Истраживање ЦЕДЕМ-а: ДПС има 43.1 одсто подршке; Улазак у НАТО подржава 50.5 одсто а против је 49.5 одсто грађана Црне Горе

Демократска пар­тија соци­јал­иста (ДПС) нај­јача је поли­тичка пар­тија у Црној Гори и подржава је 43,1 одсто грађана, показало је најновије истражи­вање Цен­тра за демократију и људ­ска права (ЦЕДЕМ).

Истражи­вање, које је урађено од 8. до 21. јуна, показало је да Демократски фронт (ДФ) подржава 11,1 одсто грађана, Демос 10,3, Соци­јал­ис­тичку нар­о­дну пар­тију (СНП) 8,8, Демократе 7,2, Соци­јалдемократску пар­тију 4,2, УРУ 4,1 одсто грађана.

Бошн­јачку странку (СБ) подржава 3,8 одсто грађана, Соци­јалдемократе 2,4 и Поз­и­тивну 2,2 одсто грађана.

Да Црна Гора иде добрим путем сма­тра 37,4 одсто испи­таника, погрешним 31,4, док се 32,1 одсто изјас­нило да не може да процијени.

Да Црна Гора треба да буде члан­ица Европске уније (ЕУ) сма­тра 61,7 одсто грађана, 24,5 је казало да не треба, а 13,8 одсто се изјас­нило да нема одређено мишљење.

“Грађани Велике Бри­таније су изгласали излазак из ЕУ и кам­пања Бреxита је ути­цала на благи пад пов­јерења, али мис­лим да је овај тренд и даље поз­и­ти­ван”, рекао је извршни дирек­тор ЦЕДЕМ-​а, Ненад Копривица.

Он је навео да ће се у наред­ним истражи­ван­јима вид­јети колико су Бреxит и друге кризе ЕУ ути­цале на интересо­вање грађана Црне Горе за ЕУ.

Истражи­вање је показало да би, ако би реф­ер­ен­дум о уласку у НАТО био одржан сју­тра, прис­ту­пање Али­јанси подржало 37,1 одсто грађана. Про­тив би било 36,4 док 26,5 одсто нема став у вези са тим питањем.

Од опреди­јел­јених грађана на реф­ер­ен­дум би улазак у НАТО подржало 50,5, док би про­тив било 49,5 одсто.

Према резул­та­тима истражи­вања, 70 одсто грађана сма­тра да је развој односа Црне Горе и Сјед­ин­јених Амер­ичких Држава допринио НАТО инте­граци­јама. Да је НАТО инте­граци­јама допринио про­цес прис­ту­пања Црне Горе ЕУ сматра 65,8 грађана.

Да ће Црна Гора постати чланица НАТО-​а без обзира на њихово мишљење сматра 57,1 одсто грађана, да неће 15,4 одсто, док се 24,5 испитаника изјаснило да не може да процијени.

Да Црна Гора у спољној политици у великој мјери и у потпуности треба да се ослања на ЕУ сматра 31,2 одсто грађана. Њих 24,2 одсто сматра да треба се ослања на Русију, а 16,6 на САД.

Истраживање је показало да би, уколико би се поново расписао референдум о државном статусу, од опредијелјених грађана за независност гласало 76 одсто, а да би 24 било против.

“Након десет година од обнове независности дошло је до одређене консолидације и један број грађана који је 2006. године гласао на референдуму у међувремену је прихватио државност Црне Горе”, рекао је Копривица.

Грађани, њих 48,8 одсто десет година од обнове независности сматра да је то била добра одлука, 29,4 одсто да није, док се 21,9 њих изјаснило да им је свеједно.

Копривица је казао да је повјерење у све државне институције прасло, истичући да је томе допринијело отпочинјање процеса ратификације Протокола о приступању Црне Горе НАТО-​у.

Највише грађана, 61,1 одсто, има повјерења у образовни систем, 56,7 у здравствени систем, у полицију и Српску православну цркву 53,6, у предсједника Црне Горе 52,2, у Војску 51 одсто.

За 22,8 одсто испитаника потписивање Споразума формирању Владе изборног повјерења је позитиван догађај, за 15,4 одсто негативан, а 29,8 сматра да није ни позитиван ни негативан и да се неће ништа промијенити.

Копривица је казао да опозиционе партије, које нијесу чланице Владе изборног повјерења не гледају благонаклоно на тај споразум.

Да ће новоформирана Влада учинити изборни процес бољим и сопријечити неправилности 21,4 одсто испитаника мисли да хоће, 19,9 да ће покушати али да неће успјети, 26,1 да учешће у власти неће апсолутно ништа проми­јен­ити и 32,7 не може да процијени.

“Имамо већину оних који су скептични на ефекте Владе изборног повјерења. Да ли због њених капацитета или због кратког рока до избора, који је лимитиран да би се могли очекивати неки већи резултати”, навео је Копривица.

Он је додао да је Влада недавно формирана и да није било довољно времена да грађани имају објективнији суд и да треба још сачекати да би се видјели резултати те Владе.

Испи­таници њих 31 одсто не подржавају улазак Соци­јалемократске партије, УРЕ, Демоса и Позитивне у Владу, 28 је подржало, а 40,9 се изјаснило да нема став.

Да је ДПС најзаслужнији, односно најодговорнији за формирање нове Владе сматра 42 одсто испитаника, 20,4 да је то међународна заједница, 14,8 да су то СДП, УРА и Демос, а 12,6 да је то Позитивна.

Предсједник државе Филип Вујановић добио је највећу просјечну оцјену 3,07, други је премијер Мило Ђукановић са оцјеном 2,83, трећи је функционер УРЕ Дритан Абазовић са 2,48, четврти лидер Демократа Алекса Бечић 2,47, а пети предсједник Демоса Миодраг Лекић са оцјеном 2,39.

На шестом мјесту је пот­предсједник Владе Душко Марковић са оцјеном 2,31, седма је посланица СНП Снежана Јоница са 2,27, осми мин­истар унутрашнјих послова Горан Даниловић са 2,2, девети лидер СНП Срђан Милић 2,17, а десети предсједник Социјалдемократа Иван Брајовић са оцјеном 2,11.

У судство повјерење има 50,3 одсто, у Владу 47,9, у Делегацију ЕУ у Црној Гори 45,3, Скупштину 43,6, невладине организације 39,8, политичке партије 32,7 и Црногорску православну цркву 24,8 одсто испитаника.

Из Цедема су казали да је узорак репрезентативан за све пунолјетне грађане Црне Горе, да је реализован је у свим општинама и да су у истраживању учествовало 1003 испитаника.

Наводи се да је узорак: двоструко стратифико­вани са случајним избором испитаника у оквиру дефинисаних пописних кругова.

“Стандардна статисtичка грешка мјерења износи +/-3.1 одсто за појаве са инциденцом од 50 одсто са интервалом повјерења од 95 одсто. Постстратификација је рађена по полу/​роду, годинама старости и националној припадности”, објаснили су из Цедема.

Истраживање су подржали: NATO Public Diplomacy и Амбасада САД-​а у Црној Гори.

(ЦЕДЕМ)