Gardijen: Kolaps evra je neizbežan

Evropska valuta suočava se sa neizbežnim krahom, juče su saopštili u vodećoj francuskoj banci. Stratezi iz Pariske „Sosijete ženeral“ banke rekli su da bi svako spašavanje ugrožene grčke ekonomije samo prestavljalo lepljenje flastera i prikrivanje dubinskih pukotina u evrozoni.

Oštro upozorenje usledilo je u trenutku kada evro opet gubi na vrednosti, a očajni pokazatelji rasta povećavaju šansu za „dvostrukom“ recesijom.

Tvrdnje da bi evro mogao da srlja ka potpunoj propasti naročito su poražavajuće s obzirom da dolaze iz jedne od najstarijih i najvećih francuskih banaka.

U dopisu investitorima, strateg Sosijete ženeral banke Albert Edvards saopštio je: „Smatram da postoji malo toga što se može učiniti kako bi se pomoglo drugim zemljama evrozone, osim privremenog ulivanja samopouzdanja „lepljenjem flastera“, pre nego što usledi konačni slom evrozone“, dodavši da „svaka pomoć Grčkoj samo odlaže neizbežni kolaps evrozone“.

Ova zabrinjavajuća izjava došla je dan nakon što su lideri Evropske Unije obećali „odlučnu i koordinisanu“ akciju podrške grčkim javnim finansijama koje su u rasulu, ali i razočarali trgovce hartijama od vrednosti time što nisu pružili detaljnije informacije. One se očekuju početkom sledeće nedelje, a u međuvremenu tržišta su u stalnom kolebanju, zahvaljujući strahu da će političke podele između bogatih članica evrozone onemogućiti akciju spasavanja.

Euro je juče pao za skoro 1%, na 1.357$, što znači da je od novembra izgubio 10% vrednosti. Funta je skočila na 1.14 evra.

Upozorenje francuske banke izazvalo je reakciju Metsa Persena, direktora instituta „Otvorena Evropa“, koji se zalaže za reforme u Briselu. On je izjavio da „se evrozona suočava sa ozbiljnom krizom. Epizoda sa Grčkom učinila je mane koje evro-projekat gaji od samih početaka bolno očiglednim“. „Čak i ako Grčka primi jednokratnu pomoć, to neće rešiti pravi problem – ogromnu razliku u konkurentnosti između najbogatijih i najsiromašnijih članica evrozone. Da bi se te razlike prevazišle, Evropskoj Uniji bili bi potreban jedinstven budžet i usaglašeni porezi kako bi mogla da preraspoređuje svoje resurse“.

G. Edvards tvrdi da su Portugalija, Irska, Grčka i Španija suviše ekonomski slabe da bi mogle da ispune rigorozne uslove članstva u evrozoni. Zemlje koje su izrazito nekonkurentne svoje ekonomije mogu pomoći smanjivanjem kamatnih stopa i devalvacijom. Međutim, sa evrom to nije moguće, budući da se radi o jedinstvenim ekonomskim standardima za sve. Posledice toga su da slabe, skrajnute članice evrozone moraju proći kroz godine teške deflacije i nestabilnog životnog standarda i preduzeti drakonska srezivanja budžeta kako bi se prilagodile.

Martin Feldstin, profesor Harvarda i skeptik po pitanju evra juče je rekao da jedinstvena valuta „ne funkcioniše“ zato što vlade članice nemaju dovoljno podsticaja da svoj javni dug drže pod kontrolom. „Mnogo je razloga da se prave veliki budžetski deficiti, a malo posledica sve dok ne nastupi kriza“, kazao je.

(Gardijen)