Иштван Пастор: Уставни закон о Војводини може бити излаз из политичког конфликта

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор изјавио је да се проблеми у функционисању војвођанске аутономије након што је Уставни суд Покрајини укинуо део ингеренција могу решавати само договором између покрајинске и републичке власти, а да би се избегли политички конфликти и уставноправни хаос. Пастор је у интервјуу за „Дневник” оценио да би се тренутна „политички конфликтна ситуација” могла решити доношењем уставног закона којим би се на јасан начин дефинисале ингеренције Војводине, а тај акт би имао снагу устава. То је, по његовим речима, једна од могућности превазилажења актуелне „страшно проблематичне ситуације”, којој је он склон јер сматра да уставне промене у овом тренутку нису реалне пошто тај процес захтева широки политички компромис, али и време.

* О уставним променама се последњих недеља ипак доста говорило у јавности, па чак уз оцене да би таква иницијатива требало да потекне из Војводине?

– О уставним промена говори се откако је актуелни Устав усвајан, а сад се само проширује круг оних који сматарју да се Устав мора мењати. Пре свега зато што су неки који су тај Устав претходно подржали сад у опозицији у републичком парламенту. То указује на то колико се ставови мењају у зависности од околности у којима се нађе нека политичка странка. Нажалост, не видим да данас постоји могућност да се приступи промени Устава јер се око те идеје тешко може направити шири консензус. А мислим да се ситуација с надлежностима АПВ може превазићи и без промене Устава, доношењем посебног правног акта који би могао разрешити актеулне тензије.

* Каквог акта?

– Једна од могућности да се тај проблем разреши је доношење уставног закона о ингеренцијама Војводине, а који би има снагу као устав. Мислим да би се тиме омогућило увођење тренутне ситуације у уставно стање.

* Колико је реално да се питања везана за оспорене надлежности АПВ решавају договором два нивоа власти, како је то нови премијер најавио у  експозеу, ако је одлука УСС-а обавезујућа, а, с друге стране, ни покрајинска администрација изгледа нема намеру да одустане од неких ингеренција, међу којима је, на пример, и канцеларија АПВ у Бриселу?

– Могу на то питање одговорити само начелно, пошто у својству председника покрајинског парламента нисам о томе разговарао с представнциима републичке власти. О том питању разговарао сам само као председник СВМ-а с тадашњим мандатаром Ивицом Дачићем пре формирања нове Републичке владе. Дачић је тада казао да је и њега изненадила одлука Уставног суда и да он не жели да прави конфликт између нове републичке и покрајинске власти, већ жели решење на основу договора између два нивоа власти. Кад је реч о могућностима тражења излаза, потпуно је извесно да је одлука Уставног суда исте праве снаге као и сам Устав, што значи да нема могућности њеног преиспитивања и она је извршна. С друге стране, такође је извесно да се не може одустајати од неких ствари зато што су оне животна потреба. Животна потреба је да имамо ту канцеларију у Бриселу, до које смо дошли уз огромне муке. Уз то, мислим да је потпуно илузорно очекивати од било које владе, на којем год нивоу, да не размишља о мерама у сфери заштите човекове околине, пољопривреде, регионалног развоја, шумарства, лова, риболова, демографске политике... Може се одлуком Уставног суда дефинисати много тога што је и утемељено у Уставу, али живот је друга дисциплина и захтева да се проблеми решавају. И што имате више механизама у рукама, то су веће и шансе да се проблеми реше. О томе, уосталом, постоје и неки војвођански стандарди, рецимо за подршку рађању и други. И то су ствари које су друга страна те медаље. И између те две стране медеље, одлуке Уставног суда и животних потреба и захтева, мора се тражити и наћи и решење. А решења свакако има, али све је ствар договора између Покрајинске и Републичке владе.

* А како ће се решити питање финансирања, што је, иначе, најављивано као прва иницијатива новог покрајинског парламента пошто тај закон није донет у претходном мандату иако је то Устав налагао, кад је део ингеренција АПВ оспорен одлукама УСС-а?

– То је додатна компликација и показује се да одлука Уставног суда отвара низ питања која не могу остати нерешена јер то налаже реалност. Мислим да се ту паралелно морају тражити решења. С једне стране, да се та вануставна ситуација с надлежностима АПВ прекине и да се уведе у стање уставности и да се на тој основи донесе закон о финансирању АПВ. Ја не видим другу могућност и за мене би било потпуно неприхватљиво да се о доношењу закона о финансирању АПВ размишља на основу те одлуке Уставног суда зато што бисмо на тај начин једну веома проблематичну и политички конфликтну ситуацију забетонирали.

