори би задржали право вета над уставним питањима, питањима која се тичу локалних власти и кључним одлукама Европске уније.

Анкете које су спроведене пре 15 дана указивале су да би резултати референдума могли бити негативни по Ренција.

До 19.00 часова гласало 60 одсто гласача

Близу 60 одсто људи са правом гласа изјаснило се до вечерас на референдуму о уставним реформама у Италији, што ће одредити политичку будућност премијера Матеа Ренција.

Финансијска тржишта и европски политичари страхују да би победа опције "Не" могла довести до политичке нестабилности и до поремећаја у италијанским банкама што би еврозону гурнуло у нову кризу.

Предложене реформе укључују драстично смањење улоге горњег дома парламента и смањење овлашћења регионалним управама.

Око 51 милион Италијана има право гласа.

Агенција Анса јавила је вечерас да је највећа излазност забележена у Милану где је до 19.00 гласало 60,9 одсто гласача.

У Риму, излазност је до 19.00 била 55,9 одсто, а у Торину 57,3 одсто.

Нешто нижи одзив био је на југу Италије, наводи Анса.

(Срна)