петак, 20. новембар 2015. | |
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг стигао је око 10 сати испред Палате Србија, где га је свечано дочекао премијер Србије Александар Вучић уз припаднике Гарде Војске Србије. Столтенберг је на конференцији за новинаре после састанка похвалио је Србију на урађеном у процесу евроинтеграција као и за стабилност у региону и на почетку обраћања новинарима се обратио на српском, рекавши: Добар дан. Он је рекао и да је нормализација дијалога са Приштином веома важна и поздравио учешће Србије у томе. како је рекао, зна и да у Срибијио постоје снажна осећања када је НАТО у питању и рекао да интервенција НАТО 1999. године није била усмерена на народ Србије, већ је била усмерена на рушење Слободана Милошевића. - Изјављујем саучешће свима који су у тим сукобима изгубили вољене - рекао је Столтенберг. Како је рекао, данашња сарадња НАТО и Србије је важнија него икада. Како је рекао, сва ограничења Србије која се тичу ваздушног простора су укинута и, како је рекао, сарадња ће бити настављена. - У јануару смо се сложили да ИПАП нуди нове видове сарадње. Спремамо се и да покренемо нови поверенички фонд за уништење две стотине тона муниције - рекао је шеф НАТО. Како је рекао, верује у сарадњу Србије и НАТО поштујући њену неутралост. Вучић: После 16 година Србија има пуну контролу над својим ваздушним простором - Говорим из главе и срца што није увек пожељно. Наравно да посета генералног секретара НАТО изазива различита виђења, али он је донео велику вест за нас. После 16 година ми немамо рестрикцију над централном Србијом, јер ми нисмо видели на радарима ни Врање ни Лесковац. После 16 година ћемо коначно имати пуну контролу над ваздушним простором Србије - истакао је премијер Вучић на конференцији за новинаре после састанка са Столтенбергом. Он је подстетио да је Индивидуални акцион план партнерства између Србије и НАТО (ИПАП) пописан у јануару и додао је да је данас разговарано и о томе како НАТО може да нам помогне у мигрантској кризи, односно да нам пружи техничку помоћ у шаторима и осталом, и да платимо само 30 одсто тренинга за наше официре код НАТО. - За нас је важно што је НАТО гарант неприсуства безбедносних снага Косова у општинама на северу Косова. Наставићемо да разговарамо и о спуштању тензија у нижем ваздушном простору - летови између Београда и Приштине - рекао је премијер Вучић. Он је додао и да је добио позив да у јулу посети седиште НАТО у Бриселу. - Да не би било разних тумачења, желим да кажем оно што кажем и у Бриселу, Вашингтону и Москви, а то је да Србија жели добру сарадњу са НАТО, али има јасну политику војне неутралности - поручио је премијер Србије. - Не морамо да се сагласимо по питању неких ствари, јер ја не мислим да је Србија нити њено руководство чак било одговорно за догађаје из 1999. године, али видим добру будућност сарадње Србије и НАТО. Немамо никаквих непријатељстава. И не желимо од пријатеља да правимо непријатеље, као што смо радили у прошлости - поручио је премијер. На питање новинара какав је став НАТО због нашег односа према Русији, премијер није дао конкретан одговор: - Србија је самостална земља, никога не угрожава, али Србија није чланица НАТО, иако постоји добра сарадња, коју желимо да наставимо. Не мислим да је време за емоције, иако мислим да Столтенберг и остали јесу наши пријтељи. Мислим и да они нама имају нешто да кажу. И видим да је будућност у нашој доброј сарадњи. Ја радим у интересу наших грађана, ма колико неке одлуке нису популарне - одговорио је Вучић. Много конкретних ствари је договорено данас, а све, како је рекао Вућић, у интересу грађана Србије, борби против тероризма, бољој обучености наших војника и полицајаца. Столтенберг је на конференцији рекао и да ће мисија КФОР остати на Косову, а да се ради на томе да дође време када њено присуство неће бити потребно, док је Вучић нагласио да је Кфор гарант безбедности и очувања цркава и манастира на Косову, а НАТО гарант за неприсуство косовских снага безбедности у четири општине на северу Косова. Премијер је рекао и да Србија остаје војно неутрална, да види добру будућност у односима са НАТО, али и подсетио да има традиционално добре односе са Русијом. Он је навео да НАТО и Србија ни данас не морају да се сагласе по одређеним питањима из прошлости, али да је сигуран да постоји добра будућност у међусобним односима. Пре него што је саопштио добру вест и озваничио почетак нове ере у односима Србије и НАТО, Столтенберг је изразио поштовање за снажно лично лидерство премијера Вучић у вођењу Србије на путу ка ЕУ и НАТО, али и за допринос стабилности у целом региону. "За