Гренланд на путу ка независности

Крајем новембра становници Гренланда су се на референдуму изјаснили за постепено отцепљење од Данске. На Гренланду су у међувремену одржани и избори. Какви су изгледи да Гренланд у скорије вере оствари ову независност?

Купик Клајст, полтичар који има велике изгледе да постане први премијер аутономне владе тврди да од независности у време глобализације и кризе не треба превише очекивати. Педесетогодишњи Клајст о Гренланђанима каже:

„Ми имамо другачију културу, нисмо отуђени од природе као Европљани. Највише две недеље могу непрекидно да издржим у Копенхагену, више ни дана. Јуче сам разгледао мој нови чамац. То је важно када се живи овде – испловити, ловити. Научен сам да будем ловац, моји родитељи су желели да живим од лова“, каже Клајст.

Међутим, десило се другачије. Купик Клајст је једини са факултетском дипломом у његовом клану. Човек између светова. Као посланик био је члан комисије која је донела одлуку о већој аутономији Гренланда. Да је по њему, ускоро Данци више не би имали шта да кажу на острву. У острвском парламенту, који има 31 посланика, његова  социјалистичка странка Инуита има велики утицај и она се залаже за независност. Међутим, и даље из Копенхагена годишње стиже око 400 милиона евра, седам хиљада по становнику. Клајст каже:

„Не можемо градити будућност на претпоставци да ћемо открити нафту. Међутим, успешни смо у другим областима, на пример у туризму. Тако да ћемо моћи праведније да делимо приходе, желим исте животне услове за све Гренланђане. Сада су разлике веома велике, скоро као у Индији“, каже Клајст.

У Нууку су поред стамбених блокова оронулих фасада лепе дрвене виле. Већина Гренланђана је слабо образована, стране језике говори ретко ко, нема људи са стручним квалификацијама.

Многи људи у подручју Арктика још живе од лова на китове и друге морске сисаре. Других извора прихода готово да немају. Незапосленост, сиромаштво, алкохолизам и сида – то су данашње муке упркос свој помоћи из Данске. Поремећени породични односи, сексуално насиље, број самоубистава међу младима је застрашујући.

И Клајст мисли да су социјални проблеми предуго потискивани, али и да је Гренланд на правом путу и да ништа неће бити као што је било:

„За мене то постаје лично када мислим на децу. Наш свет је био тако мали. И сада нам је све отворено, осећамо се као део света. Неизмерно сам срећан што сам могао то још доживео“, каже Купик Клајст.

(Deutsche Welle)