Ištvan Pastor: Ustavni zakon o Vojvodini može biti izlaz iz političkog konflikta

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da se problemi u funkcionisanju vojvođanske autonomije nakon što je Ustavni sud Pokrajini ukinuo deo ingerencija mogu rešavati samo dogovorom između pokrajinske i republičke vlasti, a da bi se izbegli politički konflikti i ustavnopravni haos. Pastor je u intervjuu za „Dnevnik” ocenio da bi se trenutna „politički konfliktna situacija” mogla rešiti donošenjem ustavnog zakona kojim bi se na jasan način definisale ingerencije Vojvodine, a taj akt bi imao snagu ustava. To je, po njegovim rečima, jedna od mogućnosti prevazilaženja aktuelne „strašno problematične situacije”, kojoj je on sklon jer smatra da ustavne promene u ovom trenutku nisu realne pošto taj proces zahteva široki politički kompromis, ali i vreme.

* O ustavnim promenama se poslednjih nedelja ipak dosta govorilo u javnosti, pa čak uz ocene da bi takva inicijativa trebalo da potekne iz Vojvodine?

– O ustavnim promena govori se otkako je aktuelni Ustav usvajan, a sad se samo proširuje krug onih koji smatarju da se Ustav mora menjati. Pre svega zato što su neki koji su taj Ustav prethodno podržali sad u opoziciji u republičkom parlamentu. To ukazuje na to koliko se stavovi menjaju u zavisnosti od okolnosti u kojima se nađe neka politička stranka. Nažalost, ne vidim da danas postoji mogućnost da se pristupi promeni Ustava jer se oko te ideje teško može napraviti širi konsenzus. A mislim da se situacija s nadležnostima APV može prevazići i bez promene Ustava, donošenjem posebnog pravnog akta koji bi mogao razrešiti akteulne tenzije.

* Kakvog akta?

– Jedna od mogućnosti da se taj problem razreši je donošenje ustavnog zakona o ingerencijama Vojvodine, a koji bi ima snagu kao ustav. Mislim da bi se time omogućilo uvođenje trenutne situacije u ustavno stanje.

* Koliko je realno da se pitanja vezana za osporene nadležnosti APV rešavaju dogovorom dva nivoa vlasti, kako je to novi premijer najavio u  ekspozeu, ako je odluka USS-a obavezujuća, a, s druge strane, ni pokrajinska administracija izgleda nema nameru da odustane od nekih ingerencija, među kojima je, na primer, i kancelarija APV u Briselu?

– Mogu na to pitanje odgovoriti samo načelno, pošto u svojstvu predsednika pokrajinskog parlamenta nisam o tome razgovarao s predstavnciima republičke vlasti. O tom pitanju razgovarao sam samo kao predsednik SVM-a s tadašnjim mandatarom Ivicom Dačićem pre formiranja nove Republičke vlade. Dačić je tada kazao da je i njega iznenadila odluka Ustavnog suda i da on ne želi da pravi konflikt između nove republičke i pokrajinske vlasti, već želi rešenje na osnovu dogovora između dva nivoa vlasti. Kad je reč o mogućnostima traženja izlaza, potpuno je izvesno da je odluka Ustavnog suda iste prave snage kao i sam Ustav, što znači da nema mogućnosti njenog preispitivanja i ona je izvršna. S druge strane, takođe je izvesno da se ne može odustajati od nekih stvari zato što su one životna potreba. Životna potreba je da imamo tu kancelariju u Briselu, do koje smo došli uz ogromne muke. Uz to, mislim da je potpuno iluzorno očekivati od bilo koje vlade, na kojem god nivou, da ne razmišlja o merama u sferi zaštite čovekove okoline, poljoprivrede, regionalnog razvoja, šumarstva, lova, ribolova, demografske politike... Može se odlukom Ustavnog suda definisati mnogo toga što je i utemeljeno u Ustavu, ali život je druga disciplina i zahteva da se problemi rešavaju. I što imate više mehanizama u rukama, to su veće i šanse da se problemi reše. O tome, uostalom, postoje i neki vojvođanski standardi, recimo za podršku rađanju i drugi. I to su stvari koje su druga strana te medalje. I između te dve strane medelje, odluke Ustavnog suda i životnih potreba i zahteva, mora se tražiti i naći i rešenje. A rešenja svakako ima, ali sve je stvar dogovora između Pokrajinske i Republičke vlade.

* A kako će se rešiti pitanje finansiranja, što je, inače, najavljivano kao prva inicijativa novog pokrajinskog parlamenta pošto taj zakon nije donet u prethodnom mandatu iako je to Ustav nalagao, kad je deo ingerencija APV osporen odlukama USS-a?

– To je dodatna komplikacija i pokazuje se da odluka Ustavnog suda otvara niz pitanja koja ne mogu ostati nerešena jer to nalaže realnost. Mislim da se tu paralelno moraju tražiti rešenja. S jedne strane, da se ta vanustavna situacija s nadležnostima APV prekine i da se uvede u stanje ustavnosti i da se na toj osnovi donese zakon o finansiranju APV. Ja ne vidim drugu mogućnost i za mene bi bilo potpuno neprihvatljivo da se o donošenju zakona o finansiranju APV razmišlja na osnovu te odluke Ustavnog suda zato što bismo na taj način jednu veoma problematičnu i politički konfliktnu situaciju zabetonirali.

