Хајко Мас, Аугусто Сантос Силва и Анже Логар: Западни Балкан мора да постане део ЕУ, Косово је једина земља у региону на коју се још не примењује либерализација визног режима

 Хајко Мас,

Др Аугусто Сантос Силва,

министар спољних послова Републике Португалије

Др Анже Логар,

министар спољних послова Републике Словеније

Европска унија је и даље најбоља гаранција за мир, демократију и просперитет на нашем континенту. Током више од 70 година помагала нам је да превазиђемо разлике и ојачамо јединство нашег континента. Међутим, ова достигнућа не смемо да узмемо здраво за готово. ЕУ мора наставити да реагује на изазове нашег времена како би напредовала ка бољој будућности.

Проширење ЕУ један је од елемената који ће изградити ту будућност, засновану на искреној посвећености и заједничкој визији. Вођено вредностима уније и засновано на јасно утврђеним условима, проширење се показало као један од најуспешнијих инструмената за промовисање мира и стабилности, те политичких, економских и друштвених реформи. Политика проширења такође је била кључна за јачање присутности ЕУ на глобалној сцени, осигуравајући тако нашу колективну безбедност. Зато треба да наставимо тим путем.

Након успешног проширења на југ и исток, ЕУ је сада у поступку интеграције западног Балкана смештеног у самом срцу нашег континента. Перспектива чланства у ЕУ је овом региону први пут понуђена на самиту Европског савета одржаном у Феири у јуну 2000. године, за време португалског председавања Саветом Европске уније, када су шефови држава и влада потврдили да су земље западног Балкана које учествују у Процесу стабилизације и придруживања потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Овај принцип, садржан у „Солунској агенди за западни Балкан” и поново потврђен у Софији 2018. и у Загребу 2020. године, још од тада представља окосницу политике ЕУ према вашем региону.

Тренутно су у току преговори о приступању са Црном Гором и Србијом. У марту 2020. године Савет је дао сагласност за отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Савет је усвојио и нову методологију проширења, која ће оживети процес приступања и учинити га предвидљивијим и подложнијим снажнијем политичком усмеравању.

Користећи ову побољшану методологију, одржали смо прве политичке међувладине конференције с Црном Гором и са Србијом током португалског председавања Саветом Европске уније. Циљ нам је да током целог процеса приступања усмеримо напоре обе државе на владавину права, основна права, функционисање демократских институција и реформу јавне управе, као и на економске критеријуме. Укратко: на боље услове живота становништва и већу отпорност на утицај трећих земаља.

Веома смо забринути што још нисмо успели да започнемо приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом, упркос чињеници да је Савет још у марту 2020. донео одлуку да се то уради. Обе земље су спровеле бројне реформе, а Северна Македонија је уложила много политичког капитала у проширење, чак је променила и сопствено име. Крајње је време да ЕУ испуни своја обећања. Немачка и Португалија су као председавајуће земље Саветом ЕУ уложиле много труда у проналажење компромиса који би нам омогућио да кренемо даље, а Словенија ће за време свог председавања наставити да улаже напоре, надовезујући се на оно што је до сада урађено. Уверени смо да билатерална питања не би требало да коче напредак у вези с кораком који је од тако великог значаја како за ЕУ, тако и за западни Балкан.

Управо процес проширења и перспектива чланства у ЕУ нуде најбољи могући оквир за превазилажење различитих ставова међу свим партнерима на западном Балкану. Стога ћемо се и даље снажно ангажовати и позивати на брзо уклањање тренутне блокаде која поткопава веродостојност Европске уније и која је у супротности с нашим стратешким интересом за стабилност западног Балкана – с циљем да што раније остваримо још један важан корак на путу према дугорочној стабилности и развоју западног Балкана.

Свесни смо да је процес проширења посебно захтеван и тежак. О томе сведочи и пут Португалије и Словеније према ЕУ. Међутим, кораци потребни за испуњавање критеријума за чланство у ЕУ намењени су побољшању административних капацитета и социјалних услова кандидата и служе пре свега добробити њихових грађана. Другим речима, проширење нема за циљ само јачу унију, него и демократскије, праведније и транспарентније институције које људима нуде већи број могућности и бољи животни стандард.

ЕУ је највећи трговински партнер западног Балкана. Предузећа из ЕУ су несумњиво водећи инвеститори у региону. Међутим, односи Европске уније и западног Балкана садрже много више од саме трговине. ЕУ пружа финансијску и техничку подршку како би се унапредило функционисање демократских институција и побољшала повезаност у региону, а наставиће то да чини и у оквиру Инструмента за претприступну помоћ. Већина грађана западног Балкана сада лакше путује у ЕУ. Косово је једина земља у региону на коју се још не примењује либерализација визног режима. Посвећени смо циљу да постигнемо напредак у овом процесу. Осим тога, грађани и предузећа из региона већ учествују у програмима Европске уније, као што је Еразмус+, који подржава размену студената, или као што је COSME, европски програм за јачање конкурентности малих и средњих предузећа, да споменемо само два.

Напослетку, ЕУ је и простор солидарности. Од почетка пандемије вируса ковид 19 Европска унија се одазвала на позив на деловање Светске здравствене организације и помогла је да се прикупи готово 16 милијарди евра. Сваки трећи евро или долар потрошен за глобалну платформу за вакцине (Ковакс), која земљама с ниским и средњим приходима обезбеђује приступ вакцинама, долази из Европске уније и њених држава чланица. Европска унија је уложила близу три милијарде евра у предфинансирање производње вакцина путем споразума о претходној куповини склопљених с фармацеутским компанијама, што ће бити од користи грађанима широм света, укључујући и западни Балкан. Прве дозе су већ испоручене, а још ће их више доћи. Поврх тога, Европска унија је подржавала регион од самог почетка кризе, мобилишући значајан пакет у износу од 3,3 милијарде евра у циљу решавања непосредне здравствене кризе и ублажавања њених социјално-економских последица, као и инвестициони пакет у износу до девет милијарди евра за средњорочни опоравак и развој региона.

Земље западног Балкана су такође показале значајну узајамну солидарност кад је реч о пандемији. Побољшана регионална сарадња остаје кључни фактор за потпуно коришћење привредног потенцијала региона и промовисање добросуседских односа и помирења. Надамо се да ће земље западног Балкана на самиту у оквиру Берлинског процеса 5. јула предузети следеће амбициозне кораке ка остваривању свог историјског пројекта, Заједничког регионалног тржишта, чиме ће се у региону увести четири слободе ЕУ.

ЕУ као унија различитих држава чланица, сваке са својом традицијом и историјом, неће моћи да буде успешна ако не буде сачувала своје заједничке вредности. Узмимо наше три земље, Немачку, Португалију и Словенију, које тренутно чине „трио” председавајућих земаља Саветом ЕУ. Имамо различите историје и искуства, али верујемо у оно што је Жан Моне, један од оснивача Европске уније, једном рекао: „Натерајте људе да раде заједно, покажите им да изван њихових разлика и географских граница лежи заједнички интерес”. Тај заједнички интерес је мирољубива, снажна и просперитетна Европа, способна да сачува своје интересе и вредности у све конкурентнијем свету. Како би се то постигло, западни Балкан мора да постане део Европске уније.

(Политика)