Габријел Ескобар за РТС: САД подржавају француско-немачки предлог. Нема рокова за договор Београда и Приштинe, али радимо на убрзавању

Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар у интервјуу за РТС-а рекао је да нема рокова за договор Београда и Приштине. Није ми познато да европски предлог захтева хитно решење у року од неколико недеља, али свакако захтева веома брз напредак у дијалогу, каже Ескобар.

Габријел Ескобар рекао је да САД подржавају француско-немачки предлог, али да нема никаквих рокова. У наставку следи цео интервју који је Ескобар дао за емисију "Око магазин" на РТС-у.

Господине Ескобар, јесте ли донели неке рокове?

– Не, апсолутно не. Не знам одакле је то потекло, али нема рокова.

Али поменули сте да би у року од неколико недеља могло да се дође до решења. Шта то значи?

– Рекао сам да постоји француско-немачки предлог који подржавамо. То је предлог који треба размотрити и који ће нам помоћи да веома брзо остваримо напредак у дијалогу. Нисам одређивао никакве рокове за то и тај предлог је и даље у контексту дијалога који води ЕУ. Као прво, није на нама да постављамо рокове, али колико ми је познато, нису их поставили ни Европљани.

Да, али помињане су недеље.

– Да, помињане су недеље, али мислим да то значи да овај предлог треба веома пажљиво размотрити и треба га посматрати у контексту онога што се дешава у Европи. Европа се суочава с једном од највећих криза од Другог светског рата и важно је консолидовати нашу заједницу, створити стабилност у Европском простору док се бавимо кризом у Украјини. Зато је идеја напретка ка стварању стабилне ситуације на Балкану у овом тренутку апсолутно важна. Што пре размотримо прилике да то постигнемо, то ће бити боље.

Мислите ли да је могуће постићи било какво решење у року од неколико недеља?

– Није ми познато да европски предлог захтева хитно решење у року од неколико недеља, али свакако захтева веома брз напредак у дијалогу.

Шта је са 24. фебруаром који је помињан?

– Не знам одакле је то потекло, али то апсолутно није тачно.

То значи да се 24. фебруара неће догодити ништа посебно колико је вама сад познато?

– Не. У ствари, видео сам неке извештаје. Нема претњи, нису планиране никакве санкције. С нашег становишта, и Србија и Косово су важни, конструктивни партнери и све то треба да буде урађено у контексту дијалога који води ЕУ.

Зашто сте тражили од Приштине да одложи своју политику с увођењем регистарских таблица на десет месеци? Је ли то само леп округао број, или постоји неко дубље значење?

– Не, спровођење је почело у току лета. Тада смо затражили одлагање примене од годину дана да бисмо се боље припремили, да би се они сами боље припремили. Отад су прошла два месеца, тако да и даље тражимо преосталих десет месеци.

У суштини, рок остаје исти, први септембар?

– Тако је.

Значи то је исти рок као раније?

– Циљ је, мање-више, био први септембар, али ми смо затражили да то буде први септембар следеће године.

Шта ако Приштина то одбије? Ако кажу, извините, не можемо да вас послушамо, морамо ово да спроведемо?

– Наш разговор о томе је и даље у осетљивој фази. Заиста се надам да ће продужити рок, надам се да ће прихватити захтев земаља Квинте и лични захтев државног секретара да то одложе да би примена била мање хаотична и да би се стекли услови за ваљано спровођење.

Шта то значи? Шта ће се десити за тих десет месеци?

– Током тих десет месеци од њих ће се захтевати да обаве информативну кампању, да обаве више консултација са заједницама које ће бити погођене тиме и да буде више координације с међународном заједницом.

Јесте ли у разговорима с Приштином поменули Заједницу српских општина? Постоје ли неки рокови за то?

– Не, нема рокова, али верујемо да је то постојећа обавеза која мора бити испуњена. И да, увек покрећем то питање с косовским властима.

У року од неколико недеља, за десет месеци, или за десет година, како сад изгледа?

– Сада. То је постојећа обавеза и једина обавеза у оквиру бриселског дијалога која је прошла кроз косовску скупштину. Зато је од кључне важности да се реши то питање кад размишљамо о заједници на северу Косова и о томе како они могу да остваре своја права и као грађани Србије и као грађани Косова. Они имају право да учествују у културном, друштвеном и политичком животу Србије у складу с Уставом Србије и на основу свог држављанства Србије, али имају право и на пуну заштиту институција Косова на основу свог косовског држављанства. Зато је оснивање Заједнице српских општина кључни предуслов за остваривање напретка.

Шта мислите, да ли Срби и њихова имовина на Косову безбедни у овом тренутку? Од почетка ове године било је више од сто национално мотивисаних напада на Србе и њихову имовину. Не бих рекао да је то сјајна атмосфера за постизање стабилног решења.

– Јасно смо ставили до знања да су безбедност и добробит те заједнице од апсолутне важности за стабилност региона у целини. Мислим да косовска влада то схвата и слажу се с нама. Цела међународна заједница је фокусирана на то да та заједница буде заштићена и то не само кроз косовске институције. Имамо и Еулекс и Кфор који су изузетно фокусирани на безбедност те заједнице и наставићемо да изражавамо озбиљну забринутост поводим свих напада, свих инцидената и посвећује се много пажње добробити те заједнице.

Правите ли неке процене? Шта се дешава с информацијама које добијате?

– Важно је да смо спремни да озбиљно размотримо забринутост те заједнице ако постоји. И схватамо је озбиљно. Наша амбасада у Приштини је у честом контакту с том заједницом. Програми УСАИД-а су усмерени на стварање одређених институција и одређених путева сарадње како бисмо могли да разрешимо забринутости уколико постоје, у координацији с Владом Косова. Сви су фокусирани на добробит те заједнице.

