Francuska: Obeležavanje 70. godišnjice "Dana D", iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu

Dan D: Svet se seća heroja

Kan -- Francuski predsednik Fransoa Oland otvorio ceremoniju povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji uz poruku da je Dan D promenio svet i istoriju.

Oland je stigao helikopterom u Kan, položio venac kod spomenika žrtvama pre nego što se obratio okupljenima na počektu današnje komemoracije jedne od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu. On se posebno obratio civilima koji su bili svedoci iskrcavanja i borbi koje su usledile.

Danas je prvi put zvanično odata počast za 20.000 civila, koliko ih je ubijeno tokom 100 dana bitke za Normandiju, a na današnji dan pre 70 godina skoro 3.000 ih je stradalo pod bombama, gotovo koliko i savezničkih vojnika, prenosi francuski list "Figaro".

"Želim danas na 70. godišnjicu da nacija oda počast svima, civilima i vojnicima. Želeo bih da uloga žitelja Normandije bude priznata", rekao je francuski šef države u govoru pred spomen-obeležjem u Kanu.

On je podsetio da je taj dan, 6. jun, počeo nešto posle ponoći u buci i vatri, a završio se u suzama, "suzama patnje i suzama radosnicama na kraju 24 časa koji su promenili svet i zauvek obeležili Normandiju".

"Ta bitka bila je takođe i bitka civila", rekao je on i odao počast celim porodicama koje su doživele haos i borbe.

Rekao je da su svuda muškarci i žene svih uzrasta pohitali da pomognu ranjenima, da raščište krhotine, da prihvate povređene izlažući se i sami smrtnoj opasnosti. Njima je posvetio jedno mesto kod tog spomenika.

Nakon Olanda, govor je održao američki predsednik Barak Obama, koji je rekao da svet danas ne proslavlja samo pobedu, već priča priče o muškarcima i ženama koji su je stvarali.

"Da su moltive sačinjene od zvuka, zbog buke iznad Engleske te noći bi ogluveo ceo svet. Više od 150.000 duša je krenulo ka ovom pesku, što nije samo promenilo kurs rata, već kurs cele istorije. Danas ne slavimo samo pobedu, već pričamo priču za stare ratnike, koji staju u vrstu za one koji se nikada nisu vratili kući", rekao je Obama.

U moćnom govoru, kako ga ocenjuju strani izveštači, predsednik SAD rekao je da je posvećenost SAD slobodi ispisana krvlju na francuskoj obali.

Svetski lideri, među kojima američki i ruski predsednici Barak Obama i Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, britanska kraljica Elizabeta II u pratnji članova kraljevske porodice okupiće se danas na plažama Normandije da odaju počast vojnicima koji su učestvovali u iskrcavanju pre 70 godina.

Od oko 1.800 veterana koji prisustvuju ceremoniji, neki su danas prvi put ponovo u Normandiji otkako su se među 130.000 savezničkih vojnika iskrcali na normandijsku obalu, a većina je starija od 90 godina.

Na svečanost je pozvano 9.000 zvanica, a procenjuje se da ceremoniji prisustvuje i oko 150.000 građana, u regionu koji se već godinu i po priprema za ovu godišnjicu i gde je mesecima unazad bilo nemoguće naći smeštaj.

Glavni deo komemoracije 70. godišnjice biće posle podne na plaži u Uistreamu (Ouistreham), u prisustvu dvadesetak šefova država ili vlada.

Mnogo pažnje privlači činjenica da će na istom mestu, prvi put od izbijanja ukrajinske krize, biti svetske vođe, među kojima su Obama, Merkelova, Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Za bezbednost se brine oko 12.000 policajaca, vojnika i vatrogasaca.

Fransoa Oland pozdravio hrabrost Crvene armije

Francuski predsednik Fransoa Oland pozdravio je danas "hrabrost Crvene armije" i "odlučujući doprinos naroda nekadašnjeg Sovjetskog Saveza" u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.

"Želim da pozdravim hrabrost Crvene armije koja je daleko odavde, suočena sa 150 nemačkih divizija, bila sposobna da ih potisne, da ih pobedi", izjavio je Oland u govoru povodom 70 godina od iskrcavanja saveznika u Normandiji.

U društvu predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Petra Porošenka, Oland je istakao "odlučujući doprinos naroda nekadašnjeg Sovjetskog Saveza" pobedi saveznika nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Putin i Porošenko su danas prvi put razgovarali pre ceremonije, na ručku koji je Oland organizovao za svetske lidere.

