Haški tribunal: Dvadeset godina zatvora za Momčila Krajišnika

Žalbeno veće Haškog tribunala izreklo pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Skupštine RS Momčilu Krajišniku od 20 godina zatvora. Ponovljeno suđenje ne bi bilo "u interesu pravde", smatra sudija Pokar. Prvostepenom presudom Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u BiH tokom rata od 1992. do 1995. godine.

Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik (65), koji je prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u BiH tokom rata od 1992. do 1995. godine, pravosnažno je osuđen na 20 godina zatvora.

Saopštavajući presudu, predsedavajući sudija Fausto Pokar osvrnuo se i na pravo optuženog na novo suđenje u slučajevima kada je pravosnažnom presudom njegova krivična odgovornosto znatno smanjena.

Veće je, međutim, po rečima sudije Pokara, odlučilo da ponovljeno suđenje ne bi, "u ovim okolnostima", bilo "u interesu pravde".

"Žalbeno veće primećuje da je poništena presuda za većinu zločina za koje je Krajišnik bio proglašen krivim. Nasuprot tome, potvrđena je presuda u delu kojim je on osuđen za deportacije, prisilno premeštanje i progon, a težina tih zločina zahteva oštru i proporcionalnu kaznu", rekao je sudija Pokar.

Žalba Tužilaštva koje je tražilo doživotnu kaznu za Krajišnika, te žalbe odbrane i "prijatelja suda" - da Krajišnik nije imao pravično suđenje, odbijene su u potpunosti.

Sudsko veće je Krajišnika 27. septembra 2006. godine proglasilo krivim za zločine protiv čovečnosti - ubistva, istrebljenje, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih muslimana i Hrvata.

Krajišnik je oslobođen krivice za genocid i saučesništvo u genocidu nad nesrpskim stanovništvom tokom ratnih sukoba u BiH.

Sudsko veće je zaključilo da je Krajišnik bio deo udruženog zločinačkog poduhvata koji su, prema oceni suda, činili i bivši predsednik RS Radovan Karadžić i druge vođe Srba iz BiH.

Njihov opšti cilj bio je "etničko prekomponovanje teritorija koje je odredilo bosansko-srpsko rukovodstvo drastičnim smanjenjem broja muslimana i Hrvata kroz proterivanje sa određenih teritorija".

Veće je proglasilo Krajišnika krivim za ubistva ili istrebljenje gotovo 3.000 bosanskih muslimana i Hrvata i za učešće u prisilnom premeštanju više od 100.000 muslimana i Hrvata iz oblasti koje su pod kontrolom držale snage bosanskih Srba.

Krajišnika su snage Sfora uhapsile 3. aprila 2000. godine na Palama i istog dana izručile Hagu.

U prvom pojavljivanju pred sudom, bivši predsednik Skupštine RS izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužbe.

Suđenje je trajalo od 3. februara 2004. do 31. avgusta 2006. godine, a na prvostepenu presudu žalbu su uložili i Tužilaštvo i Krajišnik, koji je sam vodio žalbeni postupak.

Tribunal je Krajišniku odobrio u oktobru prošle godine da kao dopunskog svedoka odbrane pozove Karadžića, koji je u međuvremenu uhapšen i prebačen u Hag.

(RTS)