Габријел Ескобар: Лајчак има одличне предлоге у вези са таблицама. Србија и Косово да не милитаризују ситуацију

Србија и Косово треба да се уздрже од штетне реторике, разговарају о питању регистарских таблица у Бриселу, и не милитаризују тренутну ситуацију на граници, поручио је у ексклузивном разговору за Глас Америке Габријел Ескобар, заменик помоћника државног секретара за евопска и евроазијска питања и нови изасланик Стејт департмента за Западни Балкан. Ескобар, који је претходно био заменик америчког амбасадора у Србији, а функцију је почетком септембра преузео од Метјуа Палмера, каже да су САД интензивно ангажоване са европским партнерима због појачаних тензија између Србије и Косова и да се надају напретку у наредних недељу дана.

“Верујемо да обе стране треба да се уздрже од штетне реторике и усмере пажњу и енергију на дијалог под покровитељством ЕУ, дијалог који ми стопроцентно подржавамо”, каже Гарбијел Ескобар и додаје да је у свакодневном контакту са Мирославом Лајчаком, представником ЕУ за дијалог Србије и Косова.

“Он има неке одличне предлоге, покушава да обе стране, када је реч о питању регистарских таблица, доведе у Брисел да разговарају о одрживом решењу, и постоје нека добра решења, али на двема странама је да се договоре да разговарају о томе, оду у Брисел и размотре то питање. Међутим, мислим да је на обе стране задатак да не милитаризују ово питање, да не шаљу специјалне јединице у место где постоји КФОР и где нема потребе за тим. Тако да бисмо, у вези са питањем таблица, волели да видимо неки помак у Бриселу негде у наредних седам дана”, каже Ескобар у разговору за балканске сервисе Гласа Америке, који је водио шеф Албанског сервиса Арбен Џиџо.

Амерички дипломата додаје да је потребно решавати много непосредних питања, као што су питања несталих особа и енергетике - уз нагласак да све треба да се одвија кроз дијалог.

САД се залажу за решење засновано на међусобном признању две земље и подржавају дијалог под покровитељством ЕУ, али тај процес траје већ 10 година без много напретка. На питање да ли је време за нови приступ Ескобар каже да је време да се обнове напори на дијалогу.

“Дијалогу је потребна подршка, европска подршка”.

Глас Америке: Шта значе обновљени напори?

Ескобар: Рекао бих да, уз дужно поштовање према европским колегама, људи у региону нису увек сигурни да их Европа жели, тако да Европа мора да им пошаље поруку да ће те земље бити чланице ЕУ и да ће бити чланице у неком разумном року. Дијалог Косова и Србије је део тих напора, али се они односе на цео региону, укључују Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Црну Гору, тако да порука мора да буде јавностима тих земаља да ће бити део Европске уније.

Глас Америке: Један од проблема за ЕУ је недостатак јединства, пет чланица није признало Косово? Да ли ће САД извршити одређени притисак на те земље да признају Косово?

Ескобар: Мислим да ће се то, на крају, догодити ако буде напретка у процесу који води ЕУ.

Глас Америке: Мислите, доћи ће до признања од стране тих чланица?

Ескобар: Да, то је део пакета. То не значи да оне не мисле да Косово и Србија не треба да буду део Европске уније на крају, него да су те земље из својих разлога одлучиле да сачекају и виде исход дијалога и зато је дијалог важан.

Глас Америке: Да ли мислите да ће Косово и Србија успети да постигну свеобухватно решење за време првог мандата Бајденове администрације?

Ескобар: Надам се, јер треба да кренемо да решавамо друга питања, а то су кандидатура за чланство у ЕУ и економска интеграција целог региона.

“Србија поуздан партнер; културни идентитет не може да постане политички императив”

Глас Америке: Један од ваших претходника Хојт Ји упозорио је српске лидере да не могу да седе на две столице ако су столице сувише удаљене, мислећи, наравно, на САД и ЕУ са једне, и Русију и Кину са друге стране. Од тада, Србија се све више приближава Русији и Кини, од куповине војне опреме и вакцина против Ковида од обе земље, преко споразума о привреди и инфраструктури са Кином, преко јачања културних и верских веза са Русијом. Како САД гледају на тај тренд и да ли се Србији и даље верује као поузданом партнеру у региону?

