Француска: Франсоа Оланд нови председник, Никола Саркози му честитао победу

Социјалиста Франсоа Оланд, према првим проценама, нови је председник Француске, пошто је данас у другом кругу председничких избора освојио између 52 и 53,3 одсто гласова.

Досадашњи председник Никола Саркози је пред окупљеним присталицама признао пораз од Оланда.

Он је преузео одговорност на себе и захвалио се свима који су га подржали.

Саркози је рекао и да је телефонирао Оланду, честитао му и пожелео срећу.

Према проценама агенција ЦСА, ТНС и Ипспс, Оланд је освојио 52 одсто, а његов ривал Саркози 48 одсто гласова.

Према процени Института Арис, Оланд је освојио између 52,7 и 53,3 одсто гласова.

У првом реаговању портпарол социјалиста Беноа Амон рекао је "то је јако добра вест".

Оланд је први председник левице који долази у Јелисејску палату, након Франсоа Митерана (1981-1995).

Оланд је изабран за шефа државе на таласу кризе уз огроман раст дефицита, рекордну незапосленост (више од 10 одсто) и незадовољство Француза због мера штедње.

Франсоа Оланд најавио је да ће његова прва посета иностранству у својству шефа државе бити резервисана за немачку канцеларку Ангелу Меркел коју жели да убеди да се поново преговара о европском буџетском споразуму.

Франсоа Оланд треба да најкасније до 15. маја преузме функцију председника Француске. Након прве председничке посете Берлину, Оланд ће учествовати на међународним састанцима у САД - Г8 и самит НАТО, а потом у јуну и на првом европском самиту у Бриселу.

Са новим француским председником Франсоа Оландом, "господином Нормалним", како га назива локална штампа, Француска је добила шефа државе који ће путовати возом, зарађивати мање и подносити јавности двапут годишње извештаје о раду.

Сталожени и углађени социјалиста, који је донедавно путовао на посао скутером, због чега су га противници називали "достављачем пице", познат је по својој скромности, по којој се разликује од амбициозног и агресивног Саркозија.

"Нормалан председник мора да буде примеран председник", описао је Оланд пре годину дана какав, по његовом мишљењу, треба да буде шеф државе. "Не може да одлучује о свему, да ради посао премијера, да одлучује који ће новинар презентирати телевизијске вести, не може да поставља судије."

"Морате да будете повезани с народом и да уживате поштовање, а поштовање треба да се заслужи", казао је он.

Оланд је искусан политичар и био је посланик у парламенту, али многи му замерају то што никада није био ни на каквом положају у влади.

Рођен је 12. јуна 1954. године у Руану, на северу Француске.

Син лекара и социјалне раднице, образовао се на правном факултету, у елитној Високој школи за административне послове и на Институту за политичке науке у Паризу.

Социјалистичкој партији је приступио 1979. године, био је економски сарадник тадашњем председнику Франсоа Митерану, а 1988. године је изабран за посланика.

На челу социјалиста је 1997. године наследио Лионела Жоспена, а повукао се с тог положаја 2008.

За председничког кандидата социјалиста изабран је пошто је претходни фаворит, шеф Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан, потпуно дискредитован када што је ухапшен због сексуалног скандала у САД.

Оланд је 1978. године, током студирања, упознао Сеголен Роајал, с којом је живео 30 година у ванбрачној заједници и добио четворо деце.

Роајал је била главни противкандидат Саркозију на председничким изборима 2007. године.

Оланд и Роајалова су се растали после њеног пораза у другом кругу избора и он је од тада у вези с новинарком Валери Трирвелер.

Социјалистички председнички кандидат обећао је да ће, ако буде изабран, смањити плату шефа државе за трећину и да ће укинути председнички имунитет.

Најавио је борбу против корупције, повећање пореза за богате и већа социјална давања. Обећао је и да ће заштитити Француску од глобалних тржишта капитала.

Никола Саркози који је 2007. тријумфовао на изборима, постао је веома непопуларан и данас доживео највећи пораз у својој 30-годишњој политичкој каријери.

"Одлучан" и борбен, Саркози је и у петак обећавао "велико изненађење". Али, он на крају није добио подршку ниједног од кандидата из првог круга гласања 22. априла за разлику од Оланда кога су подржали радикална левица и еколози.

(Танјуг-Бета)