Хрватски авиони чувају небо Црне Горе, БиХ и Македоније

Подгорица – Ускоро ће хрватски борбени авиони чувати црногорско небо, али и ваздушни простор Македоније и Босне и Херцеговине, произлази из предлога споразума између министарстава одбране званичне Подгорице, Загреба, Сарајева и Скопља, који је утврдила Влада Црне Горе.

Како дознајемо из извора блиских кабинету премијера Мила Ђукановића, четири републике бивше СФРЈ ће „мирно спавати под крилима хрватских борбених авиона, јер ће, како је то зацртано у споразуму, Хрвати преузети водећу улогу у овом пројекту названом Паметна одбрана, уз значајну финансијску подршку НАТО-а”.

„Пре две године, на састанку министара одбране Јадранске повеље у Драчу, донета је одлука о формирању заједничке противваздушне одбране”, каже наш извор. „Претпоставке су да ће брдо Врсута изнад Бара бити локација за постављање радара за систем заједничке ваздушне одбране.”

Прича о заштити ваздушног простора Црне Горе доспела је у жижу јавности недавно, након што је начелник Генералштаба Војске Црне Горе Драган Самарџић изјавио да ће се то питање решити у сарадњи са НАТО-ом.

Изјаву начелника Генералштаба црногорске војске председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990. године професор Радан Николић оцењује као „провидну манипулацију и пропагирање приступању алијанси”.

„За нас је несхватљиво да нам небо чува неко са ким смо до јуче ратовали. Црна Гора није решила питање границе са Хрватском, али ни ратне злочине које су њихове паравојне формације починиле над црногорским војницима и грађанима”, рекао је за „Политику” Радан Николић.

Он оцењује да је Војска Црне Горе са четири исправна борбена авиона типа „супергалеб Г-4” могла самостално да контролише своје небо.

„Нико не каже колико ће Црну Гору коштати да хрватски борбени авиони то чине уместо наших домаћих. Војна заштита туђег неба је веома уносан посао, а ову причу која се сада остварује наговестио је још 2009. бивши председник Хрватске Стјепан Месић”, подсећа Николић.

Према Николићевим речима, стручњаци НАТО-а су проценили да „војну контролу неба, уз одговарајућу подршку са земље, може да обавља четири-пет борбених авиона”.

„Наше удружење упућује одговорне у Црној Гори да питају колеге у Словенији, чије небо је претходних година штитило ратно ваздухопловство Италије, какво је њихово искуство у вези са тим”, поручује Николић. „Према подацима до којих смо дошли, оно је било горко и скупо. Годишње их је коштало између 20 и 40 милиона евра. Чему онда чланство у НАТО-у, ако се њиме, у политичком смислу, губи суверенитет не само над војском него и над територијом? А све то много кошта.”

Новица Ђурић

(Политика)