Francuska: Fransoa Oland novi predsednik, Nikola Sarkozi mu čestitao pobedu

Socijalista Fransoa Oland, prema prvim procenama, novi je predsednik Francuske, pošto je danas u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio između 52 i 53,3 odsto glasova.

Dosadašnji predsednik Nikola Sarkozi je pred okupljenim pristalicama priznao poraz od Olanda.

On je preuzeo odgovornost na sebe i zahvalio se svima koji su ga podržali.

Sarkozi je rekao i da je telefonirao Olandu, čestitao mu i poželeo sreću.

Prema procenama agencija CSA, TNS i Ipsps, Oland je osvojio 52 odsto, a njegov rival Sarkozi 48 odsto glasova.

Prema proceni Instituta Aris, Oland je osvojio između 52,7 i 53,3 odsto glasova.

U prvom reagovanju portparol socijalista Benoa Amon rekao je "to je jako dobra vest".

Oland je prvi predsednik levice koji dolazi u Jelisejsku palatu, nakon Fransoa Miterana (1981-1995).

Oland je izabran za šefa države na talasu krize uz ogroman rast deficita, rekordnu nezaposlenost (više od 10 odsto) i nezadovoljstvo Francuza zbog mera štednje.

Fransoa Oland najavio je da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel koju želi da ubedi da se ponovo pregovara o evropskom budžetskom sporazumu.

Fransoa Oland treba da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Nakon prve predsedničke posete Berlinu, Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD - G8 i samit NATO, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.

Sa novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom, "gospodinom Normalnim", kako ga naziva lokalna štampa, Francuska je dobila šefa države koji će putovati vozom, zarađivati manje i podnositi javnosti dvaput godišnje izveštaje o radu.

Staloženi i uglađeni socijalista, koji je donedavno putovao na posao skuterom, zbog čega su ga protivnici nazivali "dostavljačem pice", poznat je po svojoj skromnosti, po kojoj se razlikuje od ambicioznog i agresivnog Sarkozija.

"Normalan predsednik mora da bude primeran predsednik", opisao je Oland pre godinu dana kakav, po njegovom mišljenju, treba da bude šef države. "Ne može da odlučuje o svemu, da radi posao premijera, da odlučuje koji će novinar prezentirati televizijske vesti, ne može da postavlja sudije."

"Morate da budete povezani s narodom i da uživate poštovanje, a poštovanje treba da se zasluži", kazao je on.

Oland je iskusan političar i bio je poslanik u parlamentu, ali mnogi mu zameraju to što nikada nije bio ni na kakvom položaju u vladi.

Rođen je 12. juna 1954. godine u Ruanu, na severu Francuske.

Sin lekara i socijalne radnice, obrazovao se na pravnom fakultetu, u elitnoj Visokoj školi za administrativne poslove i na Institutu za političke nauke u Parizu.

Socijalističkoj partiji je pristupio 1979. godine, bio je ekonomski saradnik tadašnjem predsedniku Fransoa Miteranu, a 1988. godine je izabran za poslanika.

Na čelu socijalista je 1997. godine nasledio Lionela Žospena, a povukao se s tog položaja 2008.

Za predsedničkog kandidata socijalista izabran je pošto je prethodni favorit, šef Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan, potpuno diskreditovan kada što je uhapšen zbog seksualnog skandala u SAD.

Oland je 1978. godine, tokom studiranja, upoznao Segolen Roajal, s kojom je živeo 30 godina u vanbračnoj zajednici i dobio četvoro dece.

Roajal je bila glavni protivkandidat Sarkoziju na predsedničkim izborima 2007. godine.

Oland i Roajalova su se rastali posle njenog poraza u drugom krugu izbora i on je od tada u vezi s novinarkom Valeri Trirveler.

Socijalistički predsednički kandidat obećao je da će, ako bude izabran, smanjiti platu šefa države za trećinu i da će ukinuti predsednički imunitet.

Najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate i veća socijalna davanja. Obećao je i da će zaštititi Francusku od globalnih tržišta kapitala.

Nikola Sarkozi koji je 2007. trijumfovao na izborima, postao je veoma nepopularan i danas doživeo najveći poraz u svojoj 30-godišnjoj političkoj karijeri.

"Odlučan" i borben, Sarkozi je i u petak obećavao "veliko iznenađenje". Ali, on na kraju nije dobio podršku nijednog od kandidata iz prvog kruga glasanja 22. aprila za razliku od Olanda koga su podržali radikalna levica i ekolozi.

(Tanjug-Beta)