Hrvatska u Blajburgu obeležava godišnjicu stradanja ustaša i domobrana na kraju Drugog svetskog rata; Gordan Jandroković: Sabor će i u budućnosti biti pokrovitelj komemoracije žrtvama

 I ove godine Hrvatska će u Blajburgu obeležiti godišnjicu stradanja ustaških vojnika na kraju Drugog svetskog rata. Na skupu će govoriti predsednik Sabora Gordan Jandroković. Biće održan i kontraskup pod nazivom "Ne ustašama". Austrijska policija sprovodi stroge mere bezbednosti. Udaljeno nekoliko ljudi koji su imali ustaška obeležja.U Blajburgu su i tri ministra hrvatske Vlade.

Oko 15.000 ljudi učestvuje na današnjoj komemoraciji u Blajburgu, skupu koji je proteklih meseci bio u žiži austrijske javnosti zbog mnogobrojnih zahteva da se zabrani jer se radi, kako je više puta naglašeno, o najvećem okupljanju profašista i desničara-ekstremista u Evropi. Na komemoraciji su zabeleženi incidenti.

Grupa od nekoliko huligana je napala novinare i otimala im opremu.

Prvi je nastradao slovenački snimatelj kojem su dvojica mladića počela da prigovaraju jer snima okupljanje. isto je prošao i snimatelj "Indexa" koji se nalazio u blizini.

Jedan od njih bio je posebno agresivan i vređao novinare. Vikao im je: "Smeća jedna!" U tom je trenutku došao jedan od organizatora iz Počasnog blajburškog voda koji ga je odgurnuo i rekao mu da je u Austriji i da se ne svađa s novinarima.

Jandroković: Sabor će i u budućnosti biti pokrovitelj komemoracije žrtvama

Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković rekao je na Blajburškom polju da će Sabor i u budućnosti biti pokrovitelj komemoracije blajburškim žrtvama, koje su, naglasio je, jedno od teških poglavlja složene hrvatske istorije, te je pozvao građane Hrvatske da istom odgovornošću kojom su stvarali nezavisnu Republiku Hrvatsku, grade njenu demokratsku pluralističku budućnost.

"Kao predsednik Hrvatskog sabora prošle godine sam obećao da će se pokroviteljstvo Sabora nad komemoracijom u Blajburgu nastaviti u budućnosti. I te odluke čvrsto ću se držati. Pre svega zbog naše moralne, ljudske i civilizacijske obaveze da iskažemo pijetet žrtvama zločina počinjenih iz osvete, mržnje, nesnošljivosti ili ideologije", rekao je Jandroković, što su aplauzom pozdravili okupljeni od kojih je deo sam početak njegovog govora propratio snažnim zvižducima.

 "Na Blajburškom polju i u kolonama smrti dogodila su se grozna, dugo godina prećutkivana stradanja bez da su počinitelji zločina ikada bili izvedeni pred sud pravde. Danas na ovom mestu odajemo poštovanje žrtvama – civilima i razoružanim vojnicima, svim izgubljenim životima, ali i preživelima i njihovim porodicama čija se svedočenja ne smeju nikada zaboraviti", rekao je Jandoković.

To je poglavlje hrvatske istorije, naglasio je, bilo slom čovečnosti, ljudskog dostojanstva, slobode i racionalnog delovanja.

"Danas kada imamo svoju državu, obaveza je svih nas stalno se podsećati na sve žrtve ... i iskazati poštovanje svakom čoveku koji se hrabro i časno suprotstavio svakom obliku nedemokratskog vladanja. Ako se želimo odgovorno suočiti s prošlošću i graditi budućnost toga trebamo biti svesni, to priznati i prihvatiti. Prihvatanje istine znači i prihvatanje odgovornosti", poručio je predsednik Hrvatskog sabora i pozvao da se s istom odgovornošću s kojom je stvarana, nastavi demokratska pluralistička izgradnja Hrvatske.