Да ли је сада добра атмосфера? Има ли по вашем мишљењу напетости између Београда и Приштине? Каква је атмосфера за убрзавање процеса тражење решења?

– Постоје два подстицаја за овај дијалог. Дијалог под окриљем ЕУ мора бити много више стратешки, а не само инструмент за решавање криза попут ове с регистарским таблицама и налепницама и томе слично.

И Заједница српских општина.

– Не, Заједница је стратешко питање и треба да буде основана. Али говорим о подизању нивоа хитности дијалога и постизања стабилног решења између Србије и Косова. Мислим да је сад прави тренутак. Мислим да је било неких позитивних и негативних трендова у Европи. Негативни су, свакако, претње безбедности и стабилности које долазе од Русије, али позитивно је што је Балкан и даље простор огромних економских могућности. Једна од ствари о којима сам разговарао с градоначелницима са севера Косова је чињеница да се они налазе на стратешкој локацији између три чланице иницијативе Отворени Балкан. То значи да у оквиру онога о чему смо разговарали у погледу односа између Србије и Косова постоје могућности које могу довести до неких веома повољних резултата.

Шта је с напетостима? Шта мислите о томе? Осећате ли их?

– Осећам их. Осећам забринутост те заједнице, осећам да постоји недостатак поверења, али осећам и да се косовска страна труди да премости тај јаз. Обавио сам много разговора с премијером и председником Косова у којима су они представили своје напоре да допру до те заједнице. Зато мислим да постоји добра воља с обе стране, мислим да конструктивном сарадњом с Београдом и Приштином можемо помоћи да се учини нешто за ту заједницу и не само за ту заједницу, већ за регион у целини.

Поменули сте дијалог између Београда и Приштине под окриљем ЕУ. Која је улога САД и америчког изасланика? Да ли доносите штап?

– Не, ми смо кредибилан и важан глас у том процесу. Тај дијалог мора бити под окриљем ЕУ из много разлога. У Европи сте. Главна тежња вам је улазак у ЕУ. Кад се дође до тих решења, она морају водити ка европским интеграцијама. Међутим, ми их подржавамо политички, економски, технички и имамо своје билатералне канале којима помажемо да стране дођу до обострано задовољавајућег решења. Веома активно подржавамо дијалог, али он се одвија и одвијаће се под окриљем ЕУ.

Рекли сте да ЕУ води дијалог, али моћ долази из САД, зар не?

– Не. Не бих потцењивао утицај и капацитет ЕУ. Они су постигли изузетне ствари на Западном Балкану. У ствари, свака позитивна ствар на Западном Балкану – од Дејтона, преко будућег исхода разговора Косова и Србије – постиже се кроз сарадњу ЕУ и САД. То је добитна формула и наставићемо да је примењујемо.

Само кажем да постоји снажно уверење да се било какво решење може постићи једино ако САД изврше притисак.

– Ја то не бих назвао притиском већ ангажовањем, помоћи и улагањем у грађење капацитета. О томе се ради. Није ми намера да користим штап како бих унапредио дијалог. Намера ми је да користим сарадњу и иноватиције да би се дошло до заиста позитивних решења у региону у ком већ постоје многи позитивни трендови.

То онда може потрајати. Не можемо говорити о брзим решењима.

– Мислим да се веома брзо можемо договорити о томе како да кренемо напред.

Без притиска?

– Да, мислим да се кроз дијалог и сарадњу то може постићи без притиска. Мислим да постоје многе могућности, пре свега економске.

Које су ваше главне примедбе на рачун Београда и Приштине?

– Какве примедбе?

На њихову политику. Шта вам се не допада?

– Не бих рекао да имамо примедбе. Забринути смо што дијалог не напредује. Верујемо да обе стране треба конструктивно да се укључе у дијалог који води ЕУ, обе стране треба да примене постојеће споразуме и обе стране треба да се обавежу на мирно решавање свих спорова.

Да ли би САД подржале компромис који не укључује узајамно признање, јер се стално понавља да САД подржавају узајамно признање?

– САД подржавају узајамно признање. Сматрамо да би то било најбоље за регион. Али суштина дијалога је да две стране нађу решење које им одговара. Ако постоји решење које одговара обема странама...

Без узајамног признања?

– Ако се две стране договоре, да.

Значи, нећете вршити притисак да се то деси?

– Стално користите реч "притисак". Не бих то назвао притиском, већ подстицајем. Морамо наћи веома одржив крајњи резултат који одговара обема земљама. Наш став је све време био да је признање вероватно најбоље решење, али ако две стране нађу другачије решење, подржаћемо га. Међутим, у међувремену морамо остати укључени у дијалог, морамо спречавати било каква сукобљавања и било какву врсту насиља између двеју страна које би дестабилизовало цео регион.

Само сам хтео да објасним да користим реч "притисак" јер постоји осећај притиска, посебно сада, у овој фази.

– Заиста желим да људи схвате да у овом тренутку имамо партнерски однос са Србијом. Тај однос се убрзано побољшава и обе стране имају користи од тога. Желимо да искористимо тај позитивни замах и економски напредак и друштвени и културни напредак у региону као део подршке дијалогу.

Али без притиска?

– Како ви дефинишете притисак?

Кад морате да урадите нешто што не желите.

– Ако мислите на санкције, или економску блокаду, или политичку изолацију, не видим да ће се то десити.

Добро, шта следи?

– Наставићемо да се консултујемо с оба главна града, специјални изасланик ЕУ ће посећивати регион и наставити да разматра француско-немачки предлог и да тражи начине за тумачење тог предлога који нам могу дати јасан стратешки оквир за напредак преговора.

(РТС)