Gzavije Betel: Na Srbiji i Kosovu je da pokažu dobru volju - ne sme se dozvoliti zamrznuti konflikt koji će trajati još 20 do 30 godina

 BEOGRAD - Premijer Luksemburga Gzavije Batel izjavio je danas u Beogradu da se ne sme dozvoliti zamrznuti konflikt na Balkanu koji će trajati još 20 do 30 godina. 

On je rekao da će se na tom sastanku razgovarati o problemima, kao i da se ne može doneti jednostrano rešenje, već da se mora doći do sporazuma Beograda i Prištine.

Batel je ocenio da nema potrebe da u ovom delu Evrope govori o važnosti mira i da je na Srbiji i Kosovu, kao susedima, da pokažu dobru volju.

"Projekat mira bitan je za mlade da svoju budućnost gledaju bez straha", rekao je Batel.

Premijeri Srbije i Luksemburga su poručili da dve zemlje imaju veoma dobre odnose i da dele stav da bez stabilnog i mirnog Balkana nema ni stabilne i mirne Evrope, a da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

Brnabićeva je novinarima rekla da joj je veliko zadovoljstvo što je od kolege iz Luksemburga čula stav da bez stabilnog i mirnog Balkana nema stabilne i mirne Evrope, i ocenila da Evropa neće biti kompletna dok god Zapadni Balkan ne bude deo EU.

"Srbija je stabilno na putu ka EU, naš strateški cilj je članstvo u EU i zadatak ove vlade je evropska Srbija. A, kada će Srbija biti član, to na kraju zavisi od same Unije. Ali, evropska Srbija što pre, zadatak je moje vlade", poručila je srpska premijerka.

Prenela je da je u razgovorima bilo reči o odnosima i dijalogu Beograda i Prištine i da je zamolila premijera Betela da pomogne u tome.

Ana Brnabić je istakla da su potpuno zatvorena vrata za dijalog zbog taksi Prištine na srpsku robu, a koje su uprkos pozivima međunarodne zajednice na povlačenje, i dalje na snazi.

Uz to, naglasila je da su kontinuirani i sve češći incidenti i provokacije Prištine, na koje Beograd ne odgovara, jer bi u suprotnom na najgori način bili ugroženi mir i stabilnost na Balkanu.

„Nećemo odgovarati na incidente i provokacije, osim ako ne eskaliraju do stepena da ozbiljni ugrožavaju živote i bezbednost Srba na KiM. A, nadamo se da do toga neće doći", poručila je premijerka.

Istakla je da aktuelna situacija ne odgovara nikome, pre svega onima koji žive na KiM, ni Srbima, ni Albancima, ali ni regionu, ni EU.

„Ovo je situacija 'lose-lose' za sve. Svi gubimo i treba da nađemo izlaz", podvukla je Ana Brnabić.

Poručila je da je potrebno da Priština implementira Briselski sporazum, jer ako se taj dokument ne sprovodi, znači da više i nema prvog sporazuma o normalizaciji.

Dodala je da i EU, kao garant, treba više da insistira na implementaciji sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, što Priština odbija da učini.

"Hajde da vidimo šta da radimo, da napravimo situaciju u kojoj su pregovori mogući, u kojoj nemamo eskalaciju i incidente, da razgovaramo o budućnosti za građane", rekla je premijerka.

Ne treba ja da vam govorim šta da radite, na vama je da s Prištinom pokažete dobru volju. I vi je pokazujete, vaš predsednik želi stabilnost u regionu, a mir u Evropi je garantovan stabilnošću ovog regiona

Ona je istakla da je dobra politička saradnja Srbije i Luksemburga, uz prijateljske odnose na najvišem nivou, i zahvalila na podršci Luksemburga evropskim integracijama Srbije.

"Imali smo zanimljive, odlične razgovore i, iako deluje da između Srbije i Luksenburga ne postoje konkretni projekti, drugačije je, pa smo se i mi sami začudili na stvarima koje su u poslednjih godinu i po inicirane između Srbije i Luksemburga", rekla je Brnabićeva.

Premijer Luksemburga Gzavije Betel ocenio je da Srbija ima evropsku budućnost.

"Ova zemlja ima evropsku budućnost, čak iako ima ljudi koji ne veruju da je Evropa zajednički projekat. Imamo zajedničke probleme i samo zajedno možemo da nađemo rešenja za njih. Znam da ste vi deo te priče", rekao je Betel premijerki Ani Brnabić.

Kako kaže, ta evropska budućnost Srbije je prava budućnost.

"Ne treba ja da vam govorim šta da radite, na vama je da s Prištinom pokažete dobru volju. I vi je pokazujete, vaš predsednik želi stabilnost u regionu, a mir u Evropi je garantovan stabilnošću ovog regiona", rekao je gost iz Luksemburga.

Važno je da hoćemo da radimo zajedno, da gradimo mir za buduće generacije ali i da ne zaboravljamo greške iz prošlosti, rekao je Betel i dodao da se mir ne može uzeti zdravo za gotovo.

Kako kaže, kada gleda rezultate izbora za EP vidi da ima stranaka koje podržavaju nacizam.

"To pokazuje da ni mi još neke lekcije iz istorije nismo savladali", istakao je Betel.

Kako je primetio, danas se lepo i slobodno može živeti, ali neki ljudi su u prošlosti izginuli za tu našu slobodu.

"Zaboravlja se da su demokratija, tolerancija, sloboda nežna biljka koja mora svaki dan da se neguje", dodao je premijer Luksemburga.

Premijerka Srbije je navela i da su za obe vlade prioriteti digitalizacija, obrazovanje, transformacija ekonomije u onu zasnovanu na inovacijama, znanju, nauci i kreativnosti, kao i e-Uprava, kao najbolji način borbe protiv korupcije.

Dodala je da postoji saradnja kancelarija za IT dve vlade, kao i finansijska podrška Luksemburga u tom pogledu.

Poručila je da moramo da počnemo da se oslanjamo na usluge kao dodatnu vrednost, mesto na robu, i da tu možemo da učimo od Luksemburga, koji danas ima ubedljivo najviši BDP po glavi stanovnika u EU - 96.700 evra.

Premijer Luksemburga čestitao je premijerki Srbije na svemu što je učinila na sprovođenju digitalizacije i dodao da je Srbija vodeća u toj trci.

"Stvari se menjaju od kada ste preuzeli funkciju, menjate ljudima navike a oni to ne vole. Ipak, digitalno je u službi društva a ne protiv društva. Svi učimo jedni od drugih i svidelo se to nama ili ne, digitalizacija je tu. Ako nismo spremni za nju, ona će se desiti i bez nas, pa ćemo za 20 godina imati problem suvereniteta jer će neko drugi odlučivati o izborima našeg stanovništva", rekao je Betel.

Dodao je da će joj sa zadovoljstvom biti domaćin u Luskemburgu.

"Srbija je prijatelj i partner, a uzajamno poverenje i kapaciteti za saradnju nam omogućavaju da tu saradnju dalje razrađujemo", rekao je Betel, navodeći da se dva naroda ne poznaju dovoljno i da se u Luksemburgu, na primer, slabo zna o stradanjima srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata.

(Fonet-RTV)