Истиномер: Дубинска фото-форензичка анализа фотографије Вучића у Рибникару показала је да фотографија није аутентична. Накнадно објављене фотографије такође садрже исте трагове дигиталних манипулација

Портал Истиномер, који се бави провером чињеница, објавио је анализу фотографије председника Србије Александра Вучића у ОШ "Владислав Рибникар" на основу које тврди да фотографија садржи трагове дигиталне манипулације који указују да није у потпуности аутентична.

Након притиска јавности, али и оптужби лидера опозиционих странака да председник Србије Александар Вучић није био у посети основној школи „Владислав Рибникар” након масовног убиства 3. маја, неколико медија је крајем прошле недеље објавило фотографију која би требало да представља доказ да се Вучић, ипак, уписао у књигу жалости школе. Због видљивих визуелних нелогичности, корисници друштвених мрежа посумњали су у „фотошопирање” фотографије. Не улазећи у то да ли је и када председник заиста био у школи, Истиномер је у сарадњи са експертима белгијског фектечекинг портала Кнацк спровео детаљну и дубинску фото-форензичку анализу и утврдио да фотографија садржи трагове дигиталне манипулације који указују на то да није у потпуности аутентична.

Фотографију председника Србије Александра Вучића који се уписује у књигу жалости у основној школи „Владислав Рибникар” најпре је објавио портал Курир 8. јуна, са насловом: „БЕЗДУШНО Алексић показао нељудскост грабећи политичке поене на трагедији у Рибникару: ЛАГАО ДА ВУЧИЋ НИЈЕ БИО У ШКОЛИ! ЕВО ДОКАЗА” и пратећим текстом „Ко још злоупотребљава овакве ствари”.

Исту фотографију су након Курира објавили и новинска агенција Тањуг, као и портал Република (у нешто широј перспективи). 

На причу Курира и других медија, истог дана су се током расправе у Народној скупштини надовезали и посланици владајуће странке, попут Јелене Миливојевић, Александра Марковића и Наташе Јовановић који су током својих говора показивали фотографију наводећи је као неоспориви доказ да представници опозиције лажу када кажу да председник није посетио школу.

Шта је, међутим све спорно у овом случају, да ли је фотографија аутентична или не, истраживали смо у сарадњи са експертима и белгијским фектчекинг порталом Кнацк. 

Убрзо након објаве на Куриру на Тwиттеру су се појавиле прве сумње у веродостојност показане фотографије. Наме, више корисника је указало на спорне елементе који делују фотошопирано.

Како бисмо утврдили да ли на фотографији постоје знаци који указују на манипулацију, анализирали смо фотографију са широм перспективом доступну на порталу Републике.

Да спорна фотографија заиста делује дигитално изманипулисано, сведоче замагљења око одела и руке председника, оштрине ивица стола и столице, као и перспектива стола, столице и председника у односу на зид.

Накнадно објављене фотографије садрже исте трагове дигиталних манипулација

Пар сати од иницијалног текста са фотографијом — али и дискусије на друштвеним мрежама о могућој монтажи — Курир је објавио нови сет фотографија. Како наводе, уместо да фотографија коју су објавили отклони недоумице, „покренута је хајка уз оптужбе да је фотографија фотомонтажа“.

„Драга господо, пошто вас добро познајемо и знали смо шта можемо да очекујемо од вас и оних који вас подржавају у свим вашим спиновима и лажима, нисмо објавили све фотографије које поседујемо,“ наводи се у чланку Курира у којем су објављене и две додатне фотографије председника у „Рибникару”.

Међутим, оно што је видљиво је да и накнадно објављене фотографије садрже иста замагљења и трагове дигиталних артефаката (десно раме, лева шака и део руке до лакта) на које смо претходно скренули пажњу, уз парадоксално оштру линију леђа председника у односу на наслон столице. Столица и даље остаје проблематичан детаљ како зид делује оштрије у односу на столицу.

Да су у свакој од приложених фотографија присутни елементи манипулације, за Истиномер потврђује и Јирген Дедекер, шеф мултимедијалне и креативне технологије са Еразмус универзитетета у Бриселу.

