Хрватска прогласила Мандића, Бечића и Кнежевића за „персоне нон грата“

Министарство вањских и европских послова Хрватске данас је нотом која је упућена амбасади Црне Горе у Загребу, извијестило Црну Гору да је Република Хрватска прогласила Андрију Мандића, предсједника Скупштине Црне Горе, Милана Кнежевића, посланика у Скупштини Црне Горе те Алексу Бечића, потпредсједника Владе Црне Горе, непожељнима у Републици Хрватској због системског дјеловања на нарушавању добросусједских односа с Републиком Хрватском и континуираног злоупотребљавања Републике Хрватске у унутрашње политичке сврхе, саопштио је МВЕП.

"Министарство вањских и европских послова жали што је већина у Скупштини Црне Горе одлучила занемарити континуиране позиве Републике Хрватске да не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе. У том контексту, дјеловање споменутих политичких званичника посебно се издваја, а њихово поступање никако се не може сматрати добронамјерним и добросусједским у односу на Републику Хрватску нити је у складу декларисаном циљу чланства Црне Горе у Европској унији", наводе из МВЕП.

Додају да су добросусједски односи један од кључних елемената процеса проширења као и процеса стабилизације и придруживања те један од кључних критеријума за оцјењивање напретка у приступном процесу Црне Горе, у складу са Преговарачким оквиром Европске уније за Црну Гору.

"Хрватска подржава европску Црну Гору, подржава процес приступања Европској унији и залагала се за напредак на европском путу Црне Горе. Република Хрватска очекује да ће се Црна Гора понашати у складу с европским вриједностима и у европском духу те да ће своје напоре усмјерити на даље испуњавање услова и мјерила у приступном процесу", стоји у саопштењу МВЕП-а.

Реакције 'непожељних'

Први се саопштењем огласио вицепремијер Алекса Бечић. Оцијенио је да га је Хрватска прогласила непожељним јер је његова партија гласали за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу.

Бечић: Критеријума очито да нема. Има политике, као и раније у одлукама неких других сусједа

Како је додао Хрватска није имала исти критеријум према другим лидерима из власти чије су партије гласале за исту Резолуцију.

"Тако да критеријума очито да нема. Има политике, као и раније у одлукама неких других сусједа.

Реагујући на информацију да проглашен непожељним, Милан Кнежевић је на мрежи X навео да је његов ђед 1945. ослобађао хрватски Карловац од усташа и нациста:

"Изгледа да су они побиједили, а ми изгубили", навео је Кнежевић.

Разлог - резолуција о Јасеновцу

На иницијативу Мандића и Кнежевића, парламентарна већина је усвојила Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, иако је мјесец раније, Хрватска на најаву усвајања ове резолуције, послала протестну ноту Црној Гори.

Упркос томе резолуција је усвојена у Скупштини, уз подршку посланика Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића.

Јасеновац је био концентрациони логор у којем су, током Другог свјетског рата и постојања Независне Државе Хрватске, масовно ликвидирани доминантно Срби, Роми, Јевреји и Хрвати антифашисти. Државни врх Хрватске сваке године у априлу, комеморативним скуповима обиљежава, годишњицу пробоја преживјелих логораша.

Осим странака проруске коалиције Мандића и Кнежевића резолуцију су подржали Демократе Алексе Бечића и просрпска Социјалистичке народне партија.

Иницијативу да Скупштина усвоји Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, просрпске и проруске странке су поднијеле јер су биле незадовољне што је Влада Милојка Спајића подржала Резолуцију о геноциду у Сребреници у Уједињеним нацијама 23. маја.

Ове странке негирају геноцид у Сребреници из 1995, због чега су се оштро противили да је Црна Гора подржи у УН.

Као и званични Београд, тврдили су да се том резолуцијом "српски народ проглашава геноцидним".

pic.twitter.com/ZevIBg5QIc

— Milan Knežević (@MilanKnezevic80) July 25, 2024

Опозиција оштро по премијеру и владајућој већини

Потпредсједник најјаче опозиционе Демократске партије социјалиста Иван Вуковић је на мрежи X критиковао владајућу већину и самог премијера, због чињенице да су високи државни функционери проглашени непожељним у чланици Европске уније – Хрватској.

"Несретни премијер (Милојко Спајић) чија се партија ‘уби’ доказујући проевропски карактер владајуће већине. И Црна Гора је несуђена прва наредна чланица Уније, коју пред свијетом брукају сви заједно", написао је Вуковић.

Дамир Шеховић из Социјалдемократа је оцијенио да проглашење челника црногорске Скупштине и Владе непожељнима у Хрватској говори о карактеру и суштини владајуће већине.

"Очекујем да нови министар вањских послова Ервин Ибрахимовић нашим пријатељима у Хрватској објасни да су његови нови коалициони партнери заправо добри момци", навео је Шеховић

Он је алудирао на чињеницу да је Ибрахимовић као лидер Бошњачке странке, ушао у Владу са партијама Демократског фронта које не признају геноцид у Сребреници и имају усаглашену политику са предсједником бх. ентитета Република Српска Милорадом Додиком.

Опозициони Покрет Ура Дритана Абазовића је констатовао да актуелна већина не може увести Црну Гору у ЕУ и позвао да челници Владе поднесу оставке?

"Премијер Милојко Спајић и предсједник Скупштине Андрија Мандић су у потпуности угрозили европски пут Црне Горе и доживјели фијаско на спољнополитичком плану. Било би добро да поднесете оставке како не би оптерећивали наш ЕУ пут."

Опозиционе странке у црногорском парламенту су биле против Резолуције о Јасеновцу и упозоравали су владајућу већину да њено усвајање штети националним интересима Црне Горе, јер може пореметити односе са Хрватском и зауставити пут ка Европској унији.

(Вијести, Радио слободна Европа)