Faktor plus: SNS ispred DS za pet odsto, neopredeljenih 68 odsto

Prema istraživanju „Faktora plus”, urađenog posle mitinga opozicije 5. februara, SNS ispred DS za pet odsto

Apatija građana je i dalje velika i njih tek 31,6 odsto u ovom trenutku zna za koga bi glasalo, a najviše ih se opredeljuje za – naprednjake. U februarskom ispitivanju rejtinga stranaka agencije „Faktor plus”, Srpska napredna stranka i koalicija oko nje dobila je najveću podršku opredeljenih građana – 34,4 odsto. Za Demokratsku stranku u ovom trenutku glasalo bi 29,1 odsto građana s pravom glasa.

Istraživanje je obavljeno na uzorku od 1.500 punoletnih građana, posle mitinga naprednjaka 5. februara u Beogradu i smena, odnosno ostavki u Vladi Srbije.

Prema ovom ispitivanju javnog mnjenja, treća po snazi, ali daleko iza vodećeg dvojca, jeste Socijalistička partija Srbije (7,1 odsto). Sledi je Liberalno-demokratska partija (6,1 odsto), pa Demokratska stranka Srbije (5,7 odsto) i Srpska radikalna stranka (5 odsto). Istraživači su „uhvatili” još i Partiju ujedinjenih penzionera Srbije (3,1 odsto) i stranke manjina (4,1 odsto), dok na sve ostale „otpada” 5,4 procenta glasova opredeljenih građana.

Komentarišući rejtinge DS-a i SNS-a, direktor „Faktora plus” Vladimir Pejić kaže da rezultati nisu iznenađujući posle svega što se događalo u poslednje vreme. Kako naglašava, najpre treba uzeti u obzir da je veliki broj neopredeljenih građana, a da je među opredeljenima više onih koji su nezadovoljni postojećim stanjem i oni su spremniji za promenu i odlučniji za koga će da glasaju. Opet, i među neopredeljenim građanima ima mnogo nezadovoljnih, ali mnogi od njih nisu za opoziciju, pa se u ovom trenutku odlučuju za apstinenciju. Otuda, prema rečima Pejića, prednost opozicije, odnosno koalicije oko naprednjaka.

Na vođstvo SNS-a u ovom trenutku uticao je i sukob u Vladi i oko nje, kao i relativno uspešan miting naprednjaka, ističe direktor „Faktora plus”. „Ne može vlast da očekuje da ima potrese unutar koalicije a da se to ne odrazi na javnost. To je nemoguće”, kaže Pejić.

Pored toga, kako dodaje, očigledno je i da savez SNS-a s Novom Srbijom, Pokretom snaga Srbije i Pokretom socijalista, strankama koje pojedinačno imaju zanemarljiv rejting – ima određeni sinergetski efekat.

„Razlika između SNS-a i DS-a je dosta velika, ali nije frapantna. Ali, očigledno se nešto dešava, jer je reč o promeni u odnosu na jesen. Međutim, tek će se redovnim mesečnim istraživanjima videti da li je reč o trendu, koji je mnogo bitniji od nekog trenutnog stanja”, ukazuje Pejić.

On naglašava da su Ujedinjeni regioni Srbije za sada potpuno „neuhvatljivi”, jer tek sada počinju da nastupaju kao jedinstvena grupacija i tek treba da se profilišu. „Ali, ja ih ne bih potcenio”, dodaje Pejić.

Prema ovom istraživanju, 32 odsto građana smatra da su Srbiji potrebni prevremeni izbori, 43 odsto njih ocenjuje da nisu, a 25 odsto građana – ne zna.

Na pitanje da li će Srbija dobiti pozitivnu ocenu Evropske unije za status kandidata ove godine, ubedljiva većina – 59 odsto njih, kaže da ne zna. Njih 25 odsto misli da hoće, dok 16 odsto građana smatra da nećemo dobiti pozitivnu ocenu EK.

Najviše ispitanika – 88 odsto misli da je LDP proevropska partija. Sledi DS sa 76 odsto pozitivnih odgovora građana pitanje koje su danas proevropske političke partije u Srbiji, pa PUPS – 56 odsto. Njih 36 odsto smatra da je koalicija oko SNS proevropska, a 52 odsto „tipuje” na SPS. Da su DSS i radikali proevropske stranke smatra osam, odnosno dva odsto građana.

B. B.

(Politika)