Godinu dana Briselskog sporazuma

1. Formiraće se Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za sve druge opštine, ako se o tome slože članovi.

2. Zajednica će imati osnivački statut. Može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu. Garancije za Zajednicu su važeći zakon i Ustavni zakon.

3. Organizacija Zajednice će biti zasnovana na istim osnovama kao i Asocijacija kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.

4. Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima biće ovlašćene da sarađuju vršeći svoje nadležnosti kolektivno preko zajednice. Zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.

5. Zajednica/Asocijacija ima i dodatne nadležnosti, koje će na nju prenete centralne vlasti u Prištini.

6. Zajednica će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu. Kako bi se navedeno sprovelo, predviđa se funkcija monitoringa.

7. Policija će biti jedinstvena i to će biti kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija.

8. Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biće ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama.

9. U ovoj tački, koja je bila sporna u poslednjim rundama dijaloga navodi se da će Zajednica preko četiri opštine birati regionalnog komandira policije, Mitrovica će imati drugog regionalnog komandira za Južnu Mitrovicu, Srbicu i Vučitrn. Time je odbačen predlog da ove tri opštine budu povezane sa opštinama na severu čime bila narušena etnička slika, odnosno u kom slučaju bi Albanci ponovo činili većinu.

10. Predviđa se da pravosudne vlasti budu integrisane i rade u okviru kosovskog pravnog okvira. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti panel u kojem će u većini biti sudije kosovski Srbi koji će se baviti poslovima u svim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje Apelacionog suda, uključujući administrativno osoblje i sudije, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici. Svaki panel imaće u sastavu većinu sudija koji su kosovski Srbi.

11. Predviđa se održavanje lokalnih izbora u 2013.

12. Potpisnici se obavezuju na izradu plana za implementaciju dogovorenog do 26. aprila.

13. Potpisnici se obavezuju na postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici do juna 2013.

14. Dve strane se obavezuju da neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.

15. Predviđa se formiranje komisije za implementaciju, u kojoj će biti predstavnici obe strane, kojima će predstavnici EU pružati podršku.

Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: "Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke. I. D."

Beograd -- Danas se navršava godinu dana od potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine.

Sporazum su potpisali premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu 19. aprila, nakog završene desete runde dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije (EU) Ketrin Ešton.

Tekst parafiranog sporazuma ima 15 tačaka.

Premijer Ivica Dačić tada je rekao da je u Briselu parafirana konačna verzija sporazuma koji je Prištini i Beogradu ponudila visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.

"To je do sada najpovoljniji tekst za srpsku stranu", rekao je Dačić nakon završetka desete runde dijaloga.

Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da će sporazum pomoći Beogradu i Prištini na putu ka EU, te da je "potpisivanje sporazuma istorijski dan za odnose Srbije i Kosova, ceo Zapadni Balkan i EU".

Sličnu ocenu dali su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Dva dana kasnije Srbi sa severa Kosova održali su miting u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa kojeg su poručili da neće dopustiti sprovođenje sporazuma. Na protestnoj šetnji u Beogradu u organizaciji Demokratske stranke Srbije zatraženo je poništavanje briselskog dogovora.

Na vanrednoj sednici 22. aprila Vlada Srbije usvojila sporazum koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, u Briselu.

Nakon toga i poslanici republičkog parlamenta usvojili su Izveštaj Vlade o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazi i "briselski" sporazum.

Vladin izveštaj podržalo je večeras 173 poslanika vladajuće većine, ali i opozicione DS, LDP, SVM, LSV, SPO-DHSS, dok je protiv bilo 24 poslanika DSS, kao i pojedini poslanici drugih stranaka koji dolaze sa Kosova i Metohije i samostalni poslanici Borislav Pelević i Nikola Tulimirović.

Potpredsednik vlade Aleksandar Vučić ubrzo je nakon toga rekao odbornicima srpskih opština sa severa KiM da briselski sporazum podrazumeva bolne i teške stvari, ali da će ih proći zajedno.

Ispoštovali smo sve što sporazum predviđa

Vlada Srbije i Srbi sa KIM su ispoštovali sve što je predviđeno Briselskim sporazumom, a očekujemo aktivniji pristup međunarodne zajednice u njegovoj implementaciji i normalizaciji života na KIM, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za KIM u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.

