Франциска Брантнер: Литијум се у Немачкој неће копати док технологија не омогући задржавање воде и очување земљишта, што у осталим земљама у којима рудници раде тренутно није случај

 За производњу паметних телефона, лаптопова, електричних аутомобила, Немачка користи сировине, пре свега литијум, из иностранства, који ће, по свему судећи увозити и у будуће, јер ова држава не планира руднике на својој територији. Франциска Брантнер, државна секретарка у Савезном министарству за економске послове и климатску акцију, објашњава да се литијум у Немачкој неће копати док технологија не омогући задржавање воде и очување земљишта, што у осталим земљама, у којима рудници увелико раде, није случај.

Наиме, тренутно се у рудницима у свету, литијум копа тако што се вода пумпа из дубине, испарава и онда нестаје из екосистема, што Немачка неће дозволити у својој земљи.

Немачка је до сада најчешће набављала литијум из рудника у Аустралији и Чилеу, али Кина и даље има монопол на даљу прераду сировина, што Брантнер сматра недопустивим и због чега истиче да су рудници у Европи неопходни, али очигледно не у њеној земљи. Један такав рудник и копање литијума планира се и у Србији.

Она је у интервјуу 2022. за немачке медије, на н-тв.де, изјавила да Немачка мора да постане независна у производњи литијума и да је то приоритет, али не копањем у својој земљи, већ отварањем рудника у европским државама, из којих ће увозити ову сировину, која се неће прерађивати у Кини.

Она је у интервјуу 2022. за немачке медије, на н-тв.де, изјавила да Немачка мора да постане независна у производњи литијума и да је то приоритет, али не копањем у својој земљи, већ отварањем рудника у европским државама, из којих ће увозити ову сировину, која се неће прерађивати у Кини

Из тог разлога, она је, као политичар “Зелених”, подржала неколико пилот пројеката у којима се вађење литијума из воде само тестира у Немачкој, слично као у Чилеу, али за разлику од ове латиноамеричке земље, чисто и еколошки прихватљиво и одрживо.

Само да не зависе од Кине

“Свакодневно причамо о енергетским сировинама, а то су гас, нафта и угаљ. Иза неенергетских су класични метали и минерали који су неопходни за производњу рачунара, батерија, мобилних телефона. Морамо постати независни у коришћењу литијума, да не буде као са природним гасом, где смо као држава зависни, што је за нас веома скупо”, објашњава Брантнер.

Немачка, наиме, по питању сировина, у више од 90 одсто зависи од Кине, што им представља све већи проблем.

“Зависни смо у појединим областима, посебно у преради сировина. Њихов начин обраде сировина је енергетски интензиван, неки би чак рекли и прљав. То има велики и штетан утицај на животну средину, потрошњу воде и узрокује многе емисије. Са друге стране, у Немачкој се последњих деценија фокусирамо на технологију и истраживање, а не на обраду сировина. Такође, производња у Кини је веома јефтина и то што они производе се тешко може произвести у другим земљама по истој цени”, каже немачка секретарка.

Сировинска налазишта су, истиче она, распоређена по целом свету, а сировине су доступне у тек неколико земаља, али се не копају свуда.

“Руднике често минирају кинеске компаније. Затим те исте сировине даље транспортују у Кину и тамо их обрађују. Кад је у питању литијум у индустрији електричних аутомобила, Европа је до сада ову сировину задовољавала само увозом. Може се литијум копати и вадити на неколико места у Европи. Може се наћи у стенама и у веома сланој термалној води. У Немачкој је, на пример, то случај у Рајнском гребену”, каже Брантнер, али не наводи да ће се у овој европској земљи и вадити литијум.

Пилот пројекти о ископавању

У Немачкој, ипак, постоје два пилот пројекта за испитивање нових технологија вађења ове сировине.