* То значи и промену Статута јер ће важећи такође бити оборен пошто то следи након оспоравања Закона о надлежностима?  

– Мислим да је врло вероватно да ће се то десити, и верујем да се и то питање мора решавати у пакету са Законом о надлежностима, кроз договоре између два нивоа власти. Ја не видим друго решење. Иначе ћемо перманентно живети у политички конфликтној ситуацији, односно у веома хаотичној ситуацији у уставноправном смислу.

* Може ли се одлука Уставног суда о оспоравању ингеренција АПВ поредити с „јогурт револуцијом„, као што сматрају политиколог Јован Комшић, па и потпредседник Скупштине Србије Жарко Кораћ, који је упозорио и на то да је Србија зато данас на прагу озбиљне политичке кризе у односима Београда и Новог Сада?

– Не бих желео да квилифујем одлуку Уставног суда. То не би користило овој ситуацији. Опредељеност за аутономију не може се мерити тежином изговорених реченица – а то није моја примедба господи Јовану Комшићу и Жарку Кораћу које изузетно ценим, већ у односу на могућност да се доказујем неким тежим оценама и квалификацијама. Иако мислим да је ситуација страшно, страшно проблематична и да смо у њу практично упали у веома незгодном тренутку, што генерално није добро ни у којем смислу. То је моја лична оцена. А Уставни суд доноси одлуке, и доноси их онда кад их доноси, и ту се сад ништа не може.

* Колико најаве прекомпоновања власти у војвођанским градовима и општинама иду наруку ескалцији политичке кризе, због чега је Кораћ новим властима поручио „да се не играју ватром у Војводини„?

– Мислим да између одлуке УСС-а и најава прекомпозиције политичких снага у неким локалним самоуправама нема никакев везе. Те амбиције за прекомпоновање локалних власти, по мојој процени, имају везе с одлуком покрајинског премијера Бојана Пајтића да не позове СПС у Владу АПВ.

* Чак и ако немају никакве везе, део јавности их ипак доживљава као политички притисак на Војводину?

– То сигурно у делу јавности може да се схвати тако, а у другом на другачији начин. Они који су у постојећим већинама које су у опасности то доживаљавају као дестабилизацију, а они који су на другој страни, на другачији начин.

* А да ли се локални избори обесмишљавају ако се након њих локалне власти и политике формирају по директиви страначких централа?

– Не бих рекао да то обесмишљава локалне изборе. Резултати локалних избора у неким срединама показују да већине немају никаве везе с већином формираном на републичком нивоу, као на пример у Кањижи и другим местима. Проблема и љуљања има у срединама у којима је већина танка. Локални ниво јесте, нажалост, под утицајем оног што се дешава на вишим нивоима јер је све исполитизовано и подложно постизборној борби различитих политичких странака које новонастале ситуације доживаљају као издају, или прилику за освету, што се граничи с политичким лудилом.

* Како да разумемо позицију СВМ-а у новом политичком распореду, посебно због тога што у Покрајини сарађујете с ДС-ом, док на републичком нивоу имате блиску сарадњу са СПС-ом. Мислите да ће Влада АПВ зато имати лакшу пролазност до Владе Србије?

– Мислим да постоји пролазност Покрајинске владе према Републичкој која може довести до тога да се проблеми могу решавати. И та пролазност данас сигурно није мања него у протекле четири године када смо, на пример, муку мучили да овај несрећни статут буде одобрен у републичком парламенту па испадали мајмуни колико смо морали да се доказујемо да смо лојални сопственој земљи. Исто је било и код усвајања Закона о надлежностима, код дефинисања буџета, код Фонда за капитална улагања, проблема у пољопривреди... Данас ситуација није гора, а чак верујем да ће односи убудуће бити и квалитетнији и релаксиранији зато што је новој Републичкој влади, чини ми се, важно да докаже да није тачно све оно што јој се унапред пребацује. И у томе видим неку реалну шансу и за Војводину. А у тој сутуацији и СВМ има позицију која није лоша јер имамо комуникацију и с једнима и с другима на политичкој сцени, при чему је наша позиција у односу на те две стране потпуно јасна и на републичком и на покрајинском и на локалном нивоу.

 Б. Д. Савић

 (Дневник)