Горан Милетић: Очекујемо усвајање Закона о истополним партнерствима у Србији. На „Еуропрајд“ у Београду доћи ће 20.000 гостију из иностранства

Координатор "Еуропрајда 2022" Горан Милетић изјавио је у Новом дану да очекује скоро усвајање Закона о истополним партнерствима у Србији. „Очекујемо од представника власти да коначно овај закон усвоје. Закон се тиче малог броја људи у овој држави и нема разлога да не буде донесен“, истакао је Милетић.

Подсетимо, „Еуропрајд“ је манифестација која ће бити одржана од 12. до 18. септембра у Београду, а очекује се долазак око 20.000 гостију из иностранства.

„Имаћемо веома колажни програм током саме Недеље поноса. Оно што је ново, имаћемо ‘Прајд парк’ који ће трајати два дана, не само један дан. На Доњем Калемегдану ће бити и у петак, и у суботу, после шетње“, казао је Милетић и додао да према проценама очекује између 15.000 и 20.000 људи током ове манифестације.

„Еуропрајд“ је манифестација која ће бити одржана од 12. до 18. септембра у Београду, а очекује се долазак око 20.000 гостију из иностранства.

Према његовим речима, јако велики број људи из иностранства жели да дође на ову манифестацију.

„Ово је Еуропрајд, и сви ти званичници који долазе, то раде из перспективе Европе. Људи морају да схвате да ово није "Белгрејд прајд" као сваке године, него је "Еуропрајд", тако да говорници који буду говорили то ће радити на нивоу целог континента“, навео је Милетић.

Најавио је током ове манифестације бројне састанке са представницима власти и цивилног друштва.

„Тема ће бити оно што је сада на дневном реду, то је Закон о истополним партнерствима, будући да је овде закон урађен. То јесте велики компромис за ЛБГТ заједницу. Ми смо пристали да то не буде брак, да ту не буде усвајање деце, разумевајући каква је друштвена клима у Србији“, сматра Милетић.

Упозорава, међутим, да још увек постоји један део људи који захтева уважавање неких предлога људи којих се овај закон не тиче.

„Постоји тај конзервативни део, чак део који шири говор мржње који захтева да регистрација буде пред нотаром или да не можемо да узмемо презиме партнера. Ми као ЛБГТ заједница нећемо пристати на то. Нећемо тражити подршку за то, али тражимо да се испоштују међународни стандарди“, истакао је саговорник Н1.

Најављује да ће доћи и неки представници Европског парламента, као и то да су они добро упознати са ситуацијом у нашој земљи.

„Нама не треба неки претерани притисак, али очекујемо од представника власти да коначно овај закон усвоје... Закон се тиче малог броја људи у овој држави и нема разлога да не буде донесен“, напомиње Милетић.

Одговарајући на питање где се налази Србија на лествици земља у вези са поштовањем људских права, он је одговорио да се ми налазимо негде у средини. Да нисмо најбољи - али нисмо ни најгори.

На питање где се налази Србија на лествици земља у вези са поштовањем људских права, Милетић је одговорио да се ми налазимо негде у средини. Да нисмо најбољи - али нисмо ни најгори.

„Ако гледате Русију, она је избачена из Савета Европе, али имате Турску и Азербејџан, земље где је ситуација лошија него Србија. Ми се поредимо са земљама у региону. Ми смо ту негде, слични смо“, наглашава Милетић.

Он је истакао и да усвојене деклерације о људским правима треба да се чувају и негују и бране, као и да може да се догоди да се изгубе слободе које се освајају, као што се десило у Пољској.

Говорећи о хомосексуализму, Милетић је приметио да се став према томе на овим просторима мењао током историје.

„Имамо у архивима те изворе који казују да су Срби називали то 'турским пороком'. Говорили су да је то стигло са истока. А сада кажу да је стигло са запада. Дакле, имамо стално ту неку фаму да је хомосексуалност стигла однекле, а увек је постојала на овим просторима. Нажалост, увек је била прогањана, увек је постојала смртна казна, и вероватно су то узроци зашто људи имају пуно предрасуда“, закључио је Милетић.

(Н1)