Габор Бодиш: Мађарска поново у магарећој клупи

Будимпешта - Досад најоштрија критика на рачун мађарске десничарске владе (у свом називу још увек младих демократа, Фидес) појавила се у Вашингтон посту у форми уводника. Лист наводи да ЕУ и НАТО не смеју дозволити да се у једној од њених чланица угрожавају основни принципи демократије. Ако десничарски популиста Виктор Орбан не повуче уставне промене, како то препоручује Савет Европе, онда Мађарској треба увести санкције.

Тако Мађарска после годину и по дана када је била под паљбом због медијског закона (свемоћног Медијског савета састављеног искључиво од Фидесових делегата) поново има добру шансу да буде стављена у магарећу клупу ЕУ. То практично значи да би Будимпешти могло бити одузето право гласа, а и један део средстава од Уније.

Посматрачу се чини да је начин како су усвојене поменуте уставне промене, а не и сам садржај, она последња кап која је изазвала оштре реакције.

Сама идеја да се већ четврти пут мења Основни закон, усвојен од Фидесове двотрећинске већине, настала је због неколико одлука Уставног суда, који упркос чињеници да су у њему већ у већини Фидесове присталице, донео низ одлука које поништавају спорне одлуке Парламента. Зато је власт нашла формулу, којом ће предупредити сваку будућу, па чак и бившу одлуку непослушног Уставног суда. Све треба увести у устав, па његов суд не може да поништи нешто што се налази у основном документу земље. Тако су везане руке Уставног суда, с тим да промењени устав сада већ прописује и то да тај суд не може да се позове да своје раније одлуке. Правници кажу да је то нонсенс, а влада каже да је све у складу духа и слова Европске уније. Министар иностраних послова Јанош Мартоњи и остали који су задужени да страним партнерима објашњавају потезе Орбанове владе, кажу да је све то учињено на захтев Уставног суда, чије су надлежности овим променама чак и проширене (!).

Иначе, према најновијој верзији Основног закона породица је само заједница жене и мушкарца, парламент одређује која верска заједница може добити државну дотацију (треба да сарађује са државом ради јавног интереса), политичке рекламе за време кампање могу се емитовати само на јавним ТВ каналима, слобода говора не сме да буде усмерена против дигнитета мађарске нације (ма шта то значило), студенти на државном буџету морају "одужити" своје стипендије у земљи и само после тога могу да оду у иностранство (око пола милиона младих Мађара живи у Западној Европи, Лондон је четврти највећи "мађарски" град на свету), локалне власти могу казнити бескућнике због спавања на јавним местима.

Неколико дана пре глатког усвајања ових промена и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је говорио телефоном са мађарским премијером да га одврати од промена и да га наговори да их прво преиспитају Савет Европе и Венецијанска комисија. Исто је учинио и председник Европског парламента Мартин Шулц. Обојица су после и писма написали. Узалуд, Орбан се није дао преусмерити.

Онда су кренуле и критике, не само западне штампе, него и политичара, укључујући и Ангелу Меркел. Дипломатски је најболнија одлука председнице парламента Баварске, Барбаре Стам (иначе из ЦСУ, баварске Хришћанско-социјалне уније, досад Фидесу најближе немачке странке), која је одбила да прими председника мађарског парламента Ласла Кевера (носилац партијске књижице број један). Стамова је образложила одлуку тиме да су мађарске уставне промене изазвале дубоку забринутост у ЕУ и Немачкој.

Комесар ЕУ Вивиен Рединг је запретила Будимпешти да ће због уставних промена закинути део средстава који припада Мађарској.

Ни на идејном плану Фидес не намерава да одступи од своје досадашње бескомпромисне националистичке политике. Најновији пример је додела највише новинарске награде Танчић Ференцу Санислоу, некадашњем репортеру МТВ, који се "прославио" једностраним, прохрватским извештавањем са балканских ратишта. Сада је коментатор на ултрадесничарској Телевизији Ехо и лајтмотив његових коментара је отворени антисемитизам и антиромско хушкање. Добитници те награде из претходних година масовно су почели да враћају ово признање.

Враћање у прошлост се наставља.

Премијер тражи доказе

Председник Европског парламента Мартин Шулц рекао је да га је мађарски премијер Виктор Орбан "оштро напао", пошто је изразио резерве због уставних промена. Шулц је рекао да је у четвртак, током самита Европске уније у Бриселу, атмосфера између лидера ЕУ и Орбана била ледена. Конференцију за новинаре коју је Орбан одржао Шпигел онлајн је описао као "борбену". "Ко може да понуди један једини доказ, чињеницу, могу ли рећи, на основу које би се могло тврдити да је оно што чинимо противно демократији", упитао је Орбан.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је поводом уставних промена у Мађарској казала да парламентарна већина не би требало да буде "злоупотребљавана", већ да са њом треба "веома пажљиво" поступати.

(Данас)