Главни тужилац суда за злочине "ОВК" Џек Смит: Оптужнице подигнуте против појединаца, не против ОВК, а сигурно не против Косова

 Главни тужилац суда за злочине ОВК Џек Смит изјавио је да наставља истрагу о злочинима на Косову, 1998-2000, и да "постоји могућност да ће додатне оптужнице бити поднете Суду".

Смит је казао и да би суђење бившем заповеднику ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, требало да почне у септембру, како би се спречило евентуално узнемиравање сведока.

„Наше истраге се настављају и постоји могућност да ће додатне оптужнице бити поднете Суду. То укључује и особе које настоје да на криминалан начин опструишу рад Суда или да узнемиравају сведоке. Поднећу оптужнице када докази које смо прикупили то оправдавају. У овом тренутку не могу да дам додатне информације о броју оптужница и томе када ће бити поднете“, казао је тужилац Смит.

Главни тужилац рекао је да ће „додатни предмети…бити засновани искључиво на индивидуалној кривичној одговорности оптужених“, као што су и три поступка против бивших официра ОВК која је до сада покрену.

Неоправдано одлагање суђења Тачију, страх од притисака на сведоке

По главном тужиоцу, било би „неоправдано“ одлагање почетка суђења Тачију и саоптуженима после септембра, на којем инсистирају браниоци.

Одбрана оптужених више пута је тражила да суђење почне тек на лето 2022, уз образложење да јој је толико времена потребно да се припреми за процес.

Сугеришући да реномирани браниоци Тачија и саоптужених имају довољно времена да се до септембра припреме, тужилац Смит је нагласио да се у обзир мора узети и да је „клима озбиљног узнемиравања сведока постојала у ранијим процесима лидерима ОВК“.

„То је реалност коју је утврдило више судова, што је и одбрана пред овим судом с правом прихватила као релевантан фактор у одлучивању да ли је неопходан притвор (оптужених) пре суђења. На жалост, што дуже (Суду) буде потребно да започне суђења у овим предметима, већа је могућност да се сведоци узнемиравају или присиљавају“, упозорио је Смит.

Подсећајући да су „многи људи чекали две деценије да испричају своју причу и дочекају правду за себе и чланове своје породице“, тужилац Смит је казао: „Сматрам да су ти људи довољно чекали и да се њихови гласови морају саслушати без одлагања“.

Тужилац је подвукао да су оптужнице подигнуте „против појединаца, не против ОВК, а сигурно не против Косова“. Оптужени су „искористили рат да почине злочине како би постигли своје криминалне циљеве“.

Документа нису процирила из Тужилаштва

Новинар Коха диторе питао је главног тужиоца који је резултат истраге о цурењу поверљивих судских докумената, укључујући и идентитет сведока, које је, у септембру прошле године у Приштини, објавило Удружење ветерана ОВК.

„Подробно смо проучили тај инцидент и могу са потпуним уверењем рећи да доступност ниједног од тих докумената није била резултат било какве злоупотребе било ког члана особља тужилаштва“, одговорио је Смит.

Главни тужилац је назначио да је тај „инцидент изазвао озбиљну забринутост“, али да је тужилаштво потом предузело мере да слични догађаји убудуће буду спречени.

Уз подсећање да је због објављивања тих докумената подигао оптужницу против лидера тог удружења Хиснија Гуцатија и Насима Харадинаја, који су ухапшени и чекају суђење у притвору у Схевенингену, Смит је нагласио да ће и убудуће на тај начин спречавати опструисање свог рада.

С обзиром да „постоји историја покушаја опструисања кривичног гоњења бивших вођа ОВК“, хашко тужилаштво, како је рекао Смит, „остаје будно против покушаја да се сведоци узнемиравају или да се подвргну одмазди они који су са Судом сарађивали или га подржавају“.

Закон о Суду не прави разлике на основу националности

Новинар Коха диторе констатовао је да је Суд – чији је званичан назив Специјализована већа Косова – „критикован као неправичан, зато што има мандат да кривично гони само бивше чланове ОВК осумњичене да су починили ратне злочине, а не истражује масовне злочине које су српске снаге починиле над косовским Албанцима“.

„Да ли је то истина и ако јесте, зашто? Шта се дешава у случајевима када у истрагама дођете до информација о потенцијалним ратним злочинима које су, 1998-99, починиле српска војска или полиција?“, гласило је питање.

Тужилац Смит одговорио је да тужилаштво, по закону Косова, „има надлежност за злочине… почињене између јануара 1998. и децембра 2000. у којима су или починилац или жртва били са Косова или из тадашње СР Југославије и који имају везе са извештајем Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) из 2011“.

„Закон (о Суду) не прави разлику на основу националности или друге припадности“, оценио је тужилац.

Мартијев извештај бави се искључиво злочинима ОВК

Извештај специјалног известиоца ПССЕ Дика Мартија под насловом „Нечовечно поступање према људима и недозвољена трговина органима на Косову“ (Инхуман треатмент оф пеопле анд иллицит траффицкинг ин хуман органс ин Косово) бави се искључиво злочинима ОВК на Косову и у Албанији.

Марти је у извештају указао на бројне индиције о злостављању и нестанку заробљеника у рукама ОВК, као и о томе да су некима заробљеним Србима вађени органи који су потом продавани на црном тржишту.

Мартијев извештај био је повод за оснивање суда са седиштем у Хагу, који је део косовског правосуђа.

Смит је за Коха диторе рекао и да ће „тужилаштво објективно, професионално и непристрасно истражити злочине из наше надлежности“.

На питање да ли је у јуну прошле године обелоданио да је поднео предлог оптужнице против Хашима Тачија да би се „умешао у политички процес предвођен Тачијем“, Смит је одговорио да његова тадашња изјава „говори сама за себе“ и да „нема шта да дода у овом тренутку“.

Смитова изјава тада је дошла неколико дана пре заказаног састанка Тачија са америчким посредником Ричардом Гренелом и председником Србије Александром Вучићем у Белој кући.

Сусрет је, после Смитове изјаве да је против Тачија поднео оптужницу, био отказан.