Француска: Обележавање 70. годишњице "Дана Д", искрцавања савезника у Нормандији у Другом светском рату

Дан Д: Свет се сећа хероја

Кан -- Француски председник Франсоа Оланд отворио церемонију поводом 70. годишњице искрцавања савезника у Нормандији уз поруку да је Дан Д променио свет и историју.

Оланд је стигао хеликоптером у Кан, положио венац код споменика жртвама пре него што се обратио окупљенима на почекту данашње комеморације једне од кључних битака у Другом светском рату. Он се посебно обратио цивилима који су били сведоци искрцавања и борби које су уследиле.

Данас је први пут званично одата почаст за 20.000 цивила, колико их је убијено током 100 дана битке за Нормандију, а на данашњи дан пре 70 година скоро 3.000 их је страдало под бомбама, готово колико и савезничких војника, преноси француски лист "Фигаро".

"Желим данас на 70. годишњицу да нација ода почаст свима, цивилима и војницима. Желео бих да улога житеља Нормандије буде призната", рекао је француски шеф државе у говору пред спомен-обележјем у Кану.

Он је подсетио да је тај дан, 6. јун, почео нешто после поноћи у буци и ватри, а завршио се у сузама, "сузама патње и сузама радосницама на крају 24 часа који су променили свет и заувек обележили Нормандију".

"Та битка била је такође и битка цивила", рекао је он и одао почаст целим породицама које су доживеле хаос и борбе.

Рекао је да су свуда мушкарци и жене свих узраста похитали да помогну рањенима, да рашчиште крхотине, да прихвате повређене излажући се и сами смртној опасности. Њима је посветио једно место код тог споменика.

Након Оланда, говор је одржао амерички председник Барак Обама, који је рекао да свет данас не прославља само победу, већ прича приче о мушкарцима и женама који су је стварали.

"Да су молтиве сачињене од звука, због буке изнад Енглеске те ноћи би оглувео цео свет. Више од 150.000 душа је кренуло ка овом песку, што није само променило курс рата, већ курс целе историје. Данас не славимо само победу, већ причамо причу за старе ратнике, који стају у врсту за оне који се никада нису вратили кући", рекао је Обама.

У моћном говору, како га оцењују страни извештачи, председник САД рекао је да је посвећеност САД слободи исписана крвљу на француској обали.

Светски лидери, међу којима амерички и руски председници Барак Обама и Владимир Путин, немачка канцеларка Ангела Меркел, британска краљица Елизабета II у пратњи чланова краљевске породице окупиће се данас на плажама Нормандије да одају почаст војницима који су учествовали у искрцавању пре 70 година.

Од око 1.800 ветерана који присуствују церемонији, неки су данас први пут поново у Нормандији откако су се међу 130.000 савезничких војника искрцали на нормандијску обалу, а већина је старија од 90 година.

На свечаност је позвано 9.000 званица, а процењује се да церемонији присуствује и око 150.000 грађана, у региону који се већ годину и по припрема за ову годишњицу и где је месецима уназад било немогуће наћи смештај.

Главни део комеморације 70. годишњице биће после подне на плажи у Уистреаму (Ouistreham), у присуству двадесетак шефова држава или влада.

Много пажње привлачи чињеница да ће на истом месту, први пут од избијања украјинске кризе, бити светске вође, међу којима су Обама, Меркелова, Путин, али и новоизабрани украјински председник Петро Порошенко.

За безбедност се брине око 12.000 полицајаца, војника и ватрогасаца.

Франсоа Оланд поздравио храброст Црвене армије

Француски председник Франсоа Оланд поздравио је данас "храброст Црвене армије" и "одлучујући допринос народа некадашњег Совјетског Савеза" у победи савезника у Другом светском рату.

"Желим да поздравим храброст Црвене армије која је далеко одавде, суочена са 150 немачких дивизија, била способна да их потисне, да их победи", изјавио је Оланд у говору поводом 70 година од искрцавања савезника у Нормандији.

У друштву председника Русије и Украјине Владимира Путина и Петра Порошенка, Оланд је истакао "одлучујући допринос народа некадашњег Совјетског Савеза" победи савезника над нацистичком Немачком у Другом светском рату.