Obeležavanje 70. godišnjice "Dana D", iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu

U Francuskoj se danas obeležava 70. godišnjica iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu.

Operacijom poznatom kao "Dan D" krenula je jedna od ključnih bitaka za pobedu nad nacističkom Nemačkom. Nešto pre ponoći 24 vatrometa osvetlili su nebo, kao što su ga osvetlila prva saveznička bombardovanja u noći između 5. i 6. juna 1944. koja su najavila oslobađanje Evrope od nacista.

Na francuskoj obali iskrcalo približno 160.000 savezničkih vojnika, u danas će se povodom jubileja okupiti oko 1.800 veterana.

Velik dan u istoriji čovečanstva okupiće i 29 svetskih lidera. Svečanoj ceremoniji prisustvovaće predsednik Barak Obame, nemačka kancelarka Angele Merkel, ali i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji dolazi bez obzira na trenutne sukoba sa Zapadom oko pitanja Ukrajine.

Među prisutnima će biti i novi šef ukrajinske države Petro Porošenko.

Kao što se često dešavalo na ceremonijama obeležavanja iskrcavanja u Normandiju - aktuelna politika neizbežno će i ove godine biti u centru medijske pažnje, jer - na obali Normandije zajedno će biti ruski predsednik Putin i novi šef ukrajinske države Petro Porošenko.

Zvanični susret (zasad) nije planiran, ali Kremlj ne isključuje da će "doći do kontakta".

"Dan D" okupiće lidere koji od početka najveće evropske krize posle Hladnog rata komuniciraju često - ali preko telefona i medija.

Kako primećuje američki "Blumberg", Vladimir Putin je ove godine "polu-dobrodošao" gost koji predstavlja "saveznika iz Drugog svetskog rata, neprijatelja iz Hladnog rata, posthladnoratovskog prijatelja u začeću i, u poslednje vreme, protivnika u borbi oko Ukrajine".

Putin je prvi put prisustvovao ceremoniji u Normandiji 2004, u atmosferi pomirenja Istoka i Zapada.

Domaćin jubileja, francuski predsednik Fransoa Oland, nije ni pomišljao da mu "otkaže pozivnicu" zbog ukrajinske krize.

"Možete da se ne slažete sa Vladimirom Putinom, ali ja nikad neću zaboraviti da je ruski narod izgubio milione života u Drugom svetskom ratu", istakao je Oland za "Frans 2".

U francuskom letovalištu Duvilu Putin se već sastao sa Olandom, a ima zakazane bilateralne susrete sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskim premijerom Dejvidom Kameronom... ruski predsednik poručio je da je spreman i za dijalog sa Obamom - ali, kako piše AFP, američki predsednik "nije ponudio zvaničan sastanak".

U jeku krize oko Ukrajine, šahovski velemajstor koji je poslednjih godina poznatiji kao kritičar Putina, Gari Kasparov zapitao se na svom Tviter nalogu zašto na ceremoniju nisu pozvani lideri Belorusije, Uzbekistana i Kazahstana, i "predvideo" da će dogodine, povodom 70. godišnjice Krimske konferencije u februaru, Putin verovatno ugostiti zapadne lidere u Jalti.

"Putin je pozvan na godišnjicu Dana D u Francuskoj sa zapadnim liderima!? Želeli su stručnjaka za invazije?", zajedljivo je "tvitovao" Kasparov nepuna tri meseca posle ruske aneksije Krima.

Godišnjice u senci politike

Invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, i 70 godina kasnije ostaje najveća pomorska invazija u istoriji, koja je uključivala više od dva miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice, a učestvovali su i i vojnici iz Australije, Belgije, Čehoslovacke, Grčke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Poljske.

Uprkos zajedničkoj pobedi nad nacizmom koja je usledila godinu dana kasnije, obeležavanja godišnjice "Dana D" često je bilo u senci politike.

Obeležavanje u Normandiji bojkotovao je i francuski ratni lider u agzilu i prvi posleratni predsednik Šarl de Gol, uvređen jer je bio isključen iz priprema za iskrcavanje, dok je američki predsednik Ronald Regan pretvorio četrdesetogodišnijicu iskrcavanja, 1984. godine, u pravu hladnoratovsku predstavu.

Te 1984. godine obeležavanju nije prisustvovao nemački kancelar Helmut Kol.

Prvi nemački kancelar koji je prisustvovao obeležavanju Dana D je Gerhard Šreder, a to se desilo čak dve decenije kasnije, 2004. godine.

