Годину дана Бриселског споразума

1. Формираће се Удружење/Заједница већински српских општина на Косову. Чланство ће бити отворено за све друге општине, ако се о томе сложе чланови.

2. Заједница ће имати оснивачки статут. Може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу. Гаранције за Заједницу су важећи закон и Уставни закон.

3. Организација Заједнице ће бити заснована на истим основама као и Асоцијација косовских општина, односно имаће председника, потпредседника, скупштину и веће.

4. Општине чланице, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима биће овлашћене да сарађују вршећи своје надлежности колективно преко заједнице. Заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.

5. Заједница/Асоцијација има и додатне надлежности, које ће на њу пренете централне власти у Приштини.

6. Заједница ће имати представничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима у ту сврху. Како би се наведено спровело, предвиђа се функција мониторинга.

7. Полиција ће бити јединствена и то ће бити косовска полиција. Читава полиција са севера Косова треба да буде интегрисана у оквире косовске полиције. Плате ће исплаћивати једино косовска полиција.

8. Припадницима других безбедносних српских структура биће понуђено место у одговарајућим косовским структурама.

9. У овој тачки, која је била спорна у последњим рундама дијалога наводи се да ће Заједница преко четири општине бирати регионалног командира полиције, Митровица ће имати другог регионалног командира за Јужну Митровицу, Србицу и Вучитрн. Тиме је одбачен предлог да ове три општине буду повезане са општинама на северу чиме била нарушена етничка слика, односно у ком случају би Албанци поново чинили већину.

10. Предвиђа се да правосудне власти буду интегрисане и раде у оквиру косовског правног оквира. Апелациони суд у Приштини ће успоставити панел у којем ће у већини бити судије косовски Срби који ће се бавити пословима у свим општинама са већинским српским становништвом. Одељење Апелационог суда, укључујући административно особље и судије, имаће стално седиште у северној Митровици. Сваки панел имаће у саставу већину судија који су косовски Срби.

11. Предвиђа се одржавање локалних избора у 2013.

12. Потписници се обавезују на израду плана за имплементацију договореног до 26. априла.

13. Потписници се обавезују на постизање споразума о телекомуникацијама и енергетици до јуна 2013.

14. Две стране се обавезују да неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају европске интеграције друге стране.

15. Предвиђа се формирање комисије за имплементацију, у којој ће бити представници обе стране, којима ће представници ЕУ пружати подршку.

Копију споразума, на основу којег је урађен превод, парафирао је у Бриселу премијер Србије Ивица Дачић уз пропратни текст: "Овиме потврђујем да је ово текст предлога о чијем ће прихватању или одбијању обе стране поднети своје одлуке. И. Д."

Београд -- Данас се навршава годину дана од потписивања споразума Београда и Приштине.

Споразум су потписали премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи у Бриселу 19. априла, наког завршене десете рунде дијалога Београда и Приштине, уз посредовање високе представнице Европске уније (ЕУ) Кетрин Ештон.

Текст парафираног споразума има 15 тачака.

Премијер Ивица Дачић тада је рекао да је у Бриселу парафирана коначна верзија споразума који је Приштини и Београду понудила висока представница ЕУ Кетрин Ештон.

"То је до сада најповољнији текст за српску страну", рекао је Дачић након завршетка десете рунде дијалога.

Европски комесар за проширење Штефан Филе оценио је да ће споразум помоћи Београду и Приштини на путу ка ЕУ, те да је "потписивање споразума историјски дан за односе Србије и Косова, цео Западни Балкан и ЕУ".

Сличну оцену дали су и председник Европског савета Херман ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Два дана касније Срби са севера Косова одржали су митинг у северној Косовској Митровици са којег су поручили да неће допустити спровођење споразума. На протестној шетњи у Београду у организацији Демократске странке Србије затражено је поништавање бриселског договора.

На ванредној седници 22. априла Влада Србије усвојила споразум који су парафирали премијери Србије и Косова, Ивица Дачић и Хашим Тачи, у Бриселу.

Након тога и посланици републичког парламента усвојили су Извештај Владе о политичким и техничким преговорима са Приштином, у оквиру ког се налази и "бриселски" споразум.

