Хашки трибунал: Двадесет година затвора за Момчила Крајишника

Жалбено веће Хашког трибунала изрекло правоснажну пресуду бившем председнику Скупштине РС Момчилу Крајишнику од 20 година затвора. Поновљено суђење не би било "у интересу правде", сматра судија Покар. Првостепеном пресудом Крајишник је осуђен на 27 година затвора због злочина над несрпским становништвом у БиХ током рата од 1992. до 1995. године.

Бивши председник Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник (65), који је првостепено осуђен на 27 година затвора због злочина над несрпским становништвом у БиХ током рата од 1992. до 1995. године, правоснажно је осуђен на 20 година затвора.

Саопштавајући пресуду, председавајући судија Фаусто Покар осврнуо се и на право оптуженог на ново суђење у случајевима када је правоснажном пресудом његова кривична одговорносто знатно смањена.

Веће је, међутим, по речима судије Покара, одлучило да поновљено суђење не би, "у овим околностима", било "у интересу правде".

"Жалбено веће примећује да је поништена пресуда за већину злочина за које је Крајишник био проглашен кривим. Насупрот томе, потврђена је пресуда у делу којим је он осуђен за депортације, присилно премештање и прогон, а тежина тих злочина захтева оштру и пропорционалну казну", рекао је судија Покар.

Жалба Тужилаштва које је тражило доживотну казну за Крајишника, те жалбе одбране и "пријатеља суда" - да Крајишник није имао правично суђење, одбијене су у потпуности.

Судско веће је Крајишника 27. септембра 2006. године прогласило кривим за злочине против човечности - убиства, истребљење, прогоне на политичкој, расној и верској основи, депортације и присилно премештање босанских муслимана и Хрвата.

Крајишник је ослобођен кривице за геноцид и саучесништво у геноциду над несрпским становништвом током ратних сукоба у БиХ.

Судско веће је закључило да је Крајишник био део удруженог злочиначког подухвата који су, према оцени суда, чинили и бивши председник РС Радован Караџић и друге вође Срба из БиХ.

Њихов општи циљ био је "етничко прекомпоновање територија које је одредило босанско-српско руководство драстичним смањењем броја муслимана и Хрвата кроз протеривање са одређених територија".

Веће је прогласило Крајишника кривим за убиства или истребљење готово 3.000 босанских муслимана и Хрвата и за учешће у присилном премештању више од 100.000 муслимана и Хрвата из области које су под контролом држале снаге босанских Срба.

Крајишника су снаге Сфора ухапсиле 3. априла 2000. године на Палама и истог дана изручиле Хагу.

У првом појављивању пред судом, бивши председник Скупштине РС изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужбе.

Суђење је трајало од 3. фебруара 2004. до 31. августа 2006. године, а на првостепену пресуду жалбу су уложили и Тужилаштво и Крајишник, који је сам водио жалбени поступак.

Трибунал је Крајишнику одобрио у октобру прошле године да као допунског сведока одбране позове Караџића, који је у међувремену ухапшен и пребачен у Хаг.

(РТС)