On je povodom prve godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, rekao Tanjugu da očekuje da "međunarodna zajednica, možda i više nego do sada poštuje sve što su uradili Vlada Srbije i Srbi na KIM u stvaranju i sprovodjenju Briselskog sporazuma".

"Očekujem da niko protiv nas ne koristi našu spremnost na komprimis zarad života Srba na KIM, da međunarodna zajednica to ceni i da se aktivno uključi u rešavanje svih problema na KIM", rekao je Vulin.

On je, u tom kontekstu ukazao i da bi formiranje međunarodnog suda za zločine počinjene nad Srbima i nealbancima na KIM "bio dobar način da se međunarodna zajednica ukluči u rešavanje tih problema".

"Mislim da je formiranje suda koji će istraživati zločine na Srbima, nealbancima pa i Albancima koji su bili protiv OVK i nekakave jednostrano proglašene nezavisnosti KIM, dobar način da se pokaže da i za srpske žrtve ima pravde - da će svaki dželat biti jednog dana pokazan, dokazan i kažnjen", rekao je on.

Driton Lajci: Skromna očekivanja od dijaloga viššestruko prevaziđen

Godinu dana nakon potpisivanja sporazume Beograda i Prištine član kosovske delegacije u Briselu i "savetnik premijera" Driton Lajci ceni da su skromna očekivanja prevaziđena, da je to doprinelo boljem razumevanju dve strane, ali i da on očekuje da im dijalog omogući krajnji cilj, članstvo u EU.

U izjavi Tanjugu Lajci podseća da je cilj dijaloga bio pre svega da dve zemlje koje žele da postanu članice EU imaju normalne susedske odnose.

"Zato se pregovara, zbog ambicije zvane EU, pre svega, koja treba da donese direktnu korist za obe zemlje. Činjenica je, međutim, da Kosovo i Srbija nisu još 'otvorile sve karte' u nameri da pregovaraju kao dve susedne zemlje", kaže Lajci.

On međutim primećuje da su kratki vremenski intervali između susreta premijera stvorili konstruktivnu relaciju između rukovodstava Kosova i Srbije što je relaksiralo odnose na nivou građana u obe zemlje.

"Osim činjenice da između Srba i Albanaca već 100 godina postoji neprijateljstvo, a samo jedna godina dijaloga, treba reći da su očekivanja bila skromna, ali ja verujem da su prevaziđena više puta, te da su ovog puta očekivanja optimista nadvladala nade skeptika", komentariše Lajci.

Najveće dostignuće dijaloga prema njegovoj oceni je potpisivanje sporazuma između premijera Hašima Tačija i Ivice Dačića, dok je na terenu to održavanje izbora u, kako kaže, problematičnim opštinama na severu.

(B92)

Sporazum nije idealan, ali štiti Srbe

Sprovođenje Briselskog sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Plus: Problemi se rešavaju dijalogom, otvoren put ka Evropskoj uniji. Minus: Spora primena, tajnost, čeka se na Zajednicu srpskih opština.

Parafiran je pre godinu, proglašen istorijskim dostignućem, a njegovi potpisnici svrstani u red kandidata dostojnih Nobelove nagrade za mir. Sprovođenje Briselskog sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa slovilo je za „uslov svih uslova“ za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom, za „pokaznu vežbu kako rešavati konflikte“, ali je taj isti dokument okvalifikovan i kao „čista predaja“ srpske teritorije.

Najznačajniji deo Briselskog sporazuma za Srbiju je formiranje Zajednice srpskih opština i oko njenog statuta i nadležnosti koplja će se tek lomiti.

Prema rečima ministra za KiM Aleksandra Vulina, sve na šta se Srbija obavezala Briselskim sporazumom je i sprovedeno, a ZSO i integracija pravosuđa nisu stigli da zažive jer ih Priština nije prepoznala u svojim zakonima.