* To znači i promenu Statuta jer će važeći takođe biti oboren pošto to sledi nakon osporavanja Zakona o nadležnostima?  

– Mislim da je vrlo verovatno da će se to desiti, i verujem da se i to pitanje mora rešavati u paketu sa Zakonom o nadležnostima, kroz dogovore između dva nivoa vlasti. Ja ne vidim drugo rešenje. Inače ćemo permanentno živeti u politički konfliktnoj situaciji, odnosno u veoma haotičnoj situaciji u ustavnopravnom smislu.

* Može li se odluka Ustavnog suda o osporavanju ingerencija APV porediti s „jogurt revolucijom„, kao što smatraju politikolog Jovan Komšić, pa i potpredsednik Skupštine Srbije Žarko Korać, koji je upozorio i na to da je Srbija zato danas na pragu ozbiljne političke krize u odnosima Beograda i Novog Sada?

– Ne bih želeo da kvilifujem odluku Ustavnog suda. To ne bi koristilo ovoj situaciji. Opredeljenost za autonomiju ne može se meriti težinom izgovorenih rečenica – a to nije moja primedba gospodi Jovanu Komšiću i Žarku Koraću koje izuzetno cenim, već u odnosu na mogućnost da se dokazujem nekim težim ocenama i kvalifikacijama. Iako mislim da je situacija strašno, strašno problematična i da smo u nju praktično upali u veoma nezgodnom trenutku, što generalno nije dobro ni u kojem smislu. To je moja lična ocena. A Ustavni sud donosi odluke, i donosi ih onda kad ih donosi, i tu se sad ništa ne može.

* Koliko najave prekomponovanja vlasti u vojvođanskim gradovima i opštinama idu naruku eskalciji političke krize, zbog čega je Korać novim vlastima poručio „da se ne igraju vatrom u Vojvodini„?

– Mislim da između odluke USS-a i najava prekompozicije političkih snaga u nekim lokalnim samoupravama nema nikakev veze. Te ambicije za prekomponovanje lokalnih vlasti, po mojoj proceni, imaju veze s odlukom pokrajinskog premijera Bojana Pajtića da ne pozove SPS u Vladu APV.

* Čak i ako nemaju nikakve veze, deo javnosti ih ipak doživljava kao politički pritisak na Vojvodinu?

– To sigurno u delu javnosti može da se shvati tako, a u drugom na drugačiji način. Oni koji su u postojećim većinama koje su u opasnosti to doživaljavaju kao destabilizaciju, a oni koji su na drugoj strani, na drugačiji način.

* A da li se lokalni izbori obesmišljavaju ako se nakon njih lokalne vlasti i politike formiraju po direktivi stranačkih centrala?

– Ne bih rekao da to obesmišljava lokalne izbore. Rezultati lokalnih izbora u nekim sredinama pokazuju da većine nemaju nikave veze s većinom formiranom na republičkom nivou, kao na primer u Kanjiži i drugim mestima. Problema i ljuljanja ima u sredinama u kojima je većina tanka. Lokalni nivo jeste, nažalost, pod uticajem onog što se dešava na višim nivoima jer je sve ispolitizovano i podložno postizbornoj borbi različitih političkih stranaka koje novonastale situacije doživaljaju kao izdaju, ili priliku za osvetu, što se graniči s političkim ludilom.

* Kako da razumemo poziciju SVM-a u novom političkom rasporedu, posebno zbog toga što u Pokrajini sarađujete s DS-om, dok na republičkom nivou imate blisku saradnju sa SPS-om. Mislite da će Vlada APV zato imati lakšu prolaznost do Vlade Srbije?

– Mislim da postoji prolaznost Pokrajinske vlade prema Republičkoj koja može dovesti do toga da se problemi mogu rešavati. I ta prolaznost danas sigurno nije manja nego u protekle četiri godine kada smo, na primer, muku mučili da ovaj nesrećni statut bude odobren u republičkom parlamentu pa ispadali majmuni koliko smo morali da se dokazujemo da smo lojalni sopstvenoj zemlji. Isto je bilo i kod usvajanja Zakona o nadležnostima, kod definisanja budžeta, kod Fonda za kapitalna ulaganja, problema u poljoprivredi... Danas situacija nije gora, a čak verujem da će odnosi ubuduće biti i kvalitetniji i relaksiraniji zato što je novoj Republičkoj vladi, čini mi se, važno da dokaže da nije tačno sve ono što joj se unapred prebacuje. I u tome vidim neku realnu šansu i za Vojvodinu. A u toj sutuaciji i SVM ima poziciju koja nije loša jer imamo komunikaciju i s jednima i s drugima na političkoj sceni, pri čemu je naša pozicija u odnosu na te dve strane potpuno jasna i na republičkom i na pokrajinskom i na lokalnom nivou.

 B. D. Savić

 (Dnevnik)