Хрватска тражи међународну арбитражу за границу са Србијом на Дунаву

СРБИЈА и Хрватска поново би могле да се нађу пред судијама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због - међе на Дунаву, где Хрватска хоће да се прошири на бачку обалу реке.

Како је у интервјуу за "Новости" наговестила хрватска шефица дипломатије Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, који траје већ 13 година, реши међународном арбитражом, јер "не треба више имати илузија да је могуће постићи договор".

Међутим, да би ово питање "пресекао" Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнајемо, још није разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском.

Разграничење са суседом биће једна од тема сутрашњег сусрета у Загребу шефова дипломатија двеју земаља Ивице Дачића и Весне Пусић:

- Разматраћемо не само границе, већ и сва друга отворена питања. Ми смо опредељени за гајење добросуседских односа и решавање свих нерешених тема, и такву добру вољу очекујемо и од комшија - каже Дачић за "Новости".

Професор међународног права Тибор Варади објашњава за наш лист да би две државе границе могле да мере код два међународна суда која су надлежна за оваква питања, и то оба у Хагу. То су Међународни суд правде и Стални арбитражни суд:

- Очигледно је да ће се тешко доћи до договора директним преговорима двеју страна, јер је много спорних тачака. Уколико би се за ово спорно питање потражила међународна арбитража, обе земље морале би да поштују донету одлуку. Али, питање граница не може пред судовима да покрене само једна страна, већ обе морају да се сложе око међународне арбитраже.

Варади процењује да би такав спор трајао око две-три године и да би био окончан пре него што Србија заврши преговоре о чланству са ЕУ, чиме би се избегло евентуално стављање вета Хрватске на наш европски пут. 

Иначе, Србија и Хрватска су основале међудржавну комисију за исцртавање линије, која упркос вишегодишњим напорима, до данас није дала готово никакве резултате. Радила је са прекидима, а од 2003. до 2010. није одржан ниједан састанак. Од одмрзавања дијалога одржане су четири рунде разговора, од којих је последња била крајем 2011.

Ставови о линији границе дуж 145 спорних километара реке Дунав, међутим, нису померени ни за милиметар. Србија се држи одлуке из 1945. по којој "линија" између две државе иде Дунавом од мађарске границе до Илока. Хрвати се не слажу, јер је река променила ток, па је, кажу, део њихове земље остао у Србији.

Како нам је речено у МСП, Хрвати оспоравају скоро половину дунавске границе.

ПОЗИВАЈУ СЕ НА КАТАСТРЕ АУСТРОУГАРСКЕ

Хрвати траже око 10.000 хектара на српској обали реке, за које тврде да им припадају по аустроугарским катастарским књигама, док Србија полаже тапију на 3.000 хектара на десној страни Дунава. Уколико би међа била повучена копненим делом, по "катастарском принципу", а не средњим током реке, делови општина Апатин, Сомбор и Бачка Паланка могли би преко ноћи да освану у другој држави - Хрватској.

(Танјуг)