Путин и Порошенко су данас први пут разговарали пре церемоније, на ручку који је Оланд организовао за светске лидере.

Обележавање 70. годишњице "Дана Д", искрцавања савезника у Нормандији у Другом светском рату

У Француској се данас обележава 70. годишњица искрцавања савезника у Нормандији у Другом светском рату.

Операцијом познатом као "Дан Д" кренула је једна од кључних битака за победу над нацистичком Немачком. Нешто пре поноћи 24 ватромета осветлили су небо, као што су га осветлила прва савезничка бомбардовања у ноћи између 5. и 6. јуна 1944. која су најавила ослобађање Европе од нациста.

На француској обали искрцало приближно 160.000 савезничких војника, у данас ће се поводом јубилеја окупити око 1.800 ветерана.

Велик дан у историји човечанства окупиће и 29 светских лидера. Свечаној церемонији присуствоваће председник Барак Обаме, немачка канцеларка Ангеле Меркел, али и председник Русије Владимир Путин, који долази без обзира на тренутне сукоба са Западом око питања Украјине.

Међу присутнима ће бити и нови шеф украјинске државе Петро Порошенко.

Као што се често дешавало на церемонијама обележавања искрцавања у Нормандију - актуелна политика неизбежно ће и ове године бити у центру медијске пажње, јер - на обали Нормандије заједно ће бити руски председник Путин и нови шеф украјинске државе Петро Порошенко.

Званични сусрет (засад) није планиран, али Кремљ не искључује да ће "доћи до контакта".

"Дан Д" окупиће лидере који од почетка највеће европске кризе после Хладног рата комуницирају често - али преко телефона и медија.

Како примећује амерички "Блумберг", Владимир Путин је ове године "полу-добродошао" гост који представља "савезника из Другог светског рата, непријатеља из Хладног рата, постхладноратовског пријатеља у зачећу и, у последње време, противника у борби око Украјине".

Путин је први пут присуствовао церемонији у Нормандији 2004, у атмосфери помирења Истока и Запада.

Домаћин јубилеја, француски председник Франсоа Оланд, није ни помишљао да му "откаже позивницу" због украјинске кризе.

"Можете да се не слажете са Владимиром Путином, али ја никад нећу заборавити да је руски народ изгубио милионе живота у Другом светском рату", истакао је Оланд за "Франс 2".

У француском летовалишту Дувилу Путин се већ састао са Оландом, а има заказане билатералне сусрете са немачком канцеларком Ангелом Меркел, британским премијером Дејвидом Камероном... руски председник поручио је да је спреман и за дијалог са Обамом - али, како пише АФП, амерички председник "није понудио званичан састанак".

У јеку кризе око Украјине, шаховски велемајстор који је последњих година познатији као критичар Путина, Гари Каспаров запитао се на свом Твитер налогу зашто на церемонију нису позвани лидери Белорусије, Узбекистана и Казахстана, и "предвидео" да ће догодине, поводом 70. годишњице Кримске конференције у фебруару, Путин вероватно угостити западне лидере у Јалти.

"Путин је позван на годишњицу Дана Д у Француској са западним лидерима!? Желели су стручњака за инвазије?", заједљиво је "твитовао" Каспаров непуна три месеца после руске анексије Крима.

Годишњице у сенци политике

Инвазија Нормандије, позната и као Операција Оверлорд, и 70 година касније остаје највећа поморска инвазија у историји, која је укључивала више од два милиона војника који су превезени преко канала Ла Манш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској.

Већину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице, а учествовали су и и војници из Аустралије, Белгије, Чехословацке, Грчке, Холандије, Новог Зеланда, Норвешке и Пољске.

Упркос заједничкој победи над нацизмом која је уследила годину дана касније, обележавања годишњице "Дана Д" често је било у сенци политике.

Обележавање у Нормандији бојкотовао је и француски ратни лидер у агзилу и први послератни председник Шарл де Гол, увређен јер је био искључен из припрема за искрцавање, док је амерички председник Роналд Реган претворио четрдесетогодишнијицу искрцавања, 1984. године, у праву хладноратовску представу.

Те 1984. године обележавању није присуствовао немачки канцелар Хелмут Кол.

Први немачки канцелар који је присуствовао обележавању Дана Д је Герхард Шредер, а то се десило чак две деценије касније, 2004. године.

