Henri Kisindžer: Mislim da je Putin pogrešno procenio situaciju i precenio svoje snage. Rusko-kineski savez mi ne izgleda kao suštinski trajna veza

 Ove godine obeležena je 50. godišnjica posete Ričarda Niksona, bivšeg predsednika SAD, Kini. Organizator tog kinesko-američkog sporazuma, koji je označio veliki pomak u Hladnom ratu i odvajanje Kine od Rusije bio je Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu sigurnost, piše Financial Times.

Međutim, danas su Rusija i Kina u bližim odnosima nego tada, pa se postavlja pitanje da li to znači novi hladni rat sa Kinom?

- U vreme kad smo se otvorili prema Kini, Rusija je bila glavni neprijatelj, ali naši odnosi s Kinom bili su onoliko loši koliko su mogli da budu. Kad imate dva neprijatelja, nije mudro tretirati ih potpuno jednako, takav je bio naš stav oko otvaranja prema Kini. A do njega je došlo zbog tenzija koje su se autonomno razvile između Rusije i Kine - priča Kisindžer

On kaže da bivši šef Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev nije mogao da zamisli da bi se Kina i Sjedinjene Države mogle udružiti.

- Ali Mao Cedung je, uprkos svom ideološkom neprijateljstvu, bio spreman da započne razgovore. Kinesko-ruski savez u principu je protiv stečenih interesa, a on je sad uspostavljen. Ali ne izgleda mi kao da je to suštinski trajna veza - kaže Kisindžer.

Upitan da li je u geopolitičkom interesu Amerike da podstiče veću udaljenost između Rusije i Kine bivši američki državni sekretar smatra da će globalna geopolitička situacija doživeti značajne promene nakon završetka sukoba u Ukrajini.

- Nije prirodno da Kina i Rusija baš u svemu imaju identične interese. Nakon rata u Ukrajini, Rusija će morati ponovno da preispita svoj odnos prema Evropi i NATO-u. Mislim da nije mudro zauzeti suparnički stav prema dve države protivnice. Ni Rusija ni Kina neće postati intimni prijatelji Zapada, ali kad se pojave konkretna pitanja, moramo ostaviti otvorenu mogućnost za drugačiji pristup tim pitanjima. U razdoblju koje je pred nama, Rusiju i Kinu ne trebalo da združujemo kao sastavni element - rekao je Kisindžer.

Osvrnuo se i na administraciju DŽoa Bajdena, koja svoj veliki geopolitički izazov predstavlja kao borbu demokratije protiv autokratije.

- Moramo biti svesni razlika u ideologijama i njihovim interpretacijama. S obzirom na evoluciju tehnologije i ogromnu destruktivnost trenutačno dostupnog oružja, tuđa neprijateljstva mogla bi da nam nametnu zahtevanje za promenom režima u Rusiji, ali mislim da bi to trebalo da izbegavamo, tj. svojim stavovima da utičemo na takve promjene - izjavio je bivši američki državni sekretar, prenosi Jutarnji.

Što se tiče nuklearnih pretnji, Kisindžer kaže kako smo danas suočeni s tehnologijama koje mogu proizvesti nivo nezamislive katastrofe.

- Čudan aspekt trenutne situacije jeste taj da se oružje umnožava na obe strane i njegova se sofisticiranost svake godine povećava. Ali gotovo da nema rasprave na međunarodnom nivou o tome šta bi se dogodilo kad bi se nuklearno oružje zaista i upotrebilo. Moramo da shvatimo da sad živimo u potpuno novoj eri. Tehnologija se širi svetom pa će diplomatiji i rat trebati drugačiji sadržaj i to će biti izazov - kaže Kisindžer.

Crvena linija

On se s Vladimirom Putinom susreo 20 do 25 puta. Ruski predsednik zapretio je kako će odgovoriti nuklearnim oružjem ako oseti da je njegov režim pod egzistencijalnom pretnjom. Gde je Putinova crvena linija u ovoj situaciji?

- Susretao sam se s Putinom kao istraživač međunarodnih odnosa otprilike jednom godišnje u razdoblju od 15 godina i to isključivo zbog akademskih strateških rasprava. Mislio sam da su njegova osnovna uverenja neka vrsta mistične vere u rusku istoriju. Takođe, mislim da se oseća uvređenim zbog ovog golemog jaza koji se otvorio između Rusije i Evrope i istoka. Širenje NATO-a za njega je velika pretnja. Ali nikad ne bih predvideo napad ovako velikih razmera i pokušaj preuzimanja druge priznate države.

Mislim da je Putin pogrešno procenio situaciju s kojom se suočio na međunarodnom planu i očito je pogrešno izračunao sposobnosti Rusije da realizuje tako velik poduhvat. Kad dođe vreme za nagodbu, svi moraju da uzmu u obzir činjenicu da se nećemo vratiti na odnos od pre, već na poziciju koja će za Rusiju biti drugačija, ali ne zato što mi to zahtevamo, već zato što je sama Rusija proizvela tu poziciju - kaže Kisindžer za Financial Times.

Za njega je sad najvažnije pitanje koliko će se ova eskalacija i rat u Ukrajini nastaviti i hoće li se proširiti.

- Nemam predviđanja o tome da li je Putin dosegao granicu svojih sposobnosti. Ako dođe do eskalacije sukoba, hoće li se u tom slučaju koristiti nova kategorija oružja kakvo u 70 godina njegova postojanja nikad nije korišćeno? Ako se ta granica pređe, to će biti izuzetno značajan događaj. Jer na globalnom nivou ne znamo koje bi bile sledeće linije podele. Jedna stvar koju ne bi trebalo da učinimo, po mom mišljenju, jeste da to jednostavno prihvatimo - rekao je bivši američki državni sekretar.

Što se tiče Kine i predsednika Si Đinpinga, Kisindžer smatra kako kineski čelnik sad najviše razmišlja o tome kako da izbegne situaciju u kojoj se našao Putin.

- Mislim da mu je prioritet da nema većinu sveta okrenutu protiv sebe i Kine, bez obzira na krizu koja bi mogla nastati - zaključio je.

(Srpski telegraf)