Грчка: Дубоке политичке поделе, од комуниста до нациста

АТИНА – У Грчкој, у сложеној економској кризи каква се не памти у годинама после Другог светског рата, почиње кампања за ванредне парламентарне изборе и све анкете предвиђају да ниједна партија неће успети да освоји апсолутну већину, што би могло да изазове и дубоку политичку кризу у земљи.

Према последњим истраживањима јавног мњења, две водеће странке - конзервативна Нова демократија и левичарски Панхеленистички социјалистички покрет (ПАСОК) добиће 20,5, односно 12,7 одсто гласова.

Оне, и када би се договориле да направе коалицију, за шта засад не показују спремност, не би могле да имају апсолутну већину у парламенту, што се одавно не памти. То би могло да изазове дубоку политичку кризу и да угрози досадашње напоре у решавању економских проблема земље.

Према анкетама, грчка политичка сцена је веома уситњена, пошто би десетак партија могло да уђе у парламент, односно да освоји више од три одсто гласова. На трећем месту је Коалиција радикалне левице (SYRIZA) - 8,6 одсто гласова, Комунистичка партија 7,9, Независна Грчка 7,1 процената.

Аналитичаре посебно забрињава то што би праг парламента могла да прескочи и новооснована пронацистичка партија „Златна зора” (3,9 процената), чији се припадници поздрављају речима „Хајл Хитлер”.

„Уситњавање (политичке сцене) и неизвесност”, у наслову истиче угледни атински дневник „Катимерини”, коментаришући политички развој у земљи уочи ванредних парламентарних избора, који треба да се одрже 6. маја.

Грци су се, после тешке економске кризе која је погодила већину грађана, очигледно „уморили” од старих партија и политичара.

Према анкетама, најпопуларнији политичар у земљи је лидер Коалиције радикалне левице Фотис Кувелис, док је на другом месту привремени премијер Лукас Пападимос, иако је нестраначка личност. Лидер Нове демократије Антонис Самарас је на петом, а председник ПАСОК-а Евангелос венизелос на седмом месту.

Истраживања показују да 52 одсто анкетираних не жели да види као премијера лидере две водеће странке - Нове демократије Самараса и ПАСОК-а Венизелоса.

Предстојећи избори би, упозоравају аналитичари, ,огли да изазову, поред економске и дубоку политичку кризу и страначка погађања око формирања нове владе. Поготово што у Грчкој мањинска влада не би имала шансе да дуго опстане на власти, с обзиром радикални ривалитет лидера странака.

Анкетирани грађани - 65,7 одсто - сматрају да би најбоље решење за земљу било да се после избора формира коалициона влада.

(Танјуг)