среда, 29. новембар 2017. | |
Хашки трибунал изрекао је коначну пресуду шесторици званичника босанских Хрвата, предвођених Јадранком Прлићем. Изрицање коначних пресуда је на неколико сати прекинуто, пошто је после изрицања коначне осуђујуће пресуде, Слободан Праљак попио отров. Према првим незваничним информацијама, он је преминуо. Жалбено веће је до прекида тројици лидера Херцег-Босне потврдио дуге затворске казне због злочина над Муслиманима, 1993-94. године, у оквиру злочиначког подухвата који су тужиоци назвали стварањем Велике Хрватске. Жалбено веће Трибунала је Прлићу, ратном премијеру самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), потврдио затворску казну од 25 година. Министру одбране ХРХБ Бруну Стојићу у жалбеном поступку је такође потврђена казна, и то од 20 година затвора. Казна од 20 година затвора потврђена је и начелнику Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО), Слободану Праљку, а онда је процес читања прекинут, пошто је Праљак наводно попио отров. Нешто после 14 часова, Жалбено веће наставило је са радом у судници број 3, која је нешто мања, па нису сви акредитовани новинари и други могли да присуствују. Заменику команданта ХВО Миливоју Петковићу је потврђена казна од 20 година затвора. Команданту Војне полиције ХВО Валентину Ћорићу који је првостепено осуђен на 16 година, такође је потврђена казна затвора у трајању од 16 година. На крају је изречена потврђујућа пресуда и председнику комисије ХРХБ за размену заробљеника Бериславу Пушићу који је првостепено осуђен на затворску казну од 10 година. Након изрицања казне Слободан Праљак попио отров и преминуо Праљку је изречена казна од 20 година затвора. По изрицању коначне пресуде, Праљак је устао, узвикнуо: “Праљак није ратни злочинац! С презиром одбацујем вашу пресуду", а затим испио непознату течност из бочице. Његова бранитељка је рекла да је "попио отров", а неколико тренутака касније су спуштени застори и прекинут директан пренос из суднице. Праљак, који је био начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО), изведен је из суднице, а обезбеђење је рекло да "нико не дира чашицу" и да је позвана медицинска екипа. Браниоци Праљка рекли су да је њихов клијент попио отров, после чега је председавајући судија Жалбеног већа прекинуо суђење и одредио паузу. Возило Хитне помоћи под полицијском пратњом око 13.20 напустило је зграду Трибунала под јаком полицијском пратњом. Како Н1 незванично сазнаје, Праљак је Трибунал напустио жив и његово здравствено стање је, према првим информацијама, било стабилно. Међутим, нешто касније, сви хрватски медији пренели су вест да је Слободан Праљак преминуо, али да се још увек чека службена потврда ове информације.
Историјат У судници Хашког трибунала у току је изрицање другостепене пресуде у случају "Прлић". Хашки суд потврдио да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем етничког чишћења делова БиХ, на чијем челу је био Фрањо Туђман. Хрватска је спроводила контролу преко локалних тела у Херцег-Босни што потврђује да је постојало стање окупације, саопштио је судија Кармело Ађијус. Жалбено веће Хашког трибунала одбило је жалбу оптужених и потврдило закључак да је удружени злочиначки подухват "успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успостављања ентитета у складу са старим границама Хрватске". Одбијен је закључак да је удружени злочиначки подухват постојао само тамо где су се водиле борбе. Кршење Женевске конвенције може се применити на целом подручју Босне и Херцеговине, рекао је председавајући судија Кармело Ађијус. У првостепеној пресуди као чланови удруженог злочиначког подухвата наведени су и бивши председник Фрањо Туђман, тадашњи министар одбране Гојко Шушак и бивши начелник Главног стожера ХВ-а генерал Јанко Бобетко.
Првостепеном пресудом је правилно утврђено постојање међународног оружаног сукоба и правилно је утврђено да је Хрватска спроводила контролу преко локалних тела у Херцег-Босни што потврђује да је постојало стање окупације, навео је судија Ађијус. Појединачна кривица и казне биће прочитане на крају изрицања пресуде, које се очекује да ће трајати неколико сати. Хашки трибунал изрећи ће данас коначну пресуду шесторици званичника босанских Хрвата, предвођених Јадранком Прлићем, који су првостепено били осуђени на дуге затворске казне због злочина над Муслиманима, 1993-94. године, у оквиру злочиначког подухвата који су тужиоци назвали стварањем Велике Хрватске. Првостепеном пресудом, изреченом 2013, Трибунал је Прлићу, ратном премијеру самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), изрекао затворску казну од 25 година.
Министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливој Петковић тада су неправоснажно кажњени са по 20 година затвора. Командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић тада је осуђен на 16 година затвора, а председник комисије ХРХБ за размену заробљеника Берислав Пушић на затворску казну од 10 година. Сви осуђени, али и Тужилаштво на првостепену пресуду су уложили жалбе. Првостепеном пресудом, Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. Неправоснажном пресудом је било утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање "хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године", насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ. Циљ стварања тог ентитета - ХРХБ - по пресуди је било "поновно уједињавање хрватског народа", будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он "или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ" или остане у БиХ "с тесним везама с Хрватском". Тужиоци су то назвали успостављањем "Велике Хрватске". Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подухвата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране - оружане формације босанских Хрвата - и војска Републике Хрватске. Као учесници у злочиначком подухвату, поред Туђмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су "координисали деловање" са оптуженима. Неправоснажна пресуда Прлићу и другима најдужа је у историји Трибунала и има 2.620 страница. Сви оптужени су се у априлу 2004. добровољно предали Трибуналу. Суђење Прлићу и саоптуженима почело је у Хагу 26. априла 2006, а завршне речи одржане су од 7. фебруара до 2. марта 2011. Током 465 радних дана, тужиоци су пред суд извели 249 сведока, а све одбране 56 сведока. Првостепену пресуду, Трибунал им је изрекао 29. марта 2013. Расправа о жалбама оптужених и тужилаца на првостепену пресуду завршена је 28. марта ове године. (Агенције) |