Глас Америке: Стејт департмент поздравио позив Србије да се украјинска криза реши дипломатским путем, уз напомену да „Русија и Украјина нису исте, већ да је Москва агресор”

Амерички Стејт департмент поздравио је позив Србије да се криза између Украјине и Русије реши дипломатски, уз напомену да Русија и Украјина нису исте, већ да је Москва агресор.

Од званичног Београда се у неколико наврата чуло да се Србија залаже за дипломатско решавање кризе између Русије и Украјине. То је истакло и Министарство спољних послова (МСП) у недавном саопштењу, уз констатацију да би се евентуални сукоб негативно одразио на спољну политику Београда „имајући у виду да се ради о нама два пријатељска и братска словенска народа“, пише Глас Америке.

МСП је саопштио и да Србија није део конфликта Русије и Украјине.

"Поздрављамо позив Србије за дипломатским решењем, и као што је председник Бајден рекао - Русија треба да одабере дипломатију како би избегла рат између земаља које су толико историјски и културолошки блиске. САД и НАТО, као и партнери, улажу много труда да нађу дипломатско решење и остају отворени за конструктивну и озбиљну дипломатију", речено је у Стејт департменту за Глас Америке.

Истиче се и да "нема једнакости између понашања Украјине и Русије и да је Русија агресор према Украјини".

Министарство спољних послова Србије је такође препоручило грађанима да не путују у Украјину, а онима који су већ тамо да напусте земљу.

Стејт департмент подсећа и на поруку председника САД Џоа Бајдена грађанима Русије.

"Ви нисте наши непријатељи. Не верујем да желите крвав, деструктиван рат против Украјине, земље и народа са којим делите дубоке породичне, историјске и културолошке везе".

Тензије око Украјине и даље трају. Русија је у уторак саопштила да почиње повлачење одређених војних јединица у базе, јер је завршен део војних вежби. Западне земље и НАТО су саопштиле да за то нема доказа на терену и да Русија спрема изговор за напад на Украјину.

У досадашњем сукобу Русије и Украјине од 2014. године, Србија је заузимала различите позиције.

После руске анексије Крима, Србија није признала Крим као део Русије. Са друге стране, није се придружила економским санцкијама ЕУ уведеним Москви због анексије Крима и гласала је против неколико резолуција УН којима се констатује кршење људских права на Криму или осуђује анексија тог полуострва.

Добровољци из Србије су се борили на страни руских сепаратиста у Донбасу, на истоку Украјине.

Ни Русија, ни Украјина нису признале независност Косова.

(Глас Америке)