Хроника | |||
Филип Шварм: Свети дух и Александар Вучић |
субота, 20. фебруар 2021. | |
Избор новог патријарха Српске православне цркве засјенио је све остале догађаје у земљи. Након разних шпекулација и спиновања по медијима и кулоарима, Свети дух се – као што читалац зна – одлучио за владику Порфирија. Неки ће рећи да на основу понуде пред коју су га ставили епископи и није имао тежак посао... Никад од увођења вишестраначког система свјетовна власт није била толико укључена у црквене активности. Све је било налик на парламентарне или предсједничке изборе на начин актуалног режима: Александар Вучић је лично обилазио поједине владике, таблоиди су бесрамно нападали оне критичне спрам појединих поступака власти, а није фалило ни епископа чије полтронске изјаве о предсједнику Србије изазивају завист чак и код Александар Вулина...
Лако се сложити да је избор патријарха СПЦ увијек био важан за креаторе државног и политичког живот. Али, како дјелује, никоме онако као Вучићу. Косово је, свакако, један од најважнијих разлога. Мада је став СПЦ о узајамном признању укључујући и разграничење јасан и непопустљив, много тога зависи како ће у убудуће бити презентиран, а ту има много могућности за разна креативна рјешења и корисне нејасноће. Још важнији разлог Вучићеве преокупираности црквом представља примјер митрополита Амфилохија коме је пошло му је за руком да обједини опозицију у Црној Гори. Мило Ђукановић га је с пуним првом означио за главног противника, испровоцирао сукоб с њим и – изгубио. Хоће се рећи сљедеће: друштвени капитал цркве и лични ауторитет митрополита, донијели су превагу у дубоко подијељеној земљи, оптерећеној тешким проблемом корупције и партиократске владавине.
Пошто Србији није ништа другачије, Вучић мора водити рачуна да му се "не догоди Амфилохије". А да колико води рачуна да онемогући јавни ангажман свакога чије широко уважавање и институционална припадност не зависе од њега, свједоче жестоки режимски напади на владику Григорија. Наиме, епископ диселдорфски и цијеле Њемачка представља риједак примјер оличења нормалности у држави претвореној политички и друштвени експресни лонац без испусног вентила. На крају, Вучић и његови напредњаци морају испунити сваки кубни милимитетар јавног простора. СПЦ ту није никакав изузетак. Заиста, тешко је и замислити да би актуална власт чак и у сну могла поднијети могућност да патријарх постане нетко тко има јасна став о изругивању бројним универзалним а уједно и хиришћанских вриједностима или мисли властитом главом. Значи ли све ово да је Вучић добио још једне изборе? За сада то нитко не може знати: Свети дух хоће да испољи и са одложеним дејством, на начин недокучив за смртнике. (Време) |