Грчка дужна 300 милијарди евра

Дужна свету 300 милијарди евра, Грчка је данас изложена страховитим страним и домаћим притисцима да што пре разреши егејску финансијско-економску кризу – најтежу унутар евро-зоне од њеног оснивања 1999. године.

Мрачан рендгенски снимак грчке привреде и финансија: незапосленост око 18 одсто, буџетски дефицит (12,7 одсто) – иначе четири пута већи од лимита у евро-зони, јавни дуг око 135 одсто бруто друштвеног производа... избио је у жижу међународне пажње након дужничке кризе Дубаија и лоших оцена међународних кредитних рејтинг агенција.

Да ли је Грчка у стању да самостално и одговорно сервисира спољни дуг, скреше јавну потрошњу, заведе ред у пореском систему, искорени корупцију...?

Бриселска фамилија, глобалне берзе и домаћи синдикални покрети имају опречне процене способности Папандреуове владе да се у скорој будућности избори са кризом.

Премијер Јоргос Папандреу инсистирао је у четвртак увече у Бриселу да је Грчка одговорна земља која ће извршити све своје финансијске обавезе и колико већ почетком 2010. године почети са радикалним економским реформама.

„Грчка има солидну економију и спремна је на радикалне привредне реформе. У следеће четири године, Грчка ће оборити буџетски дефицит испод три одсто – колико је зацртани стандард за чланице ЕУ. Нема говора да ће садашње тешкоће изазвати излазак Грчке из евро-зоне”, поручио је Папандреу лидерима бриселске фамилије. Он је истовремено најавио да ће у понедељак саопштити прецизан план економских промена у егејској држави.

Окупљени лидери ЕУ изнијансирано су одреаговали на Папандреуово обећање хитног плана против привредног понирања најслабије економије јужног крила ЕУ.

Шведски премијер Фредрик Рајнфелд – иначе председавајући ЕУ – истакао је да је „грчки проблем базично домаћа ствар која се мора решити одлукама на домаћем терену”. Немачка канцеларка Ангела Меркел сматрала је да „бриселска заједница има заједничку одговорност према проблемима са којима се суочава појединачна земља-члан”. Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину изјавио је јуче у интервјуу француском „Фигароу” да ће Атина учинити „све што је неопходно да не буде приморана да се за финансијску помоћ обрати Међународном монетарном фонду”.

Светске берзе јуче нису имале много разумевања за обећања грчког политичког врха да ће се чеоно сукобити са кризом.

„Крајње је време да грчки политичари са великих речи пређу на дела. Питање је да ли и грчки премијер разуме у каквој озбиљној економској ситуацији је земља”, изјавио је представник кредитне агенције „Фич” агенцији „Блумберг”. „Грчка и Ирска су међу државама које су у економски недопустивој ситуацији, која може довести до неликвидности и чак изласка из евро-зоне до краја идуће године”, проценила је јуче „Стандард банка”.

Најава драстичних економских реформи наишла је већ на огорчени отпор грчких синдикалних организација.

„Нема варијанте да ће грчка радничка класа платити цену изласка из кризе”, упозорио је представник Удружења грчких синдикалиста Статис Анестис.

Да придобије благослов домаће политичке арене за предстојеће реформе, Јоргос Папандреу је за уторак заказао, за грчке прилике иначе ретки, састанак представника свих водећих партија . Четворица лидера водећих опозиционих грчких партија већ су прихватили позив за састанак са Папандреуом идуће седмице, преноси дневник „Катимерини”.

(Политика)