Глас Америке: Дозвола САД Украјини за употребу ракета дугог домета против руских циљева – прекретница у рату?

 Потез администрације америчког председника Џозефа Бајдена, да Украјини одобри употребу ракета дугог домета за гађање циљева унутар руске територије, у тој земљи многи тумаче као прекретницу у рату - али уз комбинацију захвалности и фрустрације.

„Не напада се речима. Пројектили ће говорити за себе“, поручио је украјински председник Володимир Зеленски у једном од ноћних обраћања.

Како данас пише Глас Америке, начин којим се обратио указује на висок улог у вези са том одлуком донетом у тренутку украјинске припреме за појачану руску офанзиву у тренутку када је 12.000 севернокорејских војника рапосређено у Русији, у настојању да подстакну настојања Москве.

Америчку дозволу украјински стручњаци тумаче као кључни потез који ће Украјини омогуц́ити да циља важна руска војна постројења – посебно у региону Курск, где су актуелне нове претње.

Међутим, Андриј Загородњук, бивши министар одбране и саветник украјинских власти, истиче да је закаснело одобрење скупо коштало Украјину.

„Украјина је захтеве упућивала годинама, а не месецима. Страх администрације од ескалације утицао је на преопрезни приступ. Ова реактивна и делимична стратегија, реакција је на руске провокације, а не примена свеобухватног плана. Није нас приближила окончању рата већ, уместо тога, омогућила Русији да ескалира сукоб“, рекао је Загородњук за Глас Америке.

Важна фаза

Одлука америчке администрације донета је након ескалације руских напада на цивилну инфраструктуру Украјине. То, међутим, поставља питање у вези са дугорочном стратегијом западних савезника.

Марк Војгер, са Америчког универзитета у Кијеву, истиче оперативни и психолошки значај одлуке.

„Тим ракетама могуће је гађати руска складишта, командне центре, па чак и севернокорејске трупе које се спремају за офанзивне акције. Боље икад него никад, време пасивности и самоогриначавања због претпостављеног страха од ескалације је прошло“, сматра Војгер – који је указао на ризике због, како примећује, кашњења.

„Требало је да буде донета раније, да би се спасли животи и Украјина ојачала на бојном пољу. Реактивни приступ само охрабрухе Русију да настави са ескалазијом“, сматра Војгер.

Загородњук је упозорио да је америчка дозирана помоћ спутавала Украјину да оствари предност на фронту.

„Стратегија заснована на малим корацима, као реакција на ескалацију руске стране, представља саму ескалацију. Не доводи ни до каквог решења – јер суштински подржава Русију у њеним ескалацијама“, каже он.

Реакција Русије

Москва је осудила одлуку одлазеће америчке администрације, означивши је као ескалацију учешћа у рату, уз упозорење на озбиљне последице.

„Уколико је одлука заиста донета и пренета кијевском режиму, онда то представља нову рунду напетости и ситуацију у смислу умешаности Сједињених Држава у тај сукоб“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Руски државни медији интензивирали су наративе оптужујуц́и Сједињене Државе да директно подстичу сукоб, постављајуц́и основу за даљу ескалацију, како на речима, тако и војно.

Транзиција америчке власти

Предстојећа промена америчке администрације доноси још један вид неизвесности.

У Кијеву страхују да ће важна подршка Вашингтона бити обустављена, након предизборних обећања новоизабраног председника Доналда Трампа да ц́е брзо окончати рат без јасног нацрта стратегије.

„За разлику од Бајдена, Трамп је одмах најавио крајњи циљ – да заустави рат. Питање је – како ц́е то да учинити?“, каже Андриј Загородњук.

И док би украјинци били задовољни окончањем рата, поједини предлажу да би Украјина требало да буде спремна на уступке што, како сматра Загородњук, неће зауставити рат.

У интервјуу Гласу Америке, Марк Војгер са Америчког универзитета у Кијеву, оцењује да би тренутак у ком је америчка администрација одобрила употребу ракета могла сигнализирати забринутост за подршку Украјини после транзиције политичке власти у Америци.

„Уколико нова администрација обустави војну помоц́ или ограничи способности Украјине да изврши удар, то би значајно могло ослабити украјинску позицију на бојном пољу, као и за преговарачким столом“, сматра Војгер.

Окончање рата

Обојица аналитичара сагласна су да је за окончање рата потребна снажна стратегија Запада. То обухвата снадбевање Украјине довољном количином ракета дугог домета, већи обим циљева који се могу гађати, као и обезбеђивање доследне подршке без обзира на политичке промене у Вашингтону.

„Запад треба да помогне Украјину у одбрани, али и постизању успеха који би приморали Русију да преиспита своју агресију“, сматра Војгер.

Андриј Загородњук сагласан је да је једини начин да се руски председник Владимир Путин наведе на озбиљне преговоре – да се стави у позицију у којој ризикује, не само да изгуби рат, већ и власт.

„Украјина би успешно могла да изведе серију контраофанзивних операција које би Путина довеле у ситуацију да схвати да ће, уколико не заустави рат, имати огромне губитке, што би утицало на његов режим и његову моц́“, закључује за Глас Америке Загородњук, бивши украјински министар одбране и саветник тамошњих власти.

(Глас Америке-Н1)