Гардијен: Колапс евра је неизбежан

Европска валута суочава се са неизбежним крахом, јуче су саопштили у водећој француској банци. Стратези из Париске „Сосијете женерал“ банке рекли су да би свако спашавање угрожене грчке економије само престављало лепљење фластера и прикривање дубинских пукотина у еврозони.

Оштро упозорење уследило је у тренутку када евро опет губи на вредности, а очајни показатељи раста повећавају шансу за „двоструком“ рецесијом.

Тврдње да би евро могао да срља ка потпуној пропасти нарочито су поражавајуће с обзиром да долазе из једне од најстаријих и највећих француских банака.

У допису инвеститорима, стратег Сосијете женерал банке Алберт Едвардс саопштио је: „Сматрам да постоји мало тога што се може учинити како би се помогло другим земљама еврозоне, осим привременог уливања самопоуздања „лепљењем фластера“, пре него што уследи коначни слом еврозоне“, додавши да „свака помоћ Грчкој само одлаже неизбежни колапс еврозоне“.

Ова забрињавајућа изјава дошла је дан након што су лидери Европске Уније обећали „одлучну и координисану“ акцију подршке грчким јавним финансијама које су у расулу, али и разочарали трговце хартијама од вредности тиме што нису пружили детаљније информације. Оне се очекују почетком следеће недеље, а у међувремену тржишта су у сталном колебању, захваљујући страху да ће политичке поделе између богатих чланица еврозоне онемогућити акцију спасавања.

Еуро је јуче пао за скоро 1%, на 1.357$, што значи да је од новембра изгубио 10% вредности. Фунта је скочила на 1.14 евра.

Упозорење француске банке изазвало је реакцију Метса Персена, директора института „Отворена Европа“, који се залаже за реформе у Бриселу. Он је изјавио да „се еврозона суочава са озбиљном кризом. Епизода са Грчком учинила је мане које евро-пројекат гаји од самих почетака болно очигледним“. „Чак и ако Грчка прими једнократну помоћ, то неће решити прави проблем – огромну разлику у конкурентности између најбогатијих и најсиромашнијих чланица еврозоне. Да би се те разлике превазишле, Европској Унији били би потребан јединствен буџет и усаглашени порези како би могла да прераспоређује своје ресурсе“.

Г. Едвардс тврди да су Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија сувише економски слабе да би могле да испуне ригорозне услове чланства у еврозони. Земље које су изразито неконкурентне своје економије могу помоћи смањивањем каматних стопа и девалвацијом. Међутим, са евром то није могуће, будући да се ради о јединственим економским стандардима за све. Последице тога су да слабе, скрајнуте чланице еврозоне морају проћи кроз године тешке дефлације и нестабилног животног стандарда и предузети драконска срезивања буџета како би се прилагодиле.

Мартин Фелдстин, професор Харварда и скептик по питању евра јуче је рекао да јединствена валута „не функционише“ зато што владе чланице немају довољно подстицаја да свој јавни дуг држе под контролом. „Много је разлога да се праве велики буџетски дефицити, а мало последица све док не наступи криза“, казао је.

(Гардијен)