“Један се односи на пумпање за коришћење геотермалне енергије и вађење литијума у исто време. То је проширена употреба постојећих геотермалних система. Мислим да је потпуно исправно да испитамо и видимо да ли се ово може повец́ати и како их искористити. То би наравно, имало смисла, ако већ годинама користимо геотермалну енергију да обезбедимо топлоту у неким областима и градовима. Далеко смо од онога што се постиже у Чилеу. Друга ставка је даља обрада литијума и питање да ли то уопште треба овде да радимо”, каже немачка секретарка.

ЗА НЕМАЧКУ СРБИЈА ЈЕ
ШВЕДСКИ СТО
А ВУЧИЋ КОНОБАР
Говор за памћење Ивана Вилибора Симића, хрватског посланика у ЕУ парламенту о копању литијума у Србији. pic.twitter.com/PECnqp28T5

— Српски Инфо Штаб (@SrpskiInfoStab) August 16, 2024

Рударење литијума у Европи било би чистије него у Чилеу или Кини, наглашава она.

“Геотермални системи пумпају топлу воду на горе, а затим се поново спуштају. То није прљав начин рударења, већ процес који тренутно користи само топлоту. Сада постоје покушаји да се литијум извуче из воде. Слично раде и у Чилеу, али тамо вода испарава. Они са великим интересовањем прате ово што радимо у Немачкој, где покушавамо да видимо можемо ли технички да изведемо да вода не испари и самим тим постане оскудна”.

Иза пилот пројеката стоје компаније. Једна од њих је, каже Брантнер, “приватна”, али не наводи која.

“Једна је приватна компанија, а са друге стране је универзитет који ради са ЕнБW. Наравно, ми копањем никада не бисмо добили довољно литијума за целу аутомобилску индустрију у Европи, па зато радимо на другој тачки, а то је рециклирање батерија, које треба да буде знатно боље. На европском нивоу то се ради путем регулације батерија. Ово предвиђа да се рециклирани садржај аутомобилских батерија мора повећати како би се литијум, који вец́ имамо, поново искористио. То се зове урбано рударство”, објашњава Брантнер.

Копањем литијума земље остају без воде

Она наводи да Чиле има велика лежишта у пустињи Атакама на северу, која су дуго била минирана, а њихови извори литијума су драгоцени.

“Било ми је веома интересантно што је чилеанска страна заинтересована да омогући рударење које је прихватљивије за воду. То је иначе велики проблем, јер код њих се вода пумпа из дубине, испарава и нестаје из екосистема. Наравно, ово је вец́ раније била пустиња, а и вода је веома слана, тако да није за пиће. Ипак морате бити опрезни да не пореметите екосистем. Због тога је чилеанска влада заинтересована за технологије које штеде воду, а на којима сада радимо. Друга важна ставка је правичан третман према локалном аутохтоном становништву, јер они хиљадама година живе у региону где се копа”.

Иако Немачка не планира да копа у својој земљи, њихова секретарка истиче да у Чилеу спроводе “многе узбудљиве пројекте у циљу зелене енергије, који би се могли користити за рударство”.

“Радимо на томе да се и немачке компаније укључе и могу да допринесу својим знањем и искуством као технолошки партнери. Међутим, то није тако лако јер и друге земље имају сличне интересе, а највец́и конкурент су Кинези”.

Ипак, Брантнер наглашава да јој није циљ да започне економску битку са Кином.

“Наше је само да минимизирамо ризике ископавање кроз диверсификацију, инвестирање. Ја сам државна секретарка, а не купац сировина”, закључује она.

Подсетимо, Брантнер је у пратњи немачког канцелара Олафа Шолца боравила у Београду 19. јула, када је потписан Меморандум о стратешком партнерству ЕУ и Србије у области одрживих сировина. Она се тада састала и са представницима опозиције и цивилног друштва који се противе пројекту ископавања литијума у долини реке Јадар, код Лознице.

Протесте је у почетку подржавала, али их је касније оспорила, јер сматра да су из компаније Рио Тинто променили план и пристали да врше ископавања по стандардима ЕУ, што је за њу, и државу Немачку – прихватљиво.

(Нова.рс)