Хроника | |||
Глас Америке: Како се спречава крађа гласова на изборима у САД |
петак, 11. октобар 2024. | |
Изборни процес у САД има више нивоа и многе механизме за заштиту од крађе гласова - због којих се она ријетко и дешава, кажу бивши и актуелни чланови изборних комисија из обје странке.
Сигурно сте чули приче о убацивању више гласачких листича одједном, или да неко гласа умјесто умрлог члана породице, или да гласови послати поштом не стигну до изборних комисија. Крађа гласова се повремено дешава, и кад се догоди, о томе се много прича. Такође, има случајева који су судски процесуирани. Изборни процес у САД има више нивоа и многе механизме за заштиту од крађе гласова - због којих се она ријетко и дешава, кажу бивши и актуелни чланови изборних комисија из обје странке. Амерички избори су децентрализовани, са хиљадама гласачких јурисдикција. То само по себи значи да није могуће организовати масовну крађу гласова која би могла да утиче на резултат предсједничких или неких других избора. "Не постоји савршен изборни систем. Али, ако тражите систем у који можете имати повјерења, онда у Америци можете бити спокојни", каже републиканац Треј Грејсон, бивши државни секретар Кентакија и предсједник савјетодавног одбора Пројекта за сигурност избора. Шта спрјечава бираче да варају на изборима? Убацивање више гласачких листића, лажно пријављивање личних података, гласање умјесто другог лица и друге малверзације на изборима кажњавају се строго, некад чак и затвором. Рецимо, они који немају америчко држављанство, а гласају, могу бити депортовани. Постоје и други начини контроле и спрјечавања варања на изборима. За гласање на бирачком мјесту, многе државе увеле су неколико нивоа провјере. У неким државама се тражи лична карта, на другим да се идентитет потврди на други начин кроз име или адресу, уписивањем у бирачки списак или потписивањем овјерене изјаве. Чланови бирачких одбора контролом ажурираних бирачких спискова могу да ухвате на дјелу оне који покушају да гласају у име својих умрлих рођака, каже Гејл Пелерин, демократа из Калифорније која се кандидовала за изборе у округу Санта Круз прије 27 година. Како се штите гласови оних који не гласају на бирачком мјесту? Бирачи који не могу да стигну да гласају на дан избора, могу свој глас да пошаљу раније и тај процес је обезбијеђен различитим протоколима. Све државе захтевају да гласач потпише свој листић, а у неким државама бирачки одбори - сачињени од чланова обје странке - провјеравају аутентичност потписа тако што упоређују потпис бирача са његовим другим потписима који су им доступни. У неким случајевима, гласачки листић мора бити овјерен код нотара или бирач мора да нађе некога ко ће бити свједок потписивању. То значи да, рецимо, ако је некоме на адресу стигао гласачки листић за претходног станара, покуша да тај листић злоупотријеби - да то неће ићи лако јер постоји вишеслојни систем провјере. Неке државе бирачима омогућавају да на интернету или преко СМС порука прате докле је стигао њихов гласачки листић, те да виде да ли је успјешно стигао гдје треба, да ли је враћен или преусмјерен. Федерални закон захтијева да се бирачки списак одржава и ажурира, и чланови изборних комисија то раде на неколико начина - провјером државних и федералних база података, међусобним укрштањем информација како би се испратили бирачи који су промијенили адресу и преселили се у другу државу. И кутије у које се убацују гласачки листићи су заштићене, каже Теми Патрик, шефица Националне асоцијације чланова изборних комисија. Објашњава да на гласачким мјестима постоји видео надзор, да су кутије направљене тако да онемогућавају да се убаци више листића, а да неке имају и противпожарну заштиту и да не могу да се запале. Крађа или неспоразум? Послије избора 2020. године, друштвене мреже су биле преплављене тврдњама о наводном гласању умрлих, убацивању дуплих листића, налажењу гласачких листића на гомилама поред пута. Бивши предсједник Доналд Трамп је то промовисао и наставио са тим причама, иако се већина испоставила као нетачна. Истраживање Асошијетед преса обухватило је тврдње о малверзацијама у шест држава за које је Трамп тврдио да су тамо покрадени избори. Откривено је мање од 475 неправилности, а убачени су милиони гласачких листића. То није ни близу броја гласова који би могао да промијени исход избора. У тих шест држава, Џо Бајден је имао 311.257 гласова више од Трампа. Истраживање је такође показало да није постојао организовани покушај да се покраду избори. Скоро свака неправилност је била за себе. У једном случају је гласао човјек који је на условној слободи, па није имао право да гласа. У другом, једна жена је покушала да убаци и листић за преминулу мајку. Бивши изборни званичници кажу да се често испостави да је у позадини оптужби за крађу гласова заправо неспоразум или техничка грешка службеника. Гејл Пелерин се присјећа анегдоте када се члан бирачког одбора пожалио да превише бирача долази са исте адресе. Испоставило се да се радило о часним сестрама које су живјеле у истој кући. Теми Патрик прича да се, док је радила у округу Марикопа у Аризони, десило неколико случајева да се потписи бирача нису поклапали, па се испоставило да је особа у међувремену имала шлог или сломљену руку. У једном случају је старија особа покушала да гласа два пута - зато што је заборавила да је већ једном гласала. "Заиста морате да узмете у обзир и намјеру бирача. То није увијек инстинктивно", каже она. Зашто крађа гласова не утиче на предсједничке изборе? Погрешно је тврдити да се изборна крађа никада не дешава. Милиони људи гласају и малтене је гарантовано да ће неко покушати да преигра систем. Понекад се деси и лукав покушај куповине гласова, као што је било 2006. у Кентакију. У том случају, подсјећа Грејсон, бирачи су се жалили и услиједила је истрага. Они који су покушали да варају на изборима су на крају признали кривицу. И тај примјер, каже, показује колико је важно да чланови изборних комисија буду опрезни и да се константно унапрјеђује сигурност изборног процеса, како би и гласачи имали повјерења у систем. Али, истиче и да би било тешко такву шему организовати на већем нивоу јер би они који то покушају морали да координирају бројне препреке у изборним системима који се разликују по државама. Такође, то би значило да велики број људи учествује у завјери и да нико о томе не проговори. "Децентрализовани избори су заправо сами по себи одвраћајући фактор", закључује Грејсон. (Вијести) |