Na pitanje „Novosti“ da li je protekla godina dala pokriće da se oni razočarani Briselskim sporazumom razuvere, on kaže:

- Niko od nas neće reći da je sporazum sjajan. Ali uspeli smo da zaštitimo Srbe i promenimo međunarodnu percepciju tih Srba. Svi koji su verovali da ćemo dići ruke od KiM sada vide da to nismo učinili. Odgovor na ovo pitanje je i 52 odsto podrške na izborima koaliciji koja je sprovela sporazum, dok većina stranaka koje su nas proglašavale izdajnicima na KiM nije prešla cenzus.

Najveća dobit sporazuma, iz ugla Vladete Kostića, predsednika GI „Srpska“, jesu znatno relaksiraniji odnosi Beograda i Prištine:

- Sam kosovski politički sistem je trenutno nestabilan, pa verujem da će sve ići brže posle opštih izbora. Prvi korak ka potpunoj primeni dogovora bili su lokalni izbori, a oni vode ka kruni sporazuma: ZSO. Posle poverenja koje je „Srpska“ dobila na lokalnim izborima, na nju se iz Prištine drugačije gleda i glas Srba na KiM se jače čuje.

Samom nastavku razgovora sa kosovskim Albancima i bivši šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović (DS) daje „plus“ i to doživljava kao produžetak politike njegove stranke. U pozitivne efekte svrstava to što Srbija nije izolovana i probleme rešava dogovorom, ali vidi i drugu stranu medalje:

- Sporazumi o telekomunikacijama, energetici, sudstvu, civilnoj zaštiti imaju loših elemenata. Osim glavnog sporazuma u kome su opšta mesta, svi ostali dokumenti nisu dati javnosti na uvid. A razlog je što Vlada zna da to ni po čemu nije istorijski sporazum. Mi ga jesmo podržali, ali je on u suštini loš. ZSO je obećavana kao rešenje svih problema, a još je nema i očigledno je da na nju Beograd i Priština gledaju na sasvim drugačiji način.

Osvrćući se na efekte ovog dokumenta u praksi proteklih 12 meseci, Milovan Drecun, šef Odbora za KiM u prethodnom skupštinskom sazivu, kaže za „Novosti“:

- To je put posut trnjem ali se ide napred. Srbi na KiM su sigurniji, otvara im se ekonomska perspektiva, a izbegnuto je priznanje secesije jer je čitav proces statusno neutralan. Doneo je stabilnost političkih prilika u Srbiji, ojačao međunarodnu poziciju zemlje i otvorio put za sprovođenje reformi i put ka EU.

Prema mišljenju Drecuna, sporazum nije imao loših strana i zbog njega će na dobitku biti i buduće generacije Srba i Albanaca:

- Nekada smo se gledali preko nišana, a sada oružje ćuti i razgovaramo.

Aktuelna faza dijaloga trebalo bi da se zaokruži do novembra kada šefu EU diplomatije ističe mandat, ali sudeći po paleti pitanja koja čekaju svoj red na stolu, briselski razgovori, moglo bi se reći, tek hvataju zalet. „Na čekanju“ su imovina i položaj SPC, potencijalni „Brisel 2“ i „Brisel 3“.

MNOGO POZITIVNIH PROMENA

Godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine evropska administracija dočekala je maksimalno okrenuta gašenju ukrajinske krize. Veliki deo napora EU usmeren je sada na istočno susedstvo, ali u sedištu Evropske službe za spoljne akcije uveravaju da za to vreme dijalog nije bio zapostavljen, da tehničke grupe rade na implementaciji i da se redovno održavaju kontakti s Beogradom i Prištinom. Ove godine održane su i tri runde, 27. januara, 12. februara i 31. marta.

- Dijalog i aprilski dogovor su doneli mnogo pozitivnih promena. Rad mora da se nastavi - izjavila je za „Novosti“ povodom godišnjice portparol visokog predstavnika Maja Kocijančič.

TROJKA PRED KOMITETOM U OSLU

U prisustvu šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton, 19. aprila 2013. godine, ispod dokumenta koji je u 15 tačaka razvrstao zadatke obe strane, svoje potpise stavili su srpski premijer Ivica Dačić i predstavnik privremenih institucija na KiM Hašim Tači. Srpski i albanski kokus u Kongresu SAD poslali su u Oslo predlog da se briselskoj pregovaračkoj trojci dodeli Nobelova nagrada za mir.

Dušica Radeka Đorđević

(Večernje novosti)