Hilari Klinton: Srbija ne može u EU bez priznatih granica i dok ima bezbednosne snage na severu Kosova

Klintonova će saopštiti beogradskim sagovornicima i da Srbija neće moći u uniju sve dok ima bezbednosne snage na severu Kosova

Vašington – Hilari Klinton i Ketrin Ešton neće samo pohvaliti svoje beogradske sagovornike zbog susreta Ivice Dačića i Hašima Tačija nego će im saopštiti i neke činjenice koje neće biti novi uslovi, ali će biti utvrđivanje i insistiranje na ranije ustanovljenim zahtevima.

Ovo je više nego izvesno posle jučerašnjeg razgovora sa funkcionerima Stejt departmenta na kome su kao američke „crvene linije” definisana dva stava: da „SAD snažno podržavaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, kao i njen suverenitet i teritorijalni integritet” i da Srbija ne može da postane članica EU „sve dok (na severu Kosova) održava svoje bezbednosne snage i ono što se naziva paralelnim institucijama”.

S tim u vezi, ističe se da su SAD u ovom momentu za „jasnost”, jer, kako je poručeno, „nije samo problem što su one finansirane i vođene iz Srbije”, već i to što je to „veoma nejasno”, zbog čega „niko ne zna koliko se novca za to troši”. Zbog toga bi u početnim fazama dijaloga postizanje te otvorenosti bio korak ka rešavanju problema.

Najzad, ukazano je i da su „evropski lideri dosad bili jasni da nijedna zemlja ne može da uđe u Evropsku uniju bez priznatih granica”, koje su sem toga bez adekvatne kontrole i gde postoje problemi krijumčarenja, korupcije i regionalnih tenzija.

Juče izneti stavovi Stejt departmenta mogu da se čitaju i kao platforma za posetu Hilari Klinton Beogradu, značajnu i po tome što se održava neposredno uoči američkih predsedničkih izbora.

Kad je o Beogradu reč, glavne karakteristike te platforme su sledeće: SAD ostaju posvećene ulasku celog regiona u EU (i NATO), činjenica da će Hilari Klinton u Beogradu i Prištini biti u društvu šefice EU diplomatije Ketrin Ešton je potvrda da je reč o zajedničkom projektu u kojem je u glavnoj ulozi ipak Brisel.

Drugo, SAD su, posle prvih kontakata sa Tomislavom Nikolićem, novim predsednikom Srbije (Hilari Klinton se sa njim srela neposredno posle izbora, na marginama međunarodnog samita u Brazilu) i predsednikom vlade Ivicom Dačićem, zadovoljne njihovim opredeljenjem za kurs ka EU, a pogotovo kontinuitetom, pa i značajnim napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine (prvi susret premijera Dačića i Tačija).

Ima doduše još nekih problema u primeni dogovora koje je potpisala prethodna vlada (a ova overila), pre svega oko „integrisanog upravljanja granicom” i učešća Kosova na regionalnim skupovima, ali ono što je najbitnije iz ugla SAD jeste da Beograd ostaje u procesu primene, što je za Vašington ohrabrujuće, kao što je to i ulazak „u novu fazu dijaloga”, ovoga puta na visokom političkom nivou.

Ostaje, međutim, još dosta posla. Klintonova i Eštonova će u okviru susreta sa predsednikom Nikolićem i premijerom Dačićem u Beogradu, kao u razgovorima u Prištini sa predsednicom Jahjagom i premijerom Tačijem, ukazati na potrebu dovršavanja započetih poslova, pri čemu će jedna od poruka biti da i SAD i EU Kosovo vide kao „multietničku demokratiju u kojoj Srbi kao građani imaju puna prava”. Da bi to naglasila Klintonova će se ovom prilikom sresti i sa nekim Srbima povratnicima.

Govoreći posebno o predsedniku Nikoliću, funkcioner Stejt departmenta je rekao kako „nema sumnji oko toga da se on doživljava kao srpski nacionalista” i da „nema ničega iznenađujućeg u tome kako on brani srpske interese”. „Ali mi smo ohrabreni njegovom posvećenošću već dogovorenog u dijalogu sa Kosovom i isto tako smo ohrabreni njegovom posvećenošću integraciji Srbije u EU i željom da razvija odnose sa SAD”.

Sendi požurio Klintonovu

Državna sekretarka Hilari Klinton krenula je nešto ranije na svoju turneju čija je prva stanica Alžir, ali koja je uglavnom posvećena zapadnom Balkanu, kako bi izbegla da poletanje njenog aviona omete udar superuragana Sendi, zbog koga je u Vašingtonu i široj okolini proglašeno vanredno stanje.

M. Mišić

(Politika)