Гардијан: Национални приоритети односе превагу над заједничким ставовима ЕУ

Национални приоритети односе превагу над заједнички ставовима Европске уније у вези са кризом, оцењује британски "Гардијан", после Самита Уније у Бриселу. ЕУ суочена са опасношћу од нове "гвоздене завесе" између њених богатих и сиромашних чланица, упозорава мађарски премијер Ференц Ђурчањ.

Иако је окончан сложним ставом учесника да је очување заједничког тржишта један од путева за излазак из садашње кризе, јучерашњи Самит Европске уније је показао да национални приоритети односе превагу, а то у опасност доводи кључна европска достигнућа у последње три деценије - јединствено тржиште, јединствену валуту и уједињење континента после пада Берлинског зида, оцењује лондонски "Гардијан".

И сви други британски листови опширно извештавају о Самиту, а већина у први план ставља изјаву мађарског премијера Ференца Ђурчања да је ЕУ суочена са опасношћу од нове "гвоздене завесе", овог пута између њених богатих и сиромашних чланица.

Ђурчањ је упозорио да би, ако помоћ изостане, милиони грађана источне Европе могли да похрле на богатији Запад у потрази за послом.

"Гардијан" истиче да је председник Француске Никола Саркози остао при раније критикованим мерама за спас аутомобилске индустрије те земље, оштро нападајући начин на који је британска влада огромним новцем спасавала своје банке.

Немачка канцеларка Ангела Меркел није прихватила идеју о бржем уласку чланица у еврозону, као начину да се сачувају од кризе.

Читав скуп је, међутим, обележило одбијање Уније да, на позив Мађарске, финансијски притекне у помоћ погођеним источноевропским чланицама, пренео је Би-Би-Си.

Уочи јучерашњег самита у Бриселу, поједини источноевропски лидери упозорили су да се подиже нова "гвоздена завеса" у Европи, оптужујући своје западне партнере да протекционистичким мерама, а на рачун источних суседа, спасавају своје банке и аутомобилске индустрије.

На самиту су пукотине донекле закрпљене договором да се поштују правила слободног тржишта.

"Мислим да објективно можемо да кажемо да је постигнут значајан степен сагласности о потреби да се унутар Европске уније избегну једностране протекционистичке мере. То је суштина закључака овог састанка", рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Иако су у Брисел дошли дубоко подељени, лидери су били свесни да је улог огроман и да је опстанак јединственог тржишта и статуса Уније као највећег трговинског блока у свету озбиљно доведен у питање, пркоментарисао је Би-Би-Си.

Чуло се и обећање да ниједна земља неће бити остављена на цедилу. Летонија и Мађарска већ су добиле неколико милијарди евра помоћи, али Будимпешта тражи много више. Предложила је пакет помоћи источноевропском региону од читавих 230 милијарди долара.

Тај предлог је глатко одбачен, зато што је нереалан, признао је премијер Летоније у оставци Ивас Годманис, чија је влада пала као прва жртва рецесије.

"Ситуација је свугде тешка. Сумњам да је Немачка, која би била највећи давалац средстава, спремна да тако нешто финансира. ЕУ жели да помогне, али у разумној мери. Сигурно неће бити довољно да се појавимо и да кажемо - ми смо из источне Европе, дајте нам паре. То није реално", оценио је Годманис.

Ни у такозваном источном блоку Уније не влада потпуно јединство, оценио је дописник из Брисела лондонског "Економиста" Дејвид Рени.

"Владе Пољске и Чешке, чије привреде још нису у тако очајној ситуацији као мађарска и летонска, не желе да се ствари генерализују. Оне воде борбу на два фронта - против протекционистичких тенденција западних чланица, али и против наметнутог утиска да је цела источна Европа некакво подручје погођено катастрофом, јер то одвраћа инвеститоре", сматра Рени.

(РТС)