„Није нам потребан никакав софтвер да бисмо уочили да су фотографије (лоше) фотошопиране”, каже Дедекер и закључује да заиста постоје јаки докази да су све три доступне фотографије председника из Рибникара манипулисане или да су састављене од неколико убачених елемената.

„Рефлексије су нетачне или показују погрешну перспективу, особа на фотографији (Вућић, прим. аут.) је исувише оштро одсечена у односу на позадину, нема разлике у перцепцији дубине између особе и позадине, а ту и тамо има необјашњивих објеката или је прелаз превише нејасан”, истиче Дедекер.

Како бисмо установили да ли су фотографије аутентичне или не, нисмо се зауставили на поменутим одступањима, већ смо у сарадњи са нашим саговорником, фотографију анализирали помоћу кредибилних фото-форензичких алата. 

Такозвана фусион метода је приступ заснован на дубоком учењу који комбинује више фото-форензичких филтера и обезбеђује глобалну локализацију фотографија. 

„Манипулисане области се овде појављују као високе вредности на позадини са ниским вредностима. На примеру испод можете видети да је замућен прелаз са табеле на плочице заиста означен као манипулисан”, напомиње Дедекер.

Друга метода, анализа нивоа грешке или ЕЛА (Еррор Левел Аналyсис) представља фото-форензичку технику која анализира нивое компресије у различитим деловима фотографије што упућује на могуће манипулације.

Конкретно, када се на фотографијама врши дигитална манипулација користећи софтвере попут Адобе Пхотосхопа, ниво компресије се мења у уређеној области, што се може открити помоћу ЕЛА методе.

„Светлије области у ЕЛА визуализацији сугеришу виши ниво компресије на датој фотографији, што указује на потенцијалну манипулацију. У анализи испод можемо видети да ЕЛА указује да се фотографија може састојати од неколико композитних фотографија, што потврђује нашу сумњу у манипулацију фотографијама”, наводи Дедекер и додаје да овде постаје јасно да је зид иза председника вероватно део друге фотографије. 

Ове тврдње проверили смо са др Ханесом Марином са Универзитета у Генту на ком се, уз подршку пројекта ЦОМ-ПРЕСС, развија софтвер за анализу дигиталних фото манипулација. Марин је, са тимом Истиномера, а користећи једну тренутно најпоузданијих метода за детекцију манипулације у научној литератури ЦАТНет (Цомпрессион Артифацт Трацинг Нетwорк), стекао бољи увид у области које су дигитално измењене на све три фотографије.

„Ниједна анализа не може са 100% сигурношћу доказати манипулацију, али метода која је тренутно највише призната у научној литератури, ЦАТНет, ипак пружа снажан индикатор манипулације”, каже Марин.

На свакој од фотографија коју смо анализирали ЦАТНет методом, силуета председника или његово лице приказано је у зеленој, жутој или црвеној боји. Управо то диференцирање у бојама сугерише да је дата област изманипулисана или је касније убачена у основу фотографије.

„Посебно јак показатељ манипулације су места на ком ЦАТНет показује црвену боју, што је у посматраном случају лице или тело председника Вучића“, наводи Марин.

Додатно, за прву објављену фотографију председника из Рибникара, и БЛК метода такође указује на могућност да је силуета Вучића убачена, како анализа показује различите трагове компресије (означено црвеним су јачи трагови компресије, светлоплави су слабији) у том делу око председника у односу на остале делове фотографије.

Топлотна анализа фотографије

„Ово је умерена индикација да део председника можда потиче са друге фотографије и да је додат овој фотографији“, каже Марин.

Оно што отежава фото-форензичку анализу код друге две фотографије је чињеница да су се оне приликом дистрибуирања додатно компресовале (компресија је процес сажимања података у облик који заузима мање меморије). У овом случају, коришћена је WhatsApp апликација, стога, ни са употребом напредних фото-форензичких метода није могуће уочити јасну дигиталну манипулацију. 

Да закључимо. И визуелна, а посебно фото-форензичка анализа фотографија које је портал Курир објавио као доказ да је председник Србије посетио школу “Владислав Рибникар” указују на то да су фотографије дигитално манипулисане, односно да нису аутентичне. 

За потребе реконструкције коришћене су фотографије новинске агенције Тањуг, портала Република.рс и Курир.рс

(Истиномер)