Хрватска прогласила Мандића, Бечића и Кнежевића за „персоне нон грата“

Министарство вањских и европских послова Хрватске данас је нотом која је упућена амбасади Црне Горе у Загребу, извијестило Црну Гору да је Република Хрватска прогласила Андрију Мандића, предсједника Скупштине Црне Горе, Милана Кнежевића, посланика у Скупштини Црне Горе те Алексу Бечића, потпредсједника Владе Црне Горе, непожељнима у Републици Хрватској због системског дјеловања на нарушавању добросусједских односа с Републиком Хрватском и континуираног злоупотребљавања Републике Хрватске у унутрашње политичке сврхе, саопштио је МВЕП.

"Министарство вањских и европских послова жали што је већина у Скупштини Црне Горе одлучила занемарити континуиране позиве Републике Хрватске да не повлачи потезе који би се на негативан начин могли одразити на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе. У том контексту, дјеловање споменутих политичких званичника посебно се издваја, а њихово поступање никако се не може сматрати добронамјерним и добросусједским у односу на Републику Хрватску нити је у складу декларисаном циљу чланства Црне Горе у Европској унији", наводе из МВЕП.

Додају да су добросусједски односи један од кључних елемената процеса проширења као и процеса стабилизације и придруживања те један од кључних критеријума за оцјењивање напретка у приступном процесу Црне Горе, у складу са Преговарачким оквиром Европске уније за Црну Гору.

"Хрватска подржава европску Црну Гору, подржава процес приступања Европској унији и залагала се за напредак на европском путу Црне Горе. Република Хрватска очекује да ће се Црна Гора понашати у складу с европским вриједностима и у европском духу те да ће своје напоре усмјерити на даље испуњавање услова и мјерила у приступном процесу", стоји у саопштењу МВЕП-а.

Реакције 'непожељних'

Први се саопштењем огласио вицепремијер Алекса Бечић. Оцијенио је да га је Хрватска прогласила непожељним јер је његова партија гласали за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу.

Како је додао Хрватска није имала исти критеријум према другим лидерима из власти чије су партије гласале за исту Резолуцију.

"Тако да критеријума очито да нема. Има политике, као и раније у одлукама неких других сусједа.

Реагујући на информацију да проглашен непожељним, Милан Кнежевић је на мрежи X навео да је његов ђед 1945. ослобађао хрватски Карловац од усташа и нациста:

"Изгледа да су они побиједили, а ми изгубили", навео је Кнежевић.

Разлог - резолуција о Јасеновцу

На иницијативу Мандића и Кнежевића, парламентарна већина је усвојила Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, иако је мјесец раније, Хрватска на најаву усвајања ове резолуције, послала протестну ноту Црној Гори.

Упркос томе резолуција је усвојена у Скупштини, уз подршку посланика Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића.

Јасеновац је био концентрациони логор у којем су, током Другог свјетског рата и постојања Независне Државе Хрватске, масовно ликвидирани доминантно Срби, Роми, Јевреји и Хрвати антифашисти. Државни врх Хрватске сваке године у априлу, комеморативним скуповима обиљежава, годишњицу пробоја преживјелих логораша.

Осим странака проруске коалиције Мандића и Кнежевића резолуцију су подржали Демократе Алексе Бечића и просрпска Социјалистичке народне партија.

Иницијативу да Скупштина усвоји Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, просрпске и проруске странке су поднијеле јер су биле незадовољне што је Влада Милојка Спајића подржала Резолуцију о геноциду у Сребреници у Уједињеним нацијама 23. маја.

Ове странке негирају геноцид у Сребреници из 1995, због чега су се оштро противили да је Црна Гора подржи у УН.

Као и званични Београд, тврдили су да се том резолуцијом "српски народ проглашава геноцидним".

Опозиција оштро по премијеру и владајућој већини

Потпредсједник најјаче опозиционе Демократске партије социјалиста Иван Вуковић је на мрежи X критиковао владајућу већину и самог премијера, због чињенице да су високи државни функционери проглашени непожељним у чланици Европске уније – Хрватској.

"Несретни премијер (Милојко Спајић) чија се партија ‘уби’ доказујући проевропски карактер владајуће већине. И Црна Гора је несуђена прва наредна чланица Уније, коју пред свијетом брукају сви заједно", написао је Вуковић.

Дамир Шеховић из Социјалдемократа је оцијенио да проглашење челника црногорске Скупштине и Владе непожељнима у Хрватској говори о карактеру и суштини владајуће већине.

"Очекујем да нови министар вањских послова Ервин Ибрахимовић нашим пријатељима у Хрватској објасни да су његови нови коалициони партнери заправо добри момци", навео је Шеховић

Он је алудирао на чињеницу да је Ибрахимовић као лидер Бошњачке странке, ушао у Владу са партијама Демократског фронта које не признају геноцид у Сребреници и имају усаглашену политику са предсједником бх. ентитета Република Српска Милорадом Додиком.

Опозициони Покрет Ура Дритана Абазовића је констатовао да актуелна већина не може увести Црну Гору у ЕУ и позвао да челници Владе поднесу оставке?

"Премијер Милојко Спајић и предсједник Скупштине Андрија Мандић су у потпуности угрозили европски пут Црне Горе и доживјели фијаско на спољнополитичком плану. Било би добро да поднесете оставке како не би оптерећивали наш ЕУ пут."

Опозиционе странке у црногорском парламенту су биле против Резолуције о Јасеновцу и упозоравали су владајућу већину да њено усвајање штети националним интересима Црне Горе, јер може пореметити односе са Хрватском и зауставити пут ка Европској унији.

(Вијести, Радио слободна Европа)