Игор Смолић: Званични подаци о броју умрлих у периоду од 14. до 28. децембра статистички су готово немогући, ако је неко сваког дана смањивао податке, смањивао их је чак три пута

Вероватноћа да се број преминулих од коронавриса по данима од 14. до 28. децембра кретао као што је званично саопштено, износи 1 према 29.000, што указује на могућност да је неко тим подацима манипулисао, каже за Нова.рс Игор Смолић, који је на исти проблем упозорио и у јуну.

У периоду од 14. до 27. децембра, према званичним подацима преминуло је 698 особа.

Званичне дневне вредности преминулих у том периоду биле су: 49, 53, 49, 47, 51, 51, 54, 47, 49, 51, 49, 49, 52 и 47.

Игор Смолић објашњава за Нова.рс да је вероватноћа да ови подаци одговарају реалности око 1 према 29.000.

 “Максимални распон, разлика између максималне и минималне дневне вредности, је само 7”, каже он и објашњава како се долази до поменуте вероватноће:

“Креирано је 3 милиона случајних реализација четрнаестодневних низова бројева из Поасонове дистрибуције са средњом вредношћу 698/14 (приближно 50), и само у 104 случаја је добијено да је максимални распон једнак вредности 7 или мање.”

Уколико 3 милиона поделимо са 104 добијамо приближно 29.000.

“Очекивана дистрибуција максималних распона за тај период има највероватнију вредност од 23, а 90 одсто дистрибуције је између 15 и 33”, каже он.

Дакле, било би природно да је разлика између највећег и најмањег броја умрлих на дневном нивоу била два до пет пута већа од тих седам у званичним подацима.

“У тих четрнаест дана би било вероватније да смо имали бар једном око 40 и бар једном 60 преминулих. То је опсег који би требало да се очекује. Или бар да је ишло, рецимо, од 43 до 57. Али ништа од тога се није десило”, каже Смолић.

Готово немогуће да није манипулисано бројевима

Смолић објашњава да када се у науци тестира нека хитопеза – која би у овом случају била да су бројеви одраз природног процеса – обично користе два критеријума.

Један је, како каже, да је вероватноћа 1 према 20. То значи да, статистички гледано, хипотеза може да стоји ако је вероватноћа виша од тог износа. Други, строжи критеријум је да је 1 према 100.

“Али 1 према 29.000 вам је, на пример, вероватноћа у рангу да два пута погодите за редом карту која се извлачи из великог шпила, па да погодите који ће вам број следећи изаћи кад баците коцкицу за јамб и још после тога да баците динар и погодите да ли је глава или писмо”, објашњава пластично.

У наредна три дана вероватноћа порасла

На основу званичних података о дневном броју умрлих од ковида 19 објављених закључно са 30. децембром, Смолић каже како је максимални опсег порастао на 11.

“Сада је вероватноћа да подаци одговарају резултату природног процеса 1 према 1.900”, објашњава он.

Међутим, ни тај однос није ни близу нечега што отклања сумњу у веродостојност података.

Ако је неко смањивао податке, смањивао их је чак три пута

Упозорава да, под хипотезом да неко сваког дана смањује податке, прави подаци за период од 14. до 27. децембра били би чак три пута већи.

 “По ономе што ја видим у овим подацима, кад би се користила само стастистичка правилонст која постоји за Поасонове дистрибуције, могло би се рећи да ово одговара, да је неко поделио бројеве са три за сваки од ових дана”, објашњава.

Подсећа на период од 1. до 21. јуна, када је објављено да је у том периоду 18 пута умрла једна особа, а три пута ни једна особа за 24 часа.

Тада је неприродност података била очигледна и без рачунања.

Смолић, међутим, упозорава да се трагови могућих манипулација виде још од првог таласа епидемије и трају до данас.

(Нова.рс)