мене је долазак у Београд као долазак кући, јер сам ту живео, сећам се да сам први сладолед појео на Калемегдану", рекао је Столтенберг и додао "дивно је вратити се овамо". "Данас Србија игра значајну улогу на Балкану и тиме што пружа добродошлицу хиљадама избеглица, тиме што је председавајућа ОЕБС-у и што шаље своје војнике у мисије УН и ЕУ", приметио је Столтенберг, додајући да је дијалог Београда и Приштине веома важан, те Вучићу пренео: "охрабрени смо вашим бриљантним учешћем у њему". Састанку Вучића и Столтенберга присуствују и премијеров шеф кабинета Ивица Којић, министар полиције Небојша Стефановић и министар одбране Братислав Гашић. Званичну агенду посете чине активности на имплементацији „Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО“ (ИПАП), што је највиши степен сарадње уколико држава не намерава да постане чланица НАТО. Једна од тема и борба притив тероризма и улога Србије у томе у светлу последњих догађаја у Паризу. Вучић и Столтенберг ће током дана одржати и предавање на Факултету политичких наука. Први човек НАТО разговараће, како је најављено, и са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем и министром одбране Братиславом Гашићем. Столтенберг је у дводневну посету Србији стигао у четвртак, а на аеродрому "Никола Тесла" дочекао га је премијер Србије. Столтенберг је дочекан по старом српском обичају, уз погачу и со, али и гарду Војске Србије. Норвешки дипломата који је на челу западне војне алијансе долетео је авионом белгијске војске. Његов долазак на аеродрому у Београду пратио је велики број медијских екипа. Русија да се не меша у одлуку Црне Горе Одлуку о чланству Црне Горе у НАТО доносе Црна Гора и чланице Савеза и нико друуги нема право да се меша у такву одлуку, изјавио је Јенс Столтенберг. "Црна Гора је суверена и независна земља и као таква има право да одлучи о свом путу, укључујући безбедносне савезе чији део жели да буде", изјавио је Генерални секретар НАТО после разговора с премијером Србије Александром Вучићем. Столтенберг је додао да ће 28 земаља чланица на састанку министара спољних послова 1. и 2. децембра донети одлуку да ли ће Црној Гори бити упућен позив за чланство и да "ниједна трећа земља нема право да покуша да интервенише у том процесу". Русија је у четвртак позвала Црну Гору да преиспита одлуку о чланству, оцењујући да би њен пријем у НАТО био "исхитрен", да би "озбиљно нарушио традиционално, пријатељске односе" две државе, те да би довео у питање "комплетан рад на формирању општеевропске архитектуре безбедности". "Било какво мешање Русије може да доведе до јачања спремности да се Црна Гора позове да постане члан НАТО", рекао је Столтенберг. Истакавши да је основни принцип савеза да се поштују одлуке појединачних суверених држава, Столтенберг је рекао да НАТО поштује ако нека држава не жели да буде чланица тог савеза. "Ниједна држава није силом натерана да постане чланица НАТО", додао је Столтенберг. БЕОГРАД - Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг истакао је данас у Београду да након терористичких напада у Паризу није било активирања Члана 5 НАТО споразума, који предвиђа да ако једна чланица алијансе буде нападнута то представља напад на све, оценивши да борба против тероризма није борба запада и муслиманског света. "Ово није борба запада и муслиманског света", рекао је Столтенберг, наводећи да су муслимани у првој линији борбе против тероризма врло често и прве жртве и да је потребно подржати их у тој борби. Генерални секретар НАТО казао је на конференцији за штампу после разговора са премијером Александром Вучићем да све земље чланице алијансе доприносе и играју своју улогу у борби против Исламске државе. Он је подсетио да је тај Члан 5 био активиран само једном, након погибије неколико хиљада људи 11. септембра у САД, али и да се то није десило у случају терористичких напада у Мадриду и Лондону. "Али постоји много других начина на који НАТО може допринети", рекао је Столтенберг и навео да су САД као водећа земља у НАТО такође и водећа нација у међународној коалицији која се бори против Исламске државе. Како је навео, НАТО ће наставити то да ради, али такође истакао је важну улогу у стабилизацији земаља у којима је пуно насиља и нереда, а који могу да се прелију на друге државе. То је, како је рекао, разлог присуства НАТО у Авганистану са циљем борбе против тероризма, као и да та земља не буде уточиште за терористе, те да то исто НАТО ради у Ираку И Јордану, а да у том смислу сарађује и са другим земљама. Коначно, актуелне вести из Малија, према његовим речима, показују да је борба против терориста веома важна. (Блиц-Танјуг) |