Хашки трибунал: Младићева рука заједничка у свим злочинима над хиљадама грађана БиХ

Уводном речју тужилаштва пред Хашким трибуналом почело суђење бившем команданту Војске РС Ратку Младићу, оптуженом за ратне злочине и геноцид у БиХ. "Младићева рука" заједничка у свим злочинима које су његове снаге починиле над хиљадама грађана БиХ, рекао тужилац Дермот Грум.

Суђење бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, оптуженом за геноцид, прогон и друге злочине над Муслиманима и Хрватима током рата у БиХ 1992-96. године, почело је пред Хашким трибуналом уводном речју тужиоца Дермота Грума.

Грум је одмах на почетку рекао да је "Младићева рука" заједничка у свим злочинима које су његове снаге починиле над хиљадама грађана БиХ "само зато што нису били српске националности".

"Заједничко тим злочинима јесте и злочиначка намера да се босански Муслимани и Хрвати трајно уклоне са великог дела територије БиХ, на коју су лидери босанских Срба полагали право. Заједнички су им и починиоци, заједничко им је и то што је рука Младића видљива у сваком од тих злочина", нагласио је тужилац Грум.

Грум је, такође, рекао да су злочини Младићевих снага на неким локацијама досегли ниво геноцида. Као примере тих злочина, тужилац је навео прогон и убиства Муслимана широм БиХ 1992, убиство хиљада муслиманских заробљеника у Сребреници у лето 1995, стрељање шесторице сребреничких мушкараца и дечака у Трнову и артиљеријски напад на сарајевску пијацу Маркале у августу 1995. године.

Пре тачно 20 година, Младић је, према речима тужиоца Грума, постао командант ВРС и "злочиначког подухвата" етничког чишћења несрба који је "реализовао војном силом".

Као доказ да је Младић био свестан да се тај циљ не може остварити без прогона Муслимана и Хрвата, заступник оптужбе цитирао је речи самог Младића на скупштини РС на којој је 12. маја 1992. постављен за команданта ВРС: "Људи и народи нису новчићи ни кључеви да се премештају тек тако из џепа у џеп".

Како је Грум оценио, те Младићеве речи значиле су да је он свестан да циљеви босанских Срба не могу бити остварени без "померања целих заједница" са њихових територија.

По оптужби, Младић је "добио мандат вођства босанских Срба да исклеше границе нове српске државе", коју су осмислили председник РС Радован Караџић и председник Скупштине РС Момчило Крајишник.

Тужилац је прецизирао да је то утврђено у шест стратешких циљева босанских Срба, усвојених у Скупштини у мају 1992, од којих је први и најважнији раздвајање Срба од Хрвата и Муслимана у БиХ.

Младић је мирно слушао говор тужиоца, повремено записујући.

Почетак суђења прате породице жртава из БиХ, укључујући и чланице Удружења "Мајке Сребренице".

Оптужница у 11 тачака

Оптужница генерала Младића у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата. У две тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина – Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премештање, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструзним" и "гнусним".

Председавајући судија Алфонс Ори у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив. Поред председавајућег Орија из Холандије, чланови расправног већа у процесу против Младића су судије Кристоф Флуге из Немачке и Баконе Молото из Јужне Африке.

Пре почетка суђења, судија Ори рекао је да би сведочење првог сведока оптужбе, заказано за 29. мај, могло бити одложено због "значајне грешке" које је тужилаштво починило у обелодањивању доказног материјала одбрани.

Иначе, током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 сведока, од којих ће се само 148 појавити у судници. Искази већине сведока, који су већ сведочили на другим суђењима пред Трибуналом, биће, ради уштеде времена, уведени у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић потом ће их унакрсно испитивати.

Само седам сведока исказе ће дати "уживо". За извођење доказа тужиоци имају на располагању 200 радних сати.

Тужиоци ће, како су најавили, доказе изводити хронолошким редом – прво о прогону несрба широм БиХ и опсади Сарајева, затим о узимању војника Унпрофора за таоце и, на крају, о геноциду у Сребреници.

Одбрана је обавестила суд да неће изложити своју уводну реч све док тужилаштво не заврши свој доказни поступак, а на почетку суђења, Трибуналу се неће обратити ни оптужени Младић.

Браниоци су више пута упозоравали да нису спремни за почетак процеса, будући да им тужилаштво није на време предало огроман доказни материјал. Све захтеве за одлагање суђења судије су, међутим, одбиле.

Прву оптужницу против Младића Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја прошле године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, Младић је изручен Трибуналу.

(РТС)