Хрватска у Блајбургу обележава годишњицу страдања усташа и домобрана на крају Другог светског рата; Гордан Јандроковић: Сабор ће и у будућности бити покровитељ комеморације жртвама

 И ове године Хрватска ће у Блајбургу обележити годишњицу страдања усташких војника на крају Другог светског рата. На скупу ће говорити председник Сабора Гордан Јандроковић. Биће одржан и контраскуп под називом "Не усташама". Аустријска полиција спроводи строге мере безбедности. Удаљенo неколико људи који су имали усташка обележја.У Блајбургу су и три министра хрватске Владе.

Око 15.000 људи учествује на данашњој комеморацији у Блајбургу, скупу који је протеклих месеци био у жижи аустријске јавности због многобројних захтева да се забрани јер се ради, како је више пута наглашено, о највећем окупљању профашиста и десничара-екстремиста у Европи. На комеморацији су забележени инциденти.

Група од неколико хулигана је напала новинаре и отимала им опрему.

Први је настрадао словеначки сниматељ којем су двојица младића почела да приговарају јер снима окупљање. исто је прошао и сниматељ "Индеxа" који се налазио у близини.

Један од њих био је посебно агресиван и вређао новинаре. Викао им је: "Смећа једна!" У том је тренутку дошао један од организатора из Почасног блајбуршког вода који га је одгурнуо и рекао му да је у Аустрији и да се не свађа с новинарима.

Јандроковић: Сабор ће и у будућности бити покровитељ комеморације жртвама

Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић рекао је на Блајбуршком пољу да ће Сабор и у будућности бити покровитељ комеморације блајбуршким жртвама, које су, нагласио је, једно од тешких поглавља сложене хрватске историје, те је позвао грађане Хрватске да истом одговорношћу којом су стварали независну Републику Хрватску, граде њену демократску плуралистичку будућност.

"Као председник Хрватског сабора прошле године сам обећао да ће се покровитељство Сабора над комеморацијом у Блајбургу наставити у будућности. И те одлуке чврсто ћу се држати. Пре свега због наше моралне, људске и цивилизацијске обавезе да искажемо пијетет жртвама злочина почињених из освете, мржње, несношљивости или идеологије", рекао је Јандроковић, што су аплаузом поздравили окупљени од којих је део сам почетак његовог говора пропратио снажним звиждуцима.

 "На Блајбуршком пољу и у колонама смрти догодила су се грозна, дуго година прећуткивана страдања без да су починитељи злочина икада били изведени пред суд правде. Данас на овом месту одајемо поштовање жртвама – цивилима и разоружаним војницима, свим изгубљеним животима, али и преживелима и њиховим породицама чија се сведочења не смеју никада заборавити", рекао је Јандоковић.

То је поглавље хрватске историје, нагласио је, било слом човечности, људског достојанства, слободе и рационалног деловања.

"Данас када имамо своју државу, обавеза је свих нас стално се подсећати на све жртве ... и исказати поштовање сваком човеку који се храбро и часно супротставио сваком облику недемократског владања. Ако се желимо одговорно суочити с прошлошћу и градити будућност тога требамо бити свесни, то признати и прихватити. Прихватање истине значи и прихватање одговорности", поручио је председник Хрватског сабора и позвао да се с истом одговорношћу с којом је стварана, настави демократска плуралистичка изградња Хрватске.

То значи, поручио је, "суживот различитих интереса и начина живота окупљених око темељних вредности хрватског народа – хришћанских корена и припадности европском цивилизацијском наслеђу," подразумијева друштво које се "темељи на духовности, племенитости и хуманизму и у којем се поштује други човек, његово достојанство и права".

    Према проценама полиције, аустријски град Блајбург посетиће данас више десетина хиљада људи. На скупу ће говорити и председник Сабора Горан Јандроковић.

На Блајбуршком пољу и ове године, биће одржана комеморација усташама и домобранима у организацији хрватског Сабора, Хрватске католичке цркве, Хрватске и БиХ.

Према програму, најпре ће бити одат помен на гробљу, а у подне ће бити одржана миса на Лојбахер фелду, где се налази споменик убијенима.

Како јавља извештач РТС-а, уочи почетка скупа полиција је удаљила неколико особа које су имале усташка обележја.

Овогодишњи скуп разликоваће се по томе што је аустријска полиција први пут пооштрила мере када су у питању обележја која ће смети да носе на себи учесници скупа.

Припадници полиције нису добили стриктну наредбу да хапсе учеснике са усташким обележјима, али су добили упутство да то могу да учине, ако процене да особа са тим обележјима провоцира.

Први пут ће бити одржан и протест односно контраскуп локалног становништава, углавном млађих људи, под називом "Не усташама", који верују да комеморација у Блајбургу штети угледу њиховог града.

Тог мишљења је и премијер Савезне покрајине Корушке Петар Кајзер који је за РТС рекао да је и он као и влада Корушке против било каквог окупљања политичких екстрема.

Људи из Хрватке су јуче почели да стижу, а очекује се да организоване групе током дана стигну из већих хрватских градова.

Класић: Незванична комеморација НДХ и усташког покрета

Хрватски историчар Хрвоје Класић изјавио је за Н1 да је скуп у Блајбургу незванична комеморација Независне државе Хрватске и усташтва.

"Кад кажете неки, бојим се да постоји, као у свему у Хрватској, званични и незванични део. Од свих ћемо званично чути да се поклањају жртви, а незванично догађај служи за комеморацију НДХ и усташког покрета", рекао је Класић гостујући у загребачком издању Новог дана.

Сматра и да су аустријске власти најавиле појачане контроле, јер конзервативна влада у Бечу не жели да своју земљу прикаже као легло неонацизма.

"Ми кад говоримо о десници у Хрватској и конзервативној десници у Европи, то су две различите стране. Ангела Меркел је десничарка, али јој не пада на памет да се поклања нацистичким злочинцима или да каже да су у Паргвај отишли они који су ишли да траже слободу. Оно што се догађа по штандовима, у шаторима, на незваничном делу, у томе је бит комеморације. У званичном делу чују се једне, у незваничном делу друге поруке. Било би занимљиво чути ставове учесника не о жртви, него о усташком покрету и НДХ", каже Класић.

Подсећа ипак да је међу жртвама у Блајбургу било и цивила, као и да нису страдали само Хрвати, већ и српски и црногорски четници и словеначки колаборатори.

"Било је свега. Мислим да је то највећа срамота антифашистичког покрета и мислим да је то нешто чега се треба срамити. Они који су то направили су окаљали не само своје име, него и оних који су се часно борили од '41. до '45", истиче Класић.

(Агенције)