To znači, poručio je, "suživot različitih interesa i načina života okupljenih oko temeljnih vrednosti hrvatskog naroda – hrišćanskih korena i pripadnosti evropskom civilizacijskom nasleđu," podrazumijeva društvo koje se "temelji na duhovnosti, plemenitosti i humanizmu i u kojem se poštuje drugi čovek, njegovo dostojanstvo i prava".

    Prema procenama policije, austrijski grad Blajburg posetiće danas više desetina hiljada ljudi. Na skupu će govoriti i predsednik Sabora Goran Jandroković.

Na Blajburškom polju i ove godine, biće održana komemoracija ustašama i domobranima u organizaciji hrvatskog Sabora, Hrvatske katoličke crkve, Hrvatske i BiH.

Prema programu, najpre će biti odat pomen na groblju, a u podne će biti održana misa na Lojbaher feldu, gde se nalazi spomenik ubijenima.

Kako javlja izveštač RTS-a, uoči početka skupa policija je udaljila nekoliko osoba koje su imale ustaška obeležja.

Ovogodišnji skup razlikovaće se po tome što je austrijska policija prvi put pooštrila mere kada su u pitanju obeležja koja će smeti da nose na sebi učesnici skupa.

Pripadnici policije nisu dobili striktnu naredbu da hapse učesnike sa ustaškim obeležjima, ali su dobili uputstvo da to mogu da učine, ako procene da osoba sa tim obeležjima provocira.

Prvi put će biti održan i protest odnosno kontraskup lokalnog stanovništava, uglavnom mlađih ljudi, pod nazivom "Ne ustašama", koji veruju da komemoracija u Blajburgu šteti ugledu njihovog grada.

Tog mišljenja je i premijer Savezne pokrajine Koruške Petar Kajzer koji je za RTS rekao da je i on kao i vlada Koruške protiv bilo kakvog okupljanja političkih ekstrema.

Ljudi iz Hrvatke su juče počeli da stižu, a očekuje se da organizovane grupe tokom dana stignu iz većih hrvatskih gradova.

Klasić: Nezvanična komemoracija NDH i ustaškog pokreta

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić izjavio je za N1 da je skup u Blajburgu nezvanična komemoracija Nezavisne države Hrvatske i ustaštva.

"Kad kažete neki, bojim se da postoji, kao u svemu u Hrvatskoj, zvanični i nezvanični deo. Od svih ćemo zvanično čuti da se poklanjaju žrtvi, a nezvanično događaj služi za komemoraciju NDH i ustaškog pokreta", rekao je Klasić gostujući u zagrebačkom izdanju Novog dana.

Smatra i da su austrijske vlasti najavile pojačane kontrole, jer konzervativna vlada u Beču ne želi da svoju zemlju prikaže kao leglo neonacizma.

"Mi kad govorimo o desnici u Hrvatskoj i konzervativnoj desnici u Evropi, to su dve različite strane. Angela Merkel je desničarka, ali joj ne pada na pamet da se poklanja nacističkim zločincima ili da kaže da su u Pargvaj otišli oni koji su išli da traže slobodu. Ono što se događa po štandovima, u šatorima, na nezvaničnom delu, u tome je bit komemoracije. U zvaničnom delu čuju se jedne, u nezvaničnom delu druge poruke. Bilo bi zanimljivo čuti stavove učesnika ne o žrtvi, nego o ustaškom pokretu i NDH", kaže Klasić.

Podseća ipak da je među žrtvama u Blajburgu bilo i civila, kao i da nisu stradali samo Hrvati, već i srpski i crnogorski četnici i slovenački kolaboratori.

"Bilo je svega. Mislim da je to najveća sramota antifašističkog pokreta i mislim da je to nešto čega se treba sramiti. Oni koji su to napravili su okaljali ne samo svoje ime, nego i onih koji su se časno borili od '41. do '45", ističe Klasić.

(Agencije)