Херман Ван Ромпеј: ЕУ не тражи од Србије да призна Косово већ да прихвати ситуацију на терену

БЕОГРАД - Председник Европског савета Херман ван Ромпеј, који је јуче разговарао са председником Србије Томиславом Николићем у Бриселу, у ексклузивном интервју за Курир каже да ЕУ поштује изборну вољу грађана Србије.

♦ Састали сте се са председником Србије Томиславом Николићем, шта сте му поручили?

- Унапред сам се радовао састанку с њим и веома ценим што је изабрао Брисел за прву званичну посету. Ово је била важна прилика да изградимо добре односе, које је бивши председник Тадић развијао са европским лидерима.

♦ Каква очекивања имате од Николића?

- Очекујем да Србија остане посвећена европској будућности. Као што знате, ЕУ је пружила велику подршку када је у марту доделила Србији статус кандидата. Председник може да има важну улогу у подржавању напора нове владе да Србију приближи Унији.

♦ Како гледате на избор Томислава Николића за председника Србије, с обзиром на његову ранију политику према ЕУ?

- Поштујем демократски избор српског народа. На народу је да бира своје лидере.

♦ Шта кажете на његове изјаве - које су изазвале снажне реакције у региону - о Вуковару као српском граду и порицању геноцида у Сребреници?

- Речи су важне у изградњи поверења. У интересу свих је да очувају дух помирења и правичности и да избегну поновно отварање рана које су једва зацелиле. Искрено прихватање прошлости допринеће даљој стабилности у региону. Изјаве којима се пориче геноцид не доприносе томе. Надам се да ће председник ускоро начинити неке личне, позитивне кораке у промовисању помирења и добросуседских односа.

♦ Каквим исходом преговора Београда и Приштине би ЕУ била задовољна?

- За ЕУ је наставак дијалога између Београда и Приштине веома важна ставка. Захваљујући успеху у том дијалогу, Србија је добила статус кандидата. Први приоритет је да се до сада постигнути договори - о царинским прелазима и регионалној сарадњи - и имплементирају. На другом месту, морамо се позабавити веома забрињавајућом ситуацијом на северу Косова.

♦ Шта је, по вашем мишљењу, највећа препрека у евроинтеграцијама Србије, а шта би могла да буде наша предност?

- Разумем да је питање Косова веома осетљиво за Србију. Ми не тражимо од Србије да призна Косово,већ да прихвати ситуацију на терену и нађе практична решења која би поправила живот људи. Храбри кораци су могући, као што је био онај прошле године, када је у питању сарадња са Хашким трибуналом, што је било највеће достигнуће. Такође, поменуо бих и активну улогу Србије у регионалној сарадњи, укључујући и ваше председавање у Процесу сарадње у југоисточној Европи, иако би и овде учешће Приштине било у вашем интересу. Регионална сарадња омогућава користан канал за решавање шкакљивих питања на целом западномБалкану.

♦ Да ли Србија може да очекује добијање датума за почетак преговора до краја године?

- То зависи од Србије. Ми из Европске уније ћемо наставити да помажемо, али ми не можемо да испунимо критеријуме за чланство у ЕУ у име Србије. Пример Хрватске показује да не постоје пречице. Потребна је јака политичка посвећеност и тежак рад.

♦ Шта треба да урадимо?

- У закључцима Савета јасно су назначени критеријуми и услови, и њих је усвојило свих 27 земаља чланица. Неопходан је видљив и одржив напредак у односима са Приштином. У интересу Србије јесте да се политичке и економске реформа наставе, посебно у области правосуђа, борбе против корупције, поштовања права мањина и слободе медија.

(Курир)