Владин извештај подржало је вечерас 173 посланика владајуће већине, али и опозиционе ДС, ЛДП, СВМ, ЛСВ, СПО-ДХСС, док је против било 24 посланика ДСС, као и поједини посланици других странака који долазе са Косова и Метохије и самостални посланици Борислав Пелевић и Никола Тулимировић.

Потпредседник владе Александар Вучић убрзо је након тога рекао одборницима српских општина са севера КиМ да бриселски споразум подразумева болне и тешке ствари, али да ће их проћи заједно.

Испоштовали смо све што споразум предвиђа

Влада Србије и Срби са КИМ су испоштовали све што је предвиђено Бриселским споразумом, а очекујемо активнији приступ међународне заједнице у његовој имплементацији и нормализацији живота на КИМ, изјавио је министар без портфеља задужен за КИМ у техничкој влади Александар Вулин.

Он је поводом прве годишњице од потписивања Бриселског споразума, рекао Танјугу да очекује да "међународна заједница, можда и више него до сада поштује све што су урадили Влада Србије и Срби на КИМ у стварању и спроводјењу Бриселског споразума".

"Очекујем да нико против нас не користи нашу спремност на компримис зарад живота Срба на КИМ, да међународна заједница то цени и да се активно укључи у решавање свих проблема на КИМ", рекао је Вулин.

Он је, у том контексту указао и да би формирање међународног суда за злочине почињене над Србима и неалбанцима на КИМ "био добар начин да се међународна заједница уклучи у решавање тих проблема".

"Мислим да је формирање суда који ће истраживати злочине на Србима, неалбанцима па и Албанцима који су били против ОВК и некакаве једнострано проглашене независности КИМ, добар начин да се покаже да и за српске жртве има правде - да ће сваки џелат бити једног дана показан, доказан и кажњен", рекао је он.

Дритон Лајци: Скромна очекивања од дијалога вишшеструко превазиђен

Годину дана након потписивања споразуме Београда и Приштине члан косовске делегације у Бриселу и "саветник премијера" Дритон Лајци цени да су скромна очекивања превазиђена, да је то допринело бољем разумевању две стране, али и да он очекује да им дијалог омогући крајњи циљ, чланство у ЕУ.

У изјави Танјугу Лајци подсећа да је циљ дијалога био пре свега да две земље које желе да постану чланице ЕУ имају нормалне суседске односе.

"Зато се преговара, због амбиције зване ЕУ, пре свега, која треба да донесе директну корист за обе земље. Чињеница је, међутим, да Косово и Србија нису још 'отвориле све карте' у намери да преговарају као две суседне земље", каже Лајци.

Он међутим примећује да су кратки временски интервали између сусрета премијера створили конструктивну релацију између руководстава Косова и Србије што је релаксирало односе на нивоу грађана у обе земље.

"Осим чињенице да између Срба и Албанаца већ 100 година постоји непријатељство, а само једна година дијалога, треба рећи да су очекивања била скромна, али ја верујем да су превазиђена више пута, те да су овог пута очекивања оптимиста надвладала наде скептика", коментарише Лајци.

Највеће достигнуће дијалога према његовој оцени је потписивање споразума између премијера Хашима Тачија и Ивице Дачића, док је на терену то одржавање избора у, како каже, проблематичним општинама на северу.

(Б92)

Споразум није идеалан, али штити Србе

Спровођење Бриселског споразума Београда и Приштине о нормализацији односа. Плус: Проблеми се решавају дијалогом, отворен пут ка Европској унији. Минус: Спора примена, тајност, чека се на Заједницу српских општина.

Парафиран је пре годину, проглашен историјским достигнућем, а његови потписници сврстани у ред кандидата достојних Нобелове награде за мир. Спровођење Бриселског споразума Београда и Приштине о нормализацији односа словило је за „услов свих услова“ за почетак преговора Србије о чланству са Европском унијом, за „показну вежбу како решавати конфликте“, али је тај исти документ оквалификован и као „чиста предаја“ српске територије.

Најзначајнији део Бриселског споразума за Србију је формирање Заједнице српских општина и око њеног статута и надлежности копља ће се тек ломити.

