Glavni tužilac suda za zločine "OVK" DŽek Smit: Optužnice podignute protiv pojedinaca, ne protiv OVK, a sigurno ne protiv Kosova

 Glavni tužilac suda za zločine OVK DŽek Smit izjavio je da nastavlja istragu o zločinima na Kosovu, 1998-2000, i da "postoji mogućnost da će dodatne optužnice biti podnete Sudu".

Smit je kazao i da bi suđenje bivšem zapovedniku OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, trebalo da počne u septembru, kako bi se sprečilo eventualno uznemiravanje svedoka.

„Naše istrage se nastavljaju i postoji mogućnost da će dodatne optužnice biti podnete Sudu. To uključuje i osobe koje nastoje da na kriminalan način opstruišu rad Suda ili da uznemiravaju svedoke. Podneću optužnice kada dokazi koje smo prikupili to opravdavaju. U ovom trenutku ne mogu da dam dodatne informacije o broju optužnica i tome kada će biti podnete“, kazao je tužilac Smit.

Glavni tužilac rekao je da će „dodatni predmeti…biti zasnovani isključivo na individualnoj krivičnoj odgovornosti optuženih“, kao što su i tri postupka protiv bivših oficira OVK koja je do sada pokrenu.

Neopravdano odlaganje suđenja Tačiju, strah od pritisaka na svedoke

Po glavnom tužiocu, bilo bi „neopravdano“ odlaganje početka suđenja Tačiju i saoptuženima posle septembra, na kojem insistiraju branioci.

Odbrana optuženih više puta je tražila da suđenje počne tek na leto 2022, uz obrazloženje da joj je toliko vremena potrebno da se pripremi za proces.

Sugerišući da renomirani branioci Tačija i saoptuženih imaju dovoljno vremena da se do septembra pripreme, tužilac Smit je naglasio da se u obzir mora uzeti i da je „klima ozbiljnog uznemiravanja svedoka postojala u ranijim procesima liderima OVK“.

„To je realnost koju je utvrdilo više sudova, što je i odbrana pred ovim sudom s pravom prihvatila kao relevantan faktor u odlučivanju da li je neophodan pritvor (optuženih) pre suđenja. Na žalost, što duže (Sudu) bude potrebno da započne suđenja u ovim predmetima, veća je mogućnost da se svedoci uznemiravaju ili prisiljavaju“, upozorio je Smit.

Podsećajući da su „mnogi ljudi čekali dve decenije da ispričaju svoju priču i dočekaju pravdu za sebe i članove svoje porodice“, tužilac Smit je kazao: „Smatram da su ti ljudi dovoljno čekali i da se njihovi glasovi moraju saslušati bez odlaganja“.

Tužilac je podvukao da su optužnice podignute „protiv pojedinaca, ne protiv OVK, a sigurno ne protiv Kosova“. Optuženi su „iskoristili rat da počine zločine kako bi postigli svoje kriminalne ciljeve“.

Dokumenta nisu procirila iz Tužilaštva

Novinar Koha ditore pitao je glavnog tužioca koji je rezultat istrage o curenju poverljivih sudskih dokumenata, uključujući i identitet svedoka, koje je, u septembru prošle godine u Prištini, objavilo Udruženje veterana OVK.

„Podrobno smo proučili taj incident i mogu sa potpunim uverenjem reći da dostupnost nijednog od tih dokumenata nije bila rezultat bilo kakve zloupotrebe bilo kog člana osoblja tužilaštva“, odgovorio je Smit.

Glavni tužilac je naznačio da je taj „incident izazvao ozbiljnu zabrinutost“, ali da je tužilaštvo potom preduzelo mere da slični događaji ubuduće budu sprečeni.

Uz podsećanje da je zbog objavljivanja tih dokumenata podigao optužnicu protiv lidera tog udruženja Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, koji su uhapšeni i čekaju suđenje u pritvoru u Sheveningenu, Smit je naglasio da će i ubuduće na taj način sprečavati opstruisanje svog rada.

S obzirom da „postoji istorija pokušaja opstruisanja krivičnog gonjenja bivših vođa OVK“, haško tužilaštvo, kako je rekao Smit, „ostaje budno protiv pokušaja da se svedoci uznemiravaju ili da se podvrgnu odmazdi oni koji su sa Sudom sarađivali ili ga podržavaju“.

Zakon o Sudu ne pravi razlike na osnovu nacionalnosti

Novinar Koha ditore konstatovao je da je Sud – čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova – „kritikovan kao nepravičan, zato što ima mandat da krivično goni samo bivše članove OVK osumnjičene da su počinili ratne zločine, a ne istražuje masovne zločine koje su srpske snage počinile nad kosovskim Albancima“.

„Da li je to istina i ako jeste, zašto? Šta se dešava u slučajevima kada u istragama dođete do informacija o potencijalnim ratnim zločinima koje su, 1998-99, počinile srpska vojska ili policija?“, glasilo je pitanje.

Tužilac Smit odgovorio je da tužilaštvo, po zakonu Kosova, „ima nadležnost za zločine… počinjene između januara 1998. i decembra 2000. u kojima su ili počinilac ili žrtva bili sa Kosova ili iz tadašnje SR Jugoslavije i koji imaju veze sa izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) iz 2011“.

„Zakon (o Sudu) ne pravi razliku na osnovu nacionalnosti ili druge pripadnosti“, ocenio je tužilac.

Martijev izveštaj bavi se isključivo zločinima OVK

Izveštaj specijalnog izvestioca PSSE Dika Martija pod naslovom „Nečovečno postupanje prema ljudima i nedozvoljena trgovina organima na Kosovu“ (Inhuman treatment of people and illicit trafficking in human organs in Kosovo) bavi se isključivo zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Marti je u izveštaju ukazao na brojne indicije o zlostavljanju i nestanku zarobljenika u rukama OVK, kao i o tome da su nekima zarobljenim Srbima vađeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.

Martijev izveštaj bio je povod za osnivanje suda sa sedištem u Hagu, koji je deo kosovskog pravosuđa.

Smit je za Koha ditore rekao i da će „tužilaštvo objektivno, profesionalno i nepristrasno istražiti zločine iz naše nadležnosti“.

Na pitanje da li je u junu prošle godine obelodanio da je podneo predlog optužnice protiv Hašima Tačija da bi se „umešao u politički proces predvođen Tačijem“, Smit je odgovorio da njegova tadašnja izjava „govori sama za sebe“ i da „nema šta da doda u ovom trenutku“.

Smitova izjava tada je došla nekoliko dana pre zakazanog sastanka Tačija sa američkim posrednikom Ričardom Grenelom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beloj kući.

Susret je, posle Smitove izjave da je protiv Tačija podneo optužnicu, bio otkazan.