Tradicionalno, obeležavanju prisustvuje i britanska kraljica Elizabeta II, koja 2009. nije bila na listi zvanica, zbog čega je izbio diplomatski skandal.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan D.

"Dan D" - dan odluke

6. juni 1944. je na Zapadu ušao u istoriju kao "Dan D", najverovatnije jer na engleskom "decision" znači odluka. To svakako jeste bio odlučujući dan u Drugom svetskom ratu.

Overlord je ime vojne operacije. I plaže u Normandiji na koje su se vojnici iskrcali, dobile su „vojna“ imena: „Juta“, „Omaha“, „zlato“, „mač“ i „Juno“. U to istorijsko iskrcavanje je bilo uključeno 14 nacija. Pored Amerikanaca, Britanaca, Poljaka, Kanađana i Francuza, svoje jedinice su imale i Grčka, Češka i Australija.

Vrhovni komandant savezničkih snaga u severnoj Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je kasnije postao 34. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Prethodnih meseci Ajzenhauer je već komandovao iskrcavanjem savezničkih trupa na Siciliji i na italijanskom kopnu.

Neposredno pred dugo planirani početak tajne operacije "Overlord", u Normadiji je izbilo nevreme sa jakim kišama i olujama. Zbog toga su vođe bile primorani da invaziju odlože za jedan dan – i započnu je u ranim jutarnjim satima 6. juna 1944.

Oko 160.000 vojnika se iskrcalo na pet delova velike plaže. Oni su napali utvrđenja takozvanog "Atlantskog zida" iza kojeg se ušančio nemački Vermaht. Nezaštićeni saveznički vojnici prvo su morali da trče kroz vodu, zatim preko plaža, potpuno vidljivi za neprijatelja: bili su to odredi smrti.

Od padobranaca su kasnije postali heroji, malo ih je preživelo. Oni su bili prvi koji su još po mraku skočili iza neprijatelja i tamo osvojili ključne pozicije. Neki od njih nisu kamuflirali samo lica, kao što se vidi na slici, već su korstili indijanske ratne boje i imali frizuru irokeza – kako bi uplašili neprijatelja.

Saveznici su prvo bombardovali plaže Normandije. U zaleđu je skočilo hiljade padobranaca, zatim je obali prišlo više od 1000 ratnih brodova i skoro 4200 brodova francuske obalske straže. Hiljade aviona i tenkova su korišćeni za podršku. Po okolnim selima, posebno po nemačkim položajima Vermahta, padala je kiša bombi.

"Operacija Overlord" je uspela između ostalog i zbog toga što je nemačko vođstvo bilo potpuno iznenađeno iskrcavanjem u Normandiji. Saveznici su se potrudili da nacističku Nemačku do poslednjeg trenutka drže u uverenju da će se iskrcavanje desiti nešto kasnije i nešto severnije, u mestu Kale.

Obmana je uspela: Vodeći nacistički vojni komandanti su bili uvereni da sebi mogu da priušte odsustvo - radi zabave u Parizu ili za odlazak kući. I legendarni general Ervin Romel je otputovao u južnu Nemačku na 50. rođendan svoje supruge. Na slici: Nemački Vermaht 1940. na obali Normandije, ne sluteći da će tu biti poražen, četiri godine kasnije.

Hitler je tog 6. Juna 1944. Bio u Obersalcbergu. "Špigl" piše da je on o invaziji bio obavešten tek ujutru oko 10 sati. Niko se nije usudio da probudi Firera.

Navodno je Hitler euforično reagovao, povikavši: "Vesti ne mogu biti bolje! Englezi su konačno tamo gde možemo da ih pobedimo."

Mada je invazija u Normandiji jedna od glavnih prekretnica Drugog svetskog rata, trajalo još jedanaest meseci dok rat u Evropi nije konačno završen. Mnogi vojnici koji su se borili u Normandiji, bili su zatim poslati u borbene misije u azijsko - pacifičkom regionu. Tamo je rat trajao do septembra 1945.

U sklopu operacije "Overlord" ubijeno je oko 57.000 savezničkih vojnika, 155.000 je ranjeno, 18.000 se vode kao nestali. Na nemačkoj strani je bilo je 200.000 mrtvih. Na dan kada je počela invazija podseća se svake godine. Pored predstavnika vlasti iz svih zemalja učesnica, često iz daleka dolaze i veoma stari veterani.

(B92-Tanjug-Dojče vele)