Традиционално, обележавању присуствује и британска краљица Елизабета II, која 2009. није била на листи званица, због чега је избио дипломатски скандал.

Искрцавање у Нормандији започело је ноћним падобранским и једриличарским десантом, масивним ваздушним нападима и поморским бомбардовањем након којег је уследио десант, 6. јуна, или Дан Д.

"Дан Д" - дан одлуке

6. јуни 1944. је на Западу ушао у историју као "Дан Д", највероватније јер на енглеском "децисион" значи одлука. То свакако јесте био одлучујући дан у Другом светском рату.

Оверлорд је име војне операције. И плаже у Нормандији на које су се војници искрцали, добиле су „војна“ имена: „Јута“, „Омаха“, „злато“, „мач“ и „Јуно“. У то историјско искрцавање је било укључено 14 нација. Поред Американаца, Британаца, Пољака, Канађана и Француза, своје јединице су имале и Грчка, Чешка и Аустралија.

Врховни командант савезничких снага у северној Европи био је амерички генерал Двајт Ајзенхауер, који је касније постао 34. председник Сједињених Америчких Држава. Претходних месеци Ајзенхауер је већ командовао искрцавањем савезничких трупа на Сицилији и на италијанском копну.

Непосредно пред дуго планирани почетак тајне операције "Оверлорд", у Нормадији је избило невреме са јаким кишама и олујама. Због тога су вође биле приморани да инвазију одложе за један дан – и започну је у раним јутарњим сатима 6. јуна 1944.

Око 160.000 војника се искрцало на пет делова велике плаже. Они су напали утврђења такозваног "Атлантског зида" иза којег се ушанчио немачки Вермахт. Незаштићени савезнички војници прво су морали да трче кроз воду, затим преко плажа, потпуно видљиви за непријатеља: били су то одреди смрти.

Од падобранаца су касније постали хероји, мало их је преживело. Они су били први који су још по мраку скочили иза непријатеља и тамо освојили кључне позиције. Неки од њих нису камуфлирали само лица, као што се види на слици, већ су корстили индијанске ратне боје и имали фризуру ирокеза – како би уплашили непријатеља.

Савезници су прво бомбардовали плаже Нормандије. У залеђу је скочило хиљаде падобранаца, затим је обали пришло више од 1000 ратних бродова и скоро 4200 бродова француске обалске страже. Хиљаде авиона и тенкова су коришћени за подршку. По околним селима, посебно по немачким положајима Вермахта, падала је киша бомби.

"Операција Оверлорд" је успела између осталог и због тога што је немачко вођство било потпуно изненађено искрцавањем у Нормандији. Савезници су се потрудили да нацистичку Немачку до последњег тренутка држе у уверењу да ће се искрцавање десити нешто касније и нешто северније, у месту Кале.

Обмана је успела: Водећи нацистички војни команданти су били уверени да себи могу да приуште одсуство - ради забаве у Паризу или за одлазак кући. И легендарни генерал Ервин Ромел је отпутовао у јужну Немачку на 50. рођендан своје супруге. На слици: Немачки Вермахт 1940. на обали Нормандије, не слутећи да ће ту бити поражен, четири године касније.

Хитлер је тог 6. Јуна 1944. Био у Оберсалцбергу. "Шпигл" пише да је он о инвазији био обавештен тек ујутру око 10 сати. Нико се није усудио да пробуди Фирера.

Наводно је Хитлер еуфорично реаговао, повикавши: "Вести не могу бити боље! Енглези су коначно тамо где можемо да их победимо."

Мада је инвазија у Нормандији једна од главних прекретница Другог светског рата, трајало још једанаест месеци док рат у Европи није коначно завршен. Многи војници који су се борили у Нормандији, били су затим послати у борбене мисије у азијско - пацифичком региону. Тамо је рат трајао до септембра 1945.

У склопу операције "Оверлорд" убијено је око 57.000 савезничких војника, 155.000 је рањено, 18.000 се воде као нестали. На немачкој страни је било је 200.000 мртвих. На дан када је почела инвазија подсећа се сваке године. Поред представника власти из свих земаља учесница, често из далека долазе и веома стари ветерани.

(Б92-Танјуг-Дојче веле)