Према речима министра за КиМ Александра Вулина, све на шта се Србија обавезала Бриселским споразумом је и спроведено, а ЗСО и интеграција правосуђа нису стигли да заживе јер их Приштина није препознала у својим законима.

На питање „Новости“ да ли је протекла година дала покриће да се они разочарани Бриселским споразумом разувере, он каже:

- Нико од нас неће рећи да је споразум сјајан. Али успели смо да заштитимо Србе и променимо међународну перцепцију тих Срба. Сви који су веровали да ћемо дићи руке од КиМ сада виде да то нисмо учинили. Одговор на ово питање је и 52 одсто подршке на изборима коалицији која је спровела споразум, док већина странака које су нас проглашавале издајницима на КиМ није прешла цензус.

Највећа добит споразума, из угла Владете Костића, председника ГИ „Српска“, јесу знатно релаксиранији односи Београда и Приштине:

- Сам косовски политички систем је тренутно нестабилан, па верујем да ће све ићи брже после општих избора. Први корак ка потпуној примени договора били су локални избори, а они воде ка круни споразума: ЗСО. После поверења које је „Српска“ добила на локалним изборима, на њу се из Приштине другачије гледа и глас Срба на КиМ се јаче чује.

Самом наставку разговора са косовским Албанцима и бивши шеф преговарачког тима у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић (ДС) даје „плус“ и то доживљава као продужетак политике његове странке. У позитивне ефекте сврстава то што Србија није изолована и проблеме решава договором, али види и другу страну медаље:

- Споразуми о телекомуникацијама, енергетици, судству, цивилној заштити имају лоших елемената. Осим главног споразума у коме су општа места, сви остали документи нису дати јавности на увид. А разлог је што Влада зна да то ни по чему није историјски споразум. Ми га јесмо подржали, али је он у суштини лош. ЗСО је обећавана као решење свих проблема, а још је нема и очигледно је да на њу Београд и Приштина гледају на сасвим другачији начин.

Осврћући се на ефекте овог документа у пракси протеклих 12 месеци, Милован Дрецун, шеф Одбора за КиМ у претходном скупштинском сазиву, каже за „Новости“:

- То је пут посут трњем али се иде напред. Срби на КиМ су сигурнији, отвара им се економска перспектива, а избегнуто је признање сецесије јер је читав процес статусно неутралан. Донео је стабилност политичких прилика у Србији, ојачао међународну позицију земље и отворио пут за спровођење реформи и пут ка ЕУ.

Према мишљењу Дрецуна, споразум није имао лоших страна и због њега ће на добитку бити и будуће генерације Срба и Албанаца:

- Некада смо се гледали преко нишана, а сада оружје ћути и разговарамо.

Актуелна фаза дијалога требало би да се заокружи до новембра када шефу ЕУ дипломатије истиче мандат, али судећи по палети питања која чекају свој ред на столу, бриселски разговори, могло би се рећи, тек хватају залет. „На чекању“ су имовина и положај СПЦ, потенцијални „Брисел 2“ и „Брисел 3“.

МНОГО ПОЗИТИВНИХ ПРОМЕНА

Годишњицу потписивања Бриселског споразума између Београда и Приштине европска администрација дочекала је максимално окренута гашењу украјинске кризе. Велики део напора ЕУ усмерен је сада на источно суседство, али у седишту Европске службе за спољне акције уверавају да за то време дијалог није био запостављен, да техничке групе раде на имплементацији и да се редовно одржавају контакти с Београдом и Приштином. Ове године одржане су и три рунде, 27. јануара, 12. фебруара и 31. марта.

- Дијалог и априлски договор су донели много позитивних промена. Рад мора да се настави - изјавила је за „Новости“ поводом годишњице портпарол високог представника Маја Коцијанчич.

ТРОЈКА ПРЕД КОМИТЕТОМ У ОСЛУ

У присуству шефа европске дипломатије Кетрин Ештон, 19. априла 2013. године, испод документа који је у 15 тачака разврстао задатке обе стране, своје потписе ставили су српски премијер Ивица Дачић и представник привремених институција на КиМ Хашим Тачи. Српски и албански кокус у Конгресу САД послали су у Осло предлог да се бриселској преговарачкој тројци додели Нобелова награда за мир.

Душица Радека Ђорђевић

(Вечерње новости)