Ескобар: Рекао бих да је Србија добар партнер, у многим областима, у сарадњи агенција за спровођење закона, у неким иницијативама у домену миграције… Они тесно сарађују са нама на многим питањима, многим регионалним и билатералним питањима, а такође су и економски покретач целог региона и отворени су за економску интеграцију са остаком региона. И председник Вучић нас уверава да, док напредује са иницијативом Отворени Балкан, отворен је за сарадњу свих шест. Тако да питање није да ли се Србија креће ближе западу, јер 70 или 80 одсто њене економије је везано за запад, већи део српске дијаспоре је на ападу, већина инвестиција долази са запада... питање је да ли може да јавност увери да је то чињеница. Део проблема је што људи не разумеју да Русија не инвестира у Србију, Русија не даје Србији хуманитарну помоћ, нисам сигуран да Кина у инвестицијама нуди такав квалитет као ми. Хојт Ји је био у праву - Србија не може да седи на две столице, али мислим да је културно, економски, друштвено… она већ направила избор и на нама је да помогнемо да крену у том смеру на конкретне начине, кроз чланство у ЕУ.

Глас Америке: Како САД виде концепт “српског света” и недавне иницијативе председника Александра Вучића и других званичника да промовишу српски идентитет и “јединство” у региону? Да ли би тај тренд могао да дестабилизује регион?

Ескобар: Остаје да се види, али могу да вам кажем да не постоји конфликт, противречност, између тога да људи славе своју културу, и живе у некој другој земљи. У овој земљи ми славимо културу једни других. Али питање је да ли то онда постаје политички и војни императив и што се тога тиче ми апсолутно верујемо да су грађани различитих националности који живе у другој земљи - грађани земље у којој живе, имају обавезе према њој, а земље споља не треба да те две ствари мешају. Зато је то веома збуњујуће питање за људе у региону, за људе у Косову, Црној Гори, и Северној Македонији, али верујемо да Балкан као мултиетнички део света има много тога да слави у смислу културе. Политичка динамика и политички императиви који проистичу из етничке припадности - то је друга прича.

Глас Америке: Поменули сте да Русија игра посебну улогу у Црној Гори. Шта ћете урадити да спречите дестабилизацију НАТО савезника?

Ескобар: Знам да се стално враћам на то, али европска интеграција и чланство у НАТО су веома важно средство, али су такође важне и поруке појединачним странкама и владама, да је увођење дестабилизујућих фактора у владе, и на владине положаје - веома забрињавајући феномен.

Глас Америке: Да ли вас брине присуство Русије и Кине у региону Балкана? Аналитичари кажу да Русија и Кина користе изостанак јаке америчке улоге да попуне тај вакуум?

Ескобар: Брине ме то, искрено, мислим да у европском простору земље треба да знају да имају друге опције поред Кине - економски гледано. Отварање канцеларије ДФЦ у Београду је било сјајан пример нашег анажовања у региону, тесно сарађујем са Америчком привредном комором, што је један од начина да се људи подстакну да гледају мимо Кине у великим инфраструктурним пројектима и инвестицијама, јер наше инвестиције долазе уз дугуорочне користи за регион. У случају Русије, мислимо да је много тога што Русија ради, мешајући се у унутрашња питања земаља Западног Балкана, а посебно Црне Горе, веома дестабилишуће, удаљава вас од пута европских интеграција и мултиетничког помирења.

Глас Америке: Који су, у целини, ваши приоритети за Западни Балкан и најхитнија питања која желите да решавате?

Ескобар: Постоје два веома важна питања. Прво, у средњем року, желимо бржу интеграцију Западног Балкана у Европску унију. Мислим да је направљен огроман напредак, историјски, културно и економски су те земље део Европе, и многе од земаља су већ обавиле изузетне реформе и за Европу су добра прилика. Деле исте вредности и имају заједничке интересе са остатком Европе. То ће бити приоритет. Уз то, пружити чланство у НАТО-у онима који су заинтересовани. То ће, очигледно, захтевати да тесно сарађујем са нашим европским партнерима од којих многи деле слична гледишта.

Други процес има много везе са размишљањима о томе шта ће Балкан бити за следеће генерације и зато смо испитивали економске опције. Западни Балкан је подручје пуно прилика, те земље су динамичне, имају сјајне универзитете, квалификоване људе, али нажалост многи од тих људи не виде прилике у својој земљи и одлазе, и то ће постати стратешки проблем не само за земље Балкана него и Европу и САД такође. Врло сам заинтересован за сва та питања, и идеје о економској интеграцији, јер ако гледате Западни Балкан као целину, у теорији можете да имате економску групу од шест земаља, можда и више, око 20 милиона људи, са око125 милијарди долара бруто националног дохотка, и са стопом раста од чак 5 одсто, тако да бисте били регион Европе који се најбрже развија, и то је узбудљиво за нас политички, а мислим да ће бити подстицајно за америчке инвеститоре.

(Глас Америке)