Grenland na putu ka nezavisnosti

Krajem novembra stanovnici Grenlanda su se na referendumu izjasnili za postepeno otcepljenje od Danske. Na Grenlandu su u međuvremenu održani i izbori. Kakvi su izgledi da Grenland u skorije vere ostvari ovu nezavisnost?

Kupik Klajst, poltičar koji ima velike izglede da postane prvi premijer autonomne vlade tvrdi da od nezavisnosti u vreme globalizacije i krize ne treba previše očekivati. Pedesetogodišnji Klajst o Grenlanđanima kaže:

„Mi imamo drugačiju kulturu, nismo otuđeni od prirode kao Evropljani. Najviše dve nedelje mogu neprekidno da izdržim u Kopenhagenu, više ni dana. Juče sam razgledao moj novi čamac. To je važno kada se živi ovde – isploviti, loviti. Naučen sam da budem lovac, moji roditelji su želeli da živim od lova“, kaže Klajst.

Međutim, desilo se drugačije. Kupik Klajst je jedini sa fakultetskom diplomom u njegovom klanu. Čovek između svetova. Kao poslanik bio je član komisije koja je donela odluku o većoj autonomiji Grenlanda. Da je po njemu, uskoro Danci više ne bi imali šta da kažu na ostrvu. U ostrvskom parlamentu, koji ima 31 poslanika, njegova  socijalistička stranka Inuita ima veliki uticaj i ona se zalaže za nezavisnost. Međutim, i dalje iz Kopenhagena godišnje stiže oko 400 miliona evra, sedam hiljada po stanovniku. Klajst kaže:

„Ne možemo graditi budućnost na pretpostavci da ćemo otkriti naftu. Međutim, uspešni smo u drugim oblastima, na primer u turizmu. Tako da ćemo moći pravednije da delimo prihode, želim iste životne uslove za sve Grenlanđane. Sada su razlike veoma velike, skoro kao u Indiji“, kaže Klajst.

U Nuuku su pored stambenih blokova oronulih fasada lepe drvene vile. Većina Grenlanđana je slabo obrazovana, strane jezike govori retko ko, nema ljudi sa stručnim kvalifikacijama.

Mnogi ljudi u području Arktika još žive od lova na kitove i druge morske sisare. Drugih izvora prihoda gotovo da nemaju. Nezaposlenost, siromaštvo, alkoholizam i sida – to su današnje muke uprkos svoj pomoći iz Danske. Poremećeni porodični odnosi, seksualno nasilje, broj samoubistava među mladima je zastrašujući.

I Klajst misli da su socijalni problemi predugo potiskivani, ali i da je Grenland na pravom putu i da ništa neće biti kao što je bilo:

„Za mene to postaje lično kada mislim na decu. Naš svet je bio tako mali. I sada nam je sve otvoreno, osećamo se kao deo sveta. Neizmerno sam srećan što sam mogao to još doživeo“, kaže Kupik Klajst